понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 14.11.2018. у 22:00 Маријана Авакумовић

Повериоци бирају стечајне управнике

Изменама и допунама Закона о стечају дефинисани су јасни критеријуми на основу којих се одређује висина предујма
(Фото А. Васиљевић)

Само неколико дана пошто је председник Србије Александар Вучић оштро критиковао владу због назадовања наше земље и пад за пет места на Дуинг бизнис листи за 2019, уследило је експресно усвајање Измена и допуна закона о стечају, крајем прошле недеље у Немањиној 11.

Побољшан је положај повериоца, који ће моћи директно да бирају стечајног управника и да се сваког тренутка информишу о стању стечајног дужника. Дефинисани су јасни критеријуми на основу којих се одређује висина предујма. Све ово је учињено, кроз промену прописа о стечају, са намером да се побољша пословни амбијент и поспеши домаћа привреда, што треба да резултира бољим пласманом Србије на следећој Дуинг бизнис листи.

Стара бољка српске привреде – предуго трајање стечајних поступака (који у просеку трају до две године, али није необично да се развуку и до 15 година), недефинисани трошкови стечајног поступка и остале појединости због којих се повериоци нерадо одлучују на покретање стечаја – сместила је Србију на 49. место у категорији стечаја на листи Светске банке. И то, упркос томе што се готово сваке године пропис, који регулише ову област, унапређује и побољшава. Додуше, према Дуинг бизнис листи квалитет стечајног закона је релативно високо рангиран. Ипак, индикатори, који указују на квалитет спровођења закона, и даље нису на жељеном нивоу због проблема у примени.

Недовољна транспарентност података и размена информација између стечајног управника и поверилаца показали су се у пракси као посебан проблем, па је Изменама закона о стечају додатно прописано право повериоцима да од стечајног управника благовремено добију све информације, које се односе на стечајног дужника, ток стечајног поступка и на имовину и управљање имовином стечајног дужника.

– На овај начин сваком стечајном повериоцу је, без обзира на висину његовог потраживања, пружена могућност да се у сваком тренутку информише о финансијском стању стечајног дужника – наведено је у образложењу изменама закона.

Новина је и да ће повериоци моћи да учествују у избору стечајних управника. Сваки поверилац ће уз предлог за покретање стечајног поступка моћи да поднесе и предлог за именовање стечајног управника. Преко свог органа – скупштине поверилаца, моћи ће убудуће да дају сагласност на именовање стечајног управника, ког је предложио стечајни судија и истовремено имају право на учешће у избору новог стечајног управника.

– Тренутно, према постојећем законском решењу повериоци преко одбора повериоца посредно утичу на избор стечајног управника на првом поверилачком рочишту, као и касније током стечајног поступка, уколико је за тај предлог гласало три четвртине чланова одбора поверилаца. Међутим, тиме се не обезбеђује учешће свих поверилаца у избору стечајних управника преко свог органа скупштине поверилаца, а што је препознато у пракси као немогућност свих поверилаца да учествују у избору стечајног управника, будући да је циљ стечаја најповољније колективно намирење свих поверилаца – образлажу предлагачи разлоге за измену закона.

  У постојећем пропису нису утврђени критеријуми за одређивање висине предујма, а што утиче на неодређеност трошкова поступка стечаја и дестимулише повериоце на покретање стечајног поступка.  Према важећим одредбама висину предујма одређује стечајни судија на основу дискреционе оцене, који, међутим, нема јасне смернице на основу којих ће одредити висину предујма у сваком конкретном случају.

Изменама закона прописан је износ до кога се може одредити висина предујма, а стечајним судији се дају смернице у оквиру којих могу у сваком конкретном случају, а у зависности од имовине и величине стечајног дужника, одредити предујам.

Стечајни закони су више пута реформисани у последњих четрнаест година. Прва реформа спроведена је усвајањем Закона о стечајном поступку 2004, а затим су реформе настављене доношењем Закона о стечају 2009. Тиме су у пракси омогућени банкротство и реорганизација.

Потом је 2014. усвојен Закон о изменама и допунама Закона о стечају, а најзначајније новине односиле су се на обезбеђивање додатне транспарентности у вођењу стечајног поступка, уређењу положаја и активнијој улози поверилаца у стечајном поступку, уређењу статуса заложних поверилаца, смањењу трошкова покретања стечајног поступка, као и побољшању одредби, које уређују садржину плана реорганизације. Закон је поново измењен 2017. додатним побољшањем положаја свих учесника у стечајном поступку, посебно разлучних и заложних поверилаца, уз скраћење дужине трајања просечног периода намирења. Закон о стечају је мењан и 2018. када је решено питање ефикаснијег и сигурнијег намирења потраживања поверилаца по основу посебне врсте уговора – уговора о финансијском обезбеђењу и других финансијских уговора који су уређени Законом о финансијском обезбеђењу.

Коментари5
61d69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Не, госпођо, то у правним држава одређује суд. Слабо познајете материју, као и увек.
marko
Када сам почетком 2000-тих видео као се одигравају ти први стечајеви одмах сам то у својој глави прогласио за највећи бизнис у Србији. Тада а и после тога су у Србији у стечај одлазиле фирме које нису имале скоро ниједан разлог за то, као и што су у стечај одлазиле фирме које су приватизоване као одличне а са новим газдом убрзо под лед. Свим тим стечајевима је заједничка само један једина ствар, а то је позадина која је конектована са политиком. Код нас стечајеви трају тамо где има шта и даље да се отима. А неки други трају дуго зато што судије мрзи да окончају нешто што је мртво одавно, а и тако праве пожељну статистику. Све те будалаштине у виду нотара, стечајних управника, комунална полиција, управници зграда, свака власт је измишљала зарад неких својих циљева. Нема ту ни најмање жеље да се направи функционална држава, већ само дај лову и отимај, стварај русвај, намируј своје, намируј туђе ….
Јоле
Мики, потпуно сте у праву. Велико искуство у овој области има министар у Влади који је сада, гле чуда, задужен за технолошки развој док су све његове фирме отишле у стечај који траје више од 6 година. За то време стечајни управници распродају и оно што је остало и нормално примају надокнаду за то. Бившим радницима нису исплаћене зараде нити пензиони стаж чиме је и држава оштећена. Колико је таквих случајева?
nikola
odmah,pola rasprodati ,ostatak ugasiti,,i tako da zavrse tu pricu,,
miki
Baš na vreme ! Kada je sve rasprodato, kada je bivša agencija za "privatizaciju" preko svojih "mlađih referenta", ojadila firme u stečaju, koji su povereništvo davali samo "podobnim" stečajnim upravnicima i delili sa njima "nagradu" a i sve ostalo ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља