среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24

Повериоци бирају стечајне управнике

Изменама и допунама Закона о стечају дефинисани су јасни критеријуми на основу којих се одређује висина предујма
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 14.11.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Само неколико дана пошто је председник Србије Александар Вучић оштро критиковао владу због назадовања наше земље и пад за пет места на Дуинг бизнис листи за 2019, уследило је експресно усвајање Измена и допуна закона о стечају, крајем прошле недеље у Немањиној 11.

Побољшан је положај повериоца, који ће моћи директно да бирају стечајног управника и да се сваког тренутка информишу о стању стечајног дужника. Дефинисани су јасни критеријуми на основу којих се одређује висина предујма. Све ово је учињено, кроз промену прописа о стечају, са намером да се побољша пословни амбијент и поспеши домаћа привреда, што треба да резултира бољим пласманом Србије на следећој Дуинг бизнис листи.

Стара бољка српске привреде – предуго трајање стечајних поступака (који у просеку трају до две године, али није необично да се развуку и до 15 година), недефинисани трошкови стечајног поступка и остале појединости због којих се повериоци нерадо одлучују на покретање стечаја – сместила је Србију на 49. место у категорији стечаја на листи Светске банке. И то, упркос томе што се готово сваке године пропис, који регулише ову област, унапређује и побољшава. Додуше, према Дуинг бизнис листи квалитет стечајног закона је релативно високо рангиран. Ипак, индикатори, који указују на квалитет спровођења закона, и даље нису на жељеном нивоу због проблема у примени.

Недовољна транспарентност података и размена информација између стечајног управника и поверилаца показали су се у пракси као посебан проблем, па је Изменама закона о стечају додатно прописано право повериоцима да од стечајног управника благовремено добију све информације, које се односе на стечајног дужника, ток стечајног поступка и на имовину и управљање имовином стечајног дужника.

– На овај начин сваком стечајном повериоцу је, без обзира на висину његовог потраживања, пружена могућност да се у сваком тренутку информише о финансијском стању стечајног дужника – наведено је у образложењу изменама закона.

Новина је и да ће повериоци моћи да учествују у избору стечајних управника. Сваки поверилац ће уз предлог за покретање стечајног поступка моћи да поднесе и предлог за именовање стечајног управника. Преко свог органа – скупштине поверилаца, моћи ће убудуће да дају сагласност на именовање стечајног управника, ког је предложио стечајни судија и истовремено имају право на учешће у избору новог стечајног управника.

– Тренутно, према постојећем законском решењу повериоци преко одбора повериоца посредно утичу на избор стечајног управника на првом поверилачком рочишту, као и касније током стечајног поступка, уколико је за тај предлог гласало три четвртине чланова одбора поверилаца. Међутим, тиме се не обезбеђује учешће свих поверилаца у избору стечајних управника преко свог органа скупштине поверилаца, а што је препознато у пракси као немогућност свих поверилаца да учествују у избору стечајног управника, будући да је циљ стечаја најповољније колективно намирење свих поверилаца – образлажу предлагачи разлоге за измену закона.

  У постојећем пропису нису утврђени критеријуми за одређивање висине предујма, а што утиче на неодређеност трошкова поступка стечаја и дестимулише повериоце на покретање стечајног поступка.  Према важећим одредбама висину предујма одређује стечајни судија на основу дискреционе оцене, који, међутим, нема јасне смернице на основу којих ће одредити висину предујма у сваком конкретном случају.

Изменама закона прописан је износ до кога се може одредити висина предујма, а стечајним судији се дају смернице у оквиру којих могу у сваком конкретном случају, а у зависности од имовине и величине стечајног дужника, одредити предујам.

Стечајни закони су више пута реформисани у последњих четрнаест година. Прва реформа спроведена је усвајањем Закона о стечајном поступку 2004, а затим су реформе настављене доношењем Закона о стечају 2009. Тиме су у пракси омогућени банкротство и реорганизација.

Потом је 2014. усвојен Закон о изменама и допунама Закона о стечају, а најзначајније новине односиле су се на обезбеђивање додатне транспарентности у вођењу стечајног поступка, уређењу положаја и активнијој улози поверилаца у стечајном поступку, уређењу статуса заложних поверилаца, смањењу трошкова покретања стечајног поступка, као и побољшању одредби, које уређују садржину плана реорганизације. Закон је поново измењен 2017. додатним побољшањем положаја свих учесника у стечајном поступку, посебно разлучних и заложних поверилаца, уз скраћење дужине трајања просечног периода намирења. Закон о стечају је мењан и 2018. када је решено питање ефикаснијег и сигурнијег намирења потраживања поверилаца по основу посебне врсте уговора – уговора о финансијском обезбеђењу и других финансијских уговора који су уређени Законом о финансијском обезбеђењу.


Коментари5
bd02d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Не, госпођо, то у правним држава одређује суд. Слабо познајете материју, као и увек.
marko
Када сам почетком 2000-тих видео као се одигравају ти први стечајеви одмах сам то у својој глави прогласио за највећи бизнис у Србији. Тада а и после тога су у Србији у стечај одлазиле фирме које нису имале скоро ниједан разлог за то, као и што су у стечај одлазиле фирме које су приватизоване као одличне а са новим газдом убрзо под лед. Свим тим стечајевима је заједничка само један једина ствар, а то је позадина која је конектована са политиком. Код нас стечајеви трају тамо где има шта и даље да се отима. А неки други трају дуго зато што судије мрзи да окончају нешто што је мртво одавно, а и тако праве пожељну статистику. Све те будалаштине у виду нотара, стечајних управника, комунална полиција, управници зграда, свака власт је измишљала зарад неких својих циљева. Нема ту ни најмање жеље да се направи функционална држава, већ само дај лову и отимај, стварај русвај, намируј своје, намируј туђе ….
Јоле
Мики, потпуно сте у праву. Велико искуство у овој области има министар у Влади који је сада, гле чуда, задужен за технолошки развој док су све његове фирме отишле у стечај који траје више од 6 година. За то време стечајни управници распродају и оно што је остало и нормално примају надокнаду за то. Бившим радницима нису исплаћене зараде нити пензиони стаж чиме је и држава оштећена. Колико је таквих случајева?
nikola
odmah,pola rasprodati ,ostatak ugasiti,,i tako da zavrse tu pricu,,
miki
Baš na vreme ! Kada je sve rasprodato, kada je bivša agencija za "privatizaciju" preko svojih "mlađih referenta", ojadila firme u stečaju, koji su povereništvo davali samo "podobnim" stečajnim upravnicima i delili sa njima "nagradu" a i sve ostalo ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља