четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55
СРПСКИ ДРЖАВЉАНИ 15 ГОДИНА ПРЕД ЕВРОПСКИМ СУДОМ ЗА ЉУДСКА ПРАВА (1)

Стразбур више од 100 пута пресудио против Србије

Од 1.631 представке, колико је током 2017. године отишло у Стразбур, свега је 26 прихваћено. – Само за период 2015–2016. године наша држава је имала обавезу да на име одштете плати више од 3,5 милиона евра
Аутор: Александра Петровићсреда, 14.11.2018. у 23:40
Драган Стојановић

Грађани Србије често не знају који је прави правни пут до Стразбура нити какве су њихове шансе да пред Европским судом за људска права (ЕСЉП) добију оно што им није пошло за руком пред домаћим правосуђем.

– Од укупно 1.631 представке, колико је током 2017. године отишло у Стразбур, свега је 26 прихваћено. Огроман број је одбачен и то је у великој мери резултат нашег непознавања и незнања, а понекад и размишљања да треба да се иде до Стразбура да бисмо одложили моменат сазнања да смо изгубили спор – навео је београдски адвокат Горан Петронијевић, говорећи о књизи колеге Марка Сладојевића „Србија и Европски суд за људска права”, која је недавно представљена у књижари издавача, „Службеног гласника”.

Као адвокат и правни саветник за људска права, заштиту личних података, право ЕУ и медијско право, Марко Сладојевић наглашава да би Србију и њене грађане рад Европског суда требало да интересује из више разлога.

– Као прво, рад овог суда финансирају и порески обвезници Србије. Буџет Европског суда за 2016. годину, на пример, износио је 71 милион евра, док је буџет Савета Европе за исту годину био 326 милиона евра. Оба буџета финансира 47 држава чланица Савета Европе, сразмерно броју становника и националном БДП-у (бруто друштвеном производу), што је у случају Србије те године износило 1.111.174 евра. Такође, значајно је да су, према подацима из 2016. године, од 679 запослених у Европском суду, њих 14 грађани Србије и имају њено држављанство – каже Сладојевић.

Од када је Србија ратификовала Конвенцију о заштити људских права и основних слобода, 2004. године, Европски суд је донео више од 100 пресуда против Републике Србије због кршења појединачних чланова конвенције, услед чега је наша држава имала обавезу да на име одштете плати више од 3,5 милиона евра само за период 2015–2016. године.

У неколико случајева установљено је да Србија није прекршила ниједан члан Конвенције, док се највећи број пресуда односи на кршење чланова који се баве заштитом права на правично суђење и права на неометано уживање имовине.

– Иако је уочљив тренд смањивања броја представки које долазе из Србије, према подацима Европског суда, само од 2014. до 2016. године том суду је поднето око 15.000 представки против Србије, што представља огроман притисак и на органе Републике Србије и на Европски суд. Услед ригорозних процедуралних правила која важе за подношење представки, већина њих се одбија након пријема, пре него што Европски суд уопште размотри предмет спора. Упркос томе, око 4.800 представки је у том периоду стигло до судских већа, а на чекању се до половине 2016. године налазило још 1.555 за које је требало утврдити да ли испуњавају процедуралне захтеве како би се и оне нашле на радним столовима судија и њихових сарадника – каже Сладојевић.

Београдски адвокат Новак Лукић указао је да ни многи правници немају јасну слику о раду суда у Стразбуру, али да ће анализе појединачних случајева допринети бољем разумевању идеје о успостављању наддржавног суда чије су одлуке обавезујуће за странке. Сладојевић је анализирао више од хиљаду пресуда ЕСЉП и нагласио да су због одлука овог суда у Србији промењени Закон о парничном поступку, Закон о кривичном поступку, Закон о прекршајима, Закон о општем управном поступку и донет је Закон о заштити права на суђење у разумном року.

– Спектар кршења људских права изузетно је велики и немогуће је предвидети све ситуације у којима би дошло до повреде Европске конвенције. Најчешће грађани и не знају која су њихова права, али треба такође да знају да пут до Стразбура није лак. Постоји пуно препрека да ваша представка буде прихваћена – наводи Сладојевић, који је студирао у Београду и Лајдену (Холандија), али је адвокатску каријеру наставио у Словенији.

Био је ангажован у неколико првостепених и жалбених судских поступака пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу, укључујући и суђења Слободану Милошевићу и Радовану Караџићу. Саоснивач је и председник „Регионалне правне мреже”, невладине организације из Београда коју чине правни стручњаци из Србије, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине.


Коментари5
dd1f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Статистика каже да је Србија у врху по броју тужби у Стразбуру. Колико се сећам само су војни пензионери, и две фирме, добили од државе преко 100 милиона еура због спора. Веорватно је суђење у Стразбуру коштало државу 200-300 милиона еура за последњих 10-ак година. Тако да ова 3 милиона су кусур само колико све Србија тамо губи. Реална штета због таквог понашања власти у Србији је вишеструко већа. Тако да на одговорност треба позвати све министра правде у последњих 15 година.
Zaboti Janos
Napisali ste naslov, a mogli ste ostati na tome. Nista niste objasnili. “Put do Strazbura nije lak”. Nemojte trositi energiju na clanke bez informacija. Pozdrav
Jovan Spasojević
Još toliko ce, nakon okončanja postupka restitucije. Ovaj postupak obeštećenja je protivan ustavu Srbije i diskriminatoran.
pavle
Kada budemo dosli do toga da ove odstete iz svog dzepa placaju oni koji su doveli do toga da drzava Srbija bude tuzena sudu u Strazburu bice nam bolje. Ovako niko ne snosi ni finansijsku. ni krivicnu. a ni moralnu odgovornost. Pare uredno isplate iz budzeta. nase pare. a i dalje ostaju na funkcijama na kojima su bili. Ili cak predju na vece.
info
Put do Strazbura vrlo je lak sa stranim probono advokatima. Pored toga što su u inostranstvu i van domašaja a i sami često vrlo bogati, velika prednost im je da se potpuno razumeju u proces i prihvataju samo slučajeve koji imaju veliku šansu za uspeh, kao recimo slučajeve ekoloških katastrofa i uništenja prirodne sredine, recimo reka. Tako da bez brige. Ko hoće, nađe način. Ko neće, nađe izgovor.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља