недеља, 09.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:22

Расте употреба антибиотика у свету, у Србији опала за трећину

четвртак, 15.11.2018. у 13:54
(Фото Д. Јевремовић)

Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да је глобална употреба антибиотика у порасту, али да је, кампањом Министарства, њихова употреба у Србији у протекле две годие умањена за скоро трећину.

По његовим речима, прекомерна употреба антибиотика доводи до веће отпорности бактерија, што може довести до све већег броја микроба који су резистентни на три или више антибиотика.

Он је на конференцији „Резултати Кампање за рационалну употребу антибиотика у Србији” рекао да је максимум преписаних антибиотика у земљи достигнут 2015. године, а да је од тада њихова употреба умањена за 32,8 одсто.

„Током спровођења пројекта, одржано је 35 едукативних радионица у којма је учествовало 7.000 здравствених радника. Посебну пажњу посвећујемо едукацији педијатара, а преписивање антибиотика деци је смањено за 12 одсто”, рекао је Лончар, преноси Бета.

Он је додао да ће Министарство у предстојећем периоду „будно мотрити” на апотеке, како би се спречило издавање таквих лекова без рецепта и апеловао на грађане да антибиотике користе само уз доказано оправдање.

Шефица Канцеларије Светске здравствене организације у Београду Жофија Пустал казала је да је недеља када се указује на значај рационалне употребе антибиотика постала традиција која се одржава десет година, а да је отпорност бактерија услед њихове нерационалне употребе глобална претња здрављу.

„У свету се бактеријама, које су имуне на антибиотике, годишње зарази 700.000 људи, од чега 33.000 у Европској унији. Тај преоблем само европске здравствене системе кошта више од милијарду евра. Добра вест је да се у решавању овог проблема напредује, а у Србији је Нацонални акциони план за тај проблем близу завршетка, а припремају се и аналитички извештаји”, рекла је Пустал.

Она је оценила да је за напредак у превенцији битан мултисекторски приступ, који ће да обједини напоре здравствених система намањених људима и животињама.

В.д. директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” Верица Јовановић казала је да је за спровођење пројекта веома важна кампања информисања грађана о том проблему, због чега је истакла значај медија за испуњавање свих циљева.

Професорка на Медицинском факултету у Београду Милица Бајчетић, која је и чланица радне групе у Министарству здравља за израду водича за лекаре у тој области и групе за рационалну употребу антибиотика, навела је да су задовољни пројектом и да је од 2007. године од 2.000 рецепата за антибиотике преписаних на 1.000 деце, Србија дошла уевропски просек од 1.000 прописаних рецепата.

Она је казала да је циљана едукација здравствених радника драстично умањила употребу антибиотика код деце од два месеца до две године старости, као и у групи од две до 11 година.

На конференцији је такође презентован и Национални водич добре клиничке паксе за рационалну употребу антибиотика, који ће на сајту Министарства здравља бити доступан и грађанима, а не само лекарима.

Европски дан свесности о употреби антибиотика обележава се сваке године 18. новембра.


Коментари7
b3717
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Илић
Све се ради да би фирме које се баве увозом којекаквих лекова на тзв. биљној бази, узимале новац од грађана низашта.
Nn
Mi ne pijemo antibiotike, više ih jedemo. Brazilske i argentine pentraksile.
Gliga
Kod svoje izabrane doktorke umesto antibiotika za sinuzitis (tj. recepta) dobio sam na papiru napisana naziva za 2 spreja. Umesto da prebolim za 7 dana, mučio sam se tri nedelje i potrošio nekoliko puta više novca od vrednosti antibiotika, za 2x2 spreja , analgetike i multivitamine. Farmakomafija trlja ruke ali bar nam bakterije nisu rezistentne. A pacijenti !? Eh.....
Ema
X@ Sinuzitis je uglavnom bakterijski. Retko kada virusni. I moze biti hronicna bolest. Tako da kad imate pacijenta kod koga se stvar ponavlja, zasto eksperimentisati?
Препоручујем 3
Gliga
@Jovan Aleksic i X Od detinjstva imam isti problem na prelazu leta u jesen. Jedino antibiotik pomaže. Sve je zabeleženo u kartonu. A reči : "Ajmo ovaj put da probamo bez antibiotika" mi govore da je i doktorka upoznata. Samo ja nisam bio svestan koliko dugo će trajati, koliko ću se mučiti i koliko će koštati .
Препоручујем 8
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља