понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:06
СРПСКИ ДРЖАВЉАНИ 15 ГОДИНА ТРАЖЕ ПРАВДУ ОД ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА (2)

Стразбур досудио три одштете за повреду права на живот

Због неделотворне истраге у случају погибије 11 радника фабрике „Грмеч”, само је отац једног страдалог ишао до Стразбура и од Србије добио 12.000 евра због душевне боли
Аутор: Александра Петровићчетвртак, 15.11.2018. у 15:19
Сахрана 11 погинулих радника у експлозији у фабрици „Грмеч” (Принтскрин Јутјуб)

Србија је три пута платила обештећење досуђено одлукама Европског суда за људска права зато што је пропустила да спроведе ефикасну и делотворну истрагу због губитка живота својих грађана и тиме прекршила обавезу да заштити право на живот, које је гарантовано чланом два Конвенције о заштити људских права и основних слобода. У сва три случаја реч је о сумњивим смртима, које је држава покушала да заташка.

Предмет „Мучибабић против Србије” у јавности је познатији као случај погибије 11 радника у фабрици „Грмеч” у Земуну, где се тајно производило ракетно гориво под окриљем државне обавештајне службе. До трагедије је дошло 23. јуна 1995. године, услед снажне експлозије.

Апелациони суд је 2014. ослободио одговорности пет окривљених за кривично дело изазивања опште опасности, али је Европски суд 2016. пресудио да Србија треба да плати 12.000 евра на име нематеријалне штете и 3.000 евра за судске трошкове оцу погинулог инжењера Војислава Мучибабића.

Од свих породица чији су чланови страдали у експлозији само је Михаило Мучибабић ишао до Стразбура. Указао је да су власти покушале да сакрију учешће државе у прикривеној активности и да зато никада није сазнао тачне околности смрти свог сина. Тражио је 100.000 евра због душевне боли.

„Суд је закључио да се тужена држава и њен правни систем као целина суочила са доказивим случајем немара који је изазвао кобне последице, а да није брзо, марљиво и делотворно реаговала у складу са обавезама Србије”, речено је у пресуди суда у Стразбуру.

– Подносилац представке се жалио да правосудни органи Србије нису били ефикасни. Он се надао да ће бити установљена одговорност за смрт његовог сина, али домаћи судови нису успели да разјасне околности несреће – наводи адвокат Марко Сладојевић у књизи „Србија и Европски суд за људска права”.

Европски суд је у случају „Грмеч” констатовао да је погибија радника резултат опасних активности које су биле познате државним органима и које су се одвијале под њиховом надлежношћу, али је указао да нису поштовани прописи у вези са мерама безбедности.

– Када је тужилац у Србији прекинуо истрагу против непознатих особа, Мучибабић је затражио покретање истраге о непоштовању прописа који су се односили на заштитне мере на радном месту. Међутим, надлежни правосудни органи су одбили да покрену истрагу, наводећи да је производња ракетног горива организована на захтев тадашњег председника Србије и Државне безбедности – пише Сладојевић.

Ипак, Врховни суд је наложио даљу истрагу, али је кривични поступак још био у току када је случај доспео пред Европски суд у Стразбуру, који се бавио питањем да ли су правосудни органи поступили с дужном пажњом и ажурно. Тада је већ прошло 20 година од несреће, а пред српским судом је одржано само девет рочишта, док је 21 отказано или одложено.

– Европски суд је приметио да је било неколико дугих периода необјашњиве неактивности и да је суђење понављано пред новим већима у шест наврата, па је закључио да то није у сагласности са обавезом државе да заштити право на живот – објашњава Сладојевић.

У случајевима „Петровић против Србије” и „Младеновић против Србије” такође је утврђена повреда права на живот.

Због неделотворне истраге о убиству сина 1991. године, Милијана Младеновић је пресудом Европског суда из 2012. године добила од Србије 4.000 евра на име нематеријалне штете и 5.000 евра за трошкове поступка.

Радмила Петровић је 2014. у Стразбуру добила пресуду којом је Србија обавезана да јој исплати 12.000 евра због душевних болова које је претрпела као последицу неефикасне истраге о смрти свог сина у полицијској канцеларији на Врачару 2002. године. Званично је скочио кроз прозор, али су лекарски извештаји указивали да је пре тога био мучен током испитивања због крађе, па се поставило питање да ли је сам скочио наглавачке и везаних руку у присуству три полицајца. Узрок смрти и истина никада нису утврђени.


Коментари1
34f68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Zgrozeni
Srbijo spremi se jer i dalje ne stitis pravo na zivot svojih gradjana. Pravo na zivot gradjana koji ne zele da doniraju organe a drzava polazi od pretpostavke da takvih u Srbiji nema i pravo na zivot nerodjenih beba koje (oko 70 000 godisnje) lekari ubiju abortusom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља