уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 15.11.2018. у 15:26 Ђ. Ђукић

Срби ослободили Велики Бечкерек пре доласка српске војске

Учеснике догађаја од пре једног века на Бегеју славе и због тога што су били толерантни, прибрани и стрпљиви
Улазак српске војске у Бечкерек (Фото Зрењанинска градска управа)

Зрењанин – Превирања на крају Првог светског рата била су изражена у Банату, посебно у Великом Бечкереку. Две су главне карактеристике тог бурног времена – до смене власти, док се Велики рат још практично није ни смирио, дошло је мирним путем, без крви, што је прави раритет међу Србима који су у целом том 20. веку претрпели огромне жртве. На Бегеју су тих дана донете одлуке које су дале снажан допринос да се Војводина прикључи Србији.

Милан Ђуканов, историчар, дугогодишњи директор у зрењанинском Историјском архиву а данас пензионер, потврђује да је оно што се на овим просторима дешавало пре једног века било несвојствено за наш менталитет.

– Кад се, при крају рата с Аустроугарском, српска војска примакла Дунаву и Сави у Банату, порасле су тензије. Пошто је банатско становништво већином било српско, организовано је прихватање српске војске, која је овде и без војног ангажовања остварила свој стратешки задатак – истиче историчар Ђуканов. – То је у Великом Бечкереку било омогућено ангажовањем српских вођа, пре свих др Славка Жупанског. Мађарске вође су имале намеру да искористе слом аустроугарске војске али и задрже мађарску доминацију. Они су хтели власт у коју би ушли представници других народа, али само формално – каже.

Срби су их предухитрили, предочава Ђукановић, и напрасно основали Српски народни одбор, односно веће које ће наш народ водити кроз овај револуционарни период. То је био први облик српске власти, основан у Угарској. Образлажући циљеве одбора, Славко Жупански је указао на чињеницу да ће Мађари ускоро образовати своје народно веће с намером да оно обухвати целу Торонталску жупанију којој је Бечкерек био центар.

СНО је успешно објединио Србе у остваривању интереса у тренутку смене власти. Тада су основане нове институције или је преузето управљање већ постојећим. Због дивљања разочараних аустроугарских војника који су се враћали из изгубљеног рата и нереда који је у граду владао, први потез „српске владе” био је оснивање Српске народне гарде чије су јединице обезбеђивале мир на улицама. Опрезно је почело постепено преузимање значајних институција и зграда. На ред су дошле пошта, банка, железница...

Кад су српске трупе у свом надирању с југа прешле у Банат, узнемирила се овдашња мађарска власт и затражила да СНО ступи у контакт с српском командом у Панчеву и да тамо договори да се приликом доласка у Бечкерек избегне разарање, а да им, заузврат, неће бити пружан отпор. Срби су то радо прихватили. Кренули су пругом, локомотивом с два вагона, пут Панчева и са видно истакнутом српском заставом. Кад су дошли до положаја српске војске, на прузи их је зауставио наредник са запетом пушком. Запевана је химна, с њима су певали и војници.

– Поскакасмо тада из воза па се сјурисмо према нареднику. Љубили смо његову пушку, његову доламу, његово лице. Невино се брисао од пољубаца. Он је нама био српски војник, жива легенда, слава, уздање – препричавао је сусрет Славко Жупански.

У Панчеву је све договорено. Српска војска је 17. новембра мирно ушла у Бечкерек, након што се до главне железничке станице довезла возом, а до центра су јој клицали раздрагани грађани. У међувремену су се остаци немачких трупа повукли из града.

Данас др Славка Жупанског ваља славити и због тога што су он и његови сарадници били толерантни, прибрани и стрпљиви, упркос чињеници да је била реч о данима када су се Срби на овим просторима ослобађали од вековних притисака којима су били изложени, мада су стално били у апсолутној или простој већини.

Коментари12
6b4a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Топалов
Нисте, г. уредниче, или ко већ, објавили мој коментар, уствари чланак историчарке, бивше директорке зрењанинског архива, која, опет, наводи речи г. Славка Жупанског, главног организатора,који је ишао возом за Панчево и који је на жел. станици Велики Бечкерек, дочекао српску војску, са бригадиром Драгутином Ристићем, на челу, која је дошла возом, такорећи " на готово"! Све је било већ договорено са тадашњом управом и српска војска је ушла у В. Бечкерек, без испаљеног метка! Дакле, једна "обична" смена управљача-"власти"!!! Поздрав из Баната!
Petar . Stanimirović
Nisu ,valjda, oslobodili Bečkerek,da bi u njemu zauvek ostali ? Pretpostavljam da su sanjali o svom , srpskom,Petrovgradu
Петар,ЗАГРЕБ.
То су били неки други људи са другачијим моралом и поштењем за задану ријеч. Треба знати да сви који су се затекли на дан Уједињења,без обзира на завичајност,на тлу новостворене државе,могли су примити држављанство нове државе. Тако се сестра мога дједа удала за Бечлију. Млади официр строја у КУК монархији примио држављанство новостворене државе и дао је заклетву и обукао марински плаву униформу нове морнарице Краљевине СХС. Да ли је то било добро? У овом случају да.Страдао у другом рату јер није хтјео погазити заклетву дату новој домовини.
Зорица Аврамовић
@M.Radakovic. Теби се, сва је прилика, ни рођена мајка није обрадовала! Смрзавај се тамо у тој Канади, зевај у безлични, досадни снег, и не "бригај" се толико за српска имена и ћирилицу! Где да нађемо толико великог србомрсца, ако теби, недај боже, позли?
vuk
Haha usaf. Taj procenat je bio u Baji i Segedinu. Od srednjeg veka su Sloveni-Srbi u slucaju Vojvodine, cinili prostu vecinu >50%. Ustvari, cela Austrougarska je imala vise od 50% Slovena tokom celog svog trajanja. Dzaba ti...
usaf
Evo,dragovoljac(dobrovoljac),namesto gospona Radakovic!Nisam "srbomrzac",samo mrzim tu "velikosrpsku politiku",i sve one koji je podrzavaju.Vojvodinu ste vi Srbi oteli!Udeo srpskog stanovnistva je bio samo 23%,kada ste na kafanskoj skupstini,doneli odluku o "prisajedinjenju" Vojvodine Srbiji!Isto ste uradili i sa Crnom Gorom,Makedonijom,BiH..e sada doslo vreme,da se nepravda ispravi!!!
rade
О тим данима 1918. године званично се веома мало зна. Ништа ново у Банату (Бечкереку) - читав век. Многи аутори - историчари су само развлачили оне малобројне познате чињенице. Шта ли је разлог таквог немара? Било је то само наизглед мирно преузимање власти. У актима Окружног суда у Панчеву могу се пронаћи бројни кривични предмети, који сведоче о итекаквим револуционарним догађајима у Банату 1918. године. Нисам историчар да би ту нешто урадио. Где су ти велики Срби, који су дошли "к себи", да помогну себи.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља