четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:13

Камата за порески дуг 13 одсто годишње

Обвезницима, који избегавају да плате овај намет, следује казна од најмање 5.000 динара
Аутор: Маријана Авакумовићчетвртак, 15.11.2018. у 22:02
Фото Н. Марјановић

Рок за плаћање последње рате овогодишњег пореза на имовину истекао је јуче, саопштио је Секретаријат за јавне приходе Београда. За неплаћање или неблаговремено измиривање обавезе обрачунава се камата по стопи једнакој референтној стопи НБС, увећаној 10 процентних поена. Референтна каматна стопа тренутно износи три одсто. То значи да свако кашњење повлачи и почетак обрачуна затезне камате од 13 одсто годишње.

Камата се обрачунава од наредног дана од дана доспелости обавезе за плаћање па до дана њеног измирења.

Обвезницима, који избегавају да плате овај намет, прописана је новчана казна у износу од 50 одсто утврђеног пореза. Тај износ не може бити мањи од 5.000 динара.

Ако грађани, или фирме, нису поднели пореску пријаву, а имају некретнину, или је у односу на претходну годину дошло до увећања квадратуре, следује казна од 5.000 до 15.000 динара.

 Порез на имовину плаћа се у четири рате. Прва до 15. фебруара, друга до 15. маја, трећа до 15. августа и четврта до 15. новембра.

Швајцарски пројекат „Реформа пореза на имовину”, који се неколико година спроводи у Србији, недавно је урадио истраживање међу становништвом 44 локалне самоуправе о квалитету општинских услуга и могућности учешћа грађана.

Истраживаче је између осталог занимало колико су грађани информисани о својим правима и обавезама када је реч о порезу на имовину.

Александер Грунауер, директор овог швајцарског пројекта, каже да корисници са вишим и високим образовањем чешће у односу на општи просек наводе да знају како могу да дођу до информација. Док међу корисницима из Пчињског округа чак 61 одсто њих тврди да не зна ниједан начин путем којег се може информисати о правима и обавезама у вези са порезом на имовину.

– У Јабланичком и Подунавском округу више од половине испитаника наводи да не зна како се до ових информација може доћи. Корисници из сеоских средина чешће наводе да нису информисани о правима и обавезама у односу на оне који живе у градовима – каже Грунауер.

Ипак, већина испитаника, чак 76 одсто, сматра да је плаћање пореза на имовину важно за развој општине у којој живи.

– Овакав став нарочито је присутан међу корисницима са вишим и високим образовањем, корисницима старости од 66 и више године и корисницима из централне Србије – објашњава Грунауер.

Локалне самоуправе до краја године треба да усвоје одлуке о утврђивању просечне цене квадратног метра непокретности на својој територији за 2019. годину. Када то буде учињено знаће се основица за порез за имовину, који ће грађани плаћати следеће године.

Порез на имовину је уједно најиздашнији приход општина и оне из године у годину покушавају да повећају обухват наплате, пошто је већина искористила законску могућност примене максималне пореске стопе. И неког великог повећања пореза не би требало да буде.

 Грунауер каже да је порез на имовину један од малобројних пореза који у потпуности остаје локалној самоуправи у којој је и наплаћен.

– Помажемо им да прошире обухват наплате и у пореску евиденцију уведу све оне некретнине на које се тренутно порез не плаћа. Тренутно у 44 општине у Србији ради 325 пописивача, који проверавају ли се стварно стање некретнина на терену слаже са оним које људи плаћају у пореској пријави – каже Грунауер.

Он наводи пример Сомбора, који је ангажовао 17 пописивача и за 40 одсто увећао приход од пореза на имовину у односу на претходну годину. Док је Апатин у односу на претходну годину добио 4.000 нових пореских пријава.

Највећа шанса за наплату је у великим градовима и предграђима, као и тамо где је била значајна нелегална градња. Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић, недавно је рекла да је од децембра 2015. до 2018. донето око 183.000 решења о озакоњењу. То значи да власници легализованих некретнина аутоматски постају и порески обвезници.

 Ипак, немогуће је сто одсто некретнина обухватити порезом, јер негде није јасно ко је власник или је кућа напуштена или је вредност исувише мала.

 


Коментари9
5a06f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljuba Kg
Александер Грунауер je govorio okupljenim građanima u Kg kako je porez za dobrobit građanstva.Nikada niko nije uspeo nikog da ubedi kako je to RKS. + 10 % dobro. To je u narodu lihtvarstvo, zlo.
Mile
Otmite sve ljudima.To je ispravno . Povecajte poreze na kupljenu imovinu , uvedite poreze na sve i resili ste kako da dokrajcite ovo drustvo koje ste unistili .Drzavu cini i stanovnostvo ?Ovi koji navijaju za poreze i jos naglasavaju da su mali , mogu svoju imovinu da prepisu drzavi ili nekom ? Ova vlast je najgora u zadnjih 40 god ?/a i ove pre su bile lose / Dokazje zivotni standard ljudi ???
Mile
Porez na imovinu je manipulacija i pljacka .Porez na imovinu je placen kupovinom , zasto da s eplaca opet i savke godine ?To ej harac ?Pominju Svajcarsku , pa kaad budu plate kao u Svajcarskoj , mogu o tome da razmisljaju ?Smesno i drsko .
Никола Бошњак
Швајцарски пројекат „Реформа пореза на имовину” А када ће се покренути пројекат швајцарског стандарда?
marko
Па шта њих брига за то, они гледају како да се намакну паре у будџет из ког ће се они намиривати, и како дугови да се враћају, ми и онако нисмо битни.
Препоручујем 26
Александар Поповић
Да би могла да кажњава, Пореска управо би морала најпре да обезбеди основну ствар: да грађани имају свој порески рачун и да се омогући стална лична контрола евидентирања уплата. Тога нема ни када је реч о порезу на власништво непокретности, а ни на порезе за њихово рентирање. А стални увид у рад Пореске управе умањио би могућности манипулација са порезима.
@ Mila
Nema potrebe da se izgubi nekoliko sati, stvar se moze zavrsiti za petnaest minuta. Bilo bi takodje lepo da sve moze da se zavrsi elektronski, ali se tu postavlja pitanje potvrde identiteta osobe koja trazi informacije o poreskom dugu. Sve u svemu, sadasnje resenje nije idealno, ali ipak omogucava gradjanima da prate stanje svog poreskog racuna.
Препоручујем 2
Мила
@Pera S ...'Samo je potrebno da se prvo ode u...' - и изгуби неколико сати, о нервирању да и не говорим. Зар не би било боље да се шифра пошаље имејлом?
Препоручујем 12
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља