понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Низ грешака француског протокола

петак, 16.11.2018. у 09:24

Протокол француске владе, који је одређивао где ће седети високи гости пред Тријумфалном капијом, имао је низ промашаја, недозвољених за једну озбиљну земљу. У париском замешатељству, најгоре је – многи мисле, очекивано – прошла Србија, којој је историја признала огроман допринос победи савезника, плаћен губитком 1,3 милиона становника. Њен председник добио је столицу далеко од места на којем су седели лидери осталих земаља најзаслужнијих за победу у Великом рату. Близу домаћина Макрона, Путина и Трампа где је, „по земаљској и небеској правди и истини”, требало да се нађе Вучић, „посађен” је Хашим Тачи, лидер Косова, земље непостојеће у време Првог светског рата и, за Уједињене нације, непостојеће и данас.

Тешко је, заиста тешко, веровати амбасадору Мондолонију, и зато што је боље место од Вучићевог имала и Колинда Грабар Китаровић, данас председница земље која је у Првом светском рату била покрајина у саставу Аустроугарске, која је 1918. године положила оружје пред ешалонима победника у којима су високо биле дигнуте ратне заставе и мале и тешко рањене Србије.

На закључак да овај ружни низ гафова француског протокола није био случајан упућује и качење заставе самопроглашеног Косова у Цркви Нотр Дам, поред знамења 20 држава учесница Првог светског рата, а други гаф је угуравање Хашима Тачија, лица са потерница, у први план на Мировном форуму, одржаном одмах после прославе у Паризу.

Председник Србије је, уз нескривен гнев, издржао париско понижење, а онда и јавно прихватио извињење одаслато од амбасадора Мондолонија. Вучићев народ, ти поносни Срби, не показују толику великодушност и жале, искрено жале што је Француска, некадашњи ратни савезник, још једном показала да су јој неки други пречи и важнији од Срба који су, на истој страни са Французима гинули у оба највећа рата минулог века.

Можда је скори долазак француског председника Емануела Макрона у Београд права прилика да се Срби умире и ова најновија ружна епизода у српско-француским односима избрише. Пошто је Вучић Макрону, у складу са традицијом српског народа, обећао топлу добродошлицу, постаје занимљиво шта ће Макрон поручити Србији, кад му понуди хлеб и со. Било би лепо, баш би било лепо, да пред Спомеником захвалности Француској на Калемегдану учини и каже нешто чиме би подсетио на Вилија Бранта! И да тако демантује све бројније Србе који говоре да је то споменик пријатељској Француској које више нема.

Јово Вуковић, Нови Београд


Коментари44
0ef54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Idemo dalje. Francuska je u drugom ratu shavtila da nemacku nemoze pobjediti tako da su im se sada pridruzili. Naravno oni su u tom prijateljstvu inferiorna strana i vecinom rade ono sto moraju a ne sto hoce. Tako da Francuske iz 1918 vise nema. Sta je bilo bilo je, treba prihvatiti novo stanje stvari i prilagoditi se.
Multi-Kulti
Predlažem izvođenje slijedećih dokaza o nepostojanju bilo kakve greške: 1) Da se radilo o slučajnoj greški raspored sjedenja ne bi bio kao slika u ogledalu. 2) Da se radilo o slučajnoj greški Makron ne bi prosipo mudrosti po kojima su neprijatelji prijatelji a prijatelji neprijatelji. 3) Da se radilo o slučajnoj greški, onda onima koji navodno odaju počast ne bi bila ukazana veća počast nego onima kojima se počast odaje. 4) Da se radilo o slučajnoj greški Makron sigurno ne bi nacionalni patriotizam sa evropskim. 5) Da se radilo o slučajnoj greški na Makronovoj strani ne bi sjedila Angela Merkel , Kolindu i Hašima da i ne pominjem.
Stefan Petkovic
hahaha pa ovo je smejurija! smesno koliko smo neozbiljan narod. Dakle Makron samo da malcice klekne i prozbori koju - i mi zaboravljamo sva zlodela Francuske u zadnjih 30 godina i sva ponizenja i uvrede. A kad nam Francuska posle decembra 2018. priredi jos koju deceniju ponizenja i uvreda - znace Francuska i tada da malcice klecanja i po koja rec ce biti dovoljno da Srbi sve zaborave i oproste za nedelju dana. I tako sve u krug do nestanka Srbije. Genijalci....
Mon Ami
Francuski protokol nije sa svog stanovista napravio nikakvu gresku, ali nisu racunali sa takvom reakcijom Srbije. Ovo je bila odlicna stvar za Srbiju: svet je poceo da joj se prilagodjava!
Драгољуб Збиљић
За нешто што се уради намерно не може се називати "грешком". Како би то могла бити грешка? Могло би се рећи да је то француски грех, а грешка никако.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља