среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:08

Лагали о нуклеарним пробама

петак, 16.11.2018. у 14:16
(Фото Пиксабеј)

ПАРИЗ Председник Француске Полинезије Едуар Фрич признао је да су лидери те француске прекоморске територије у јужном Пацифику три деценије лагали народ о опасностима нуклеарних проба.

Француска је од 1960. до 1996. извела 193 нуклеарне пробе у Француској Полинезији, а слике нуклеарне печурке изнад атола Муруроа 1995. године су изазвале међународне протесте.

„Нисам изненађен што ме 30 година зову лажовом. Лагали смо становништво да су пробе чисте. Лагали смо”, рекао је Фрич локалним званичницима, преноси Бета.

Француско министарство за прекоморске територије одбило је да коментарише.

Влада у Паризу је 2010., после вишедеценијског притиска, понудила милионе евра као надокнаду за 201 нуклеарну пробу у јужном Пацифику и у Алжиру. Ипак, тај процес тешко напредује и многи још увек нису примили одштету.

Бруно Баријо, звиждач који је истраживао утицај нуклеарних проба у Полинезији, скренуо је пажњу на непропорционалан број случајева рака штитне жлезде и леукемије код 280.000 становника Полинезије. Баријо је умро прошле године.

Тадашњи председник Француске Франсоа Оланд је 2010. током посете признао да су нуклеарне пробе на француским територијама у јужном Пацифику имале последице по животну средину и здравље становништва.

Оланд је ипак о пробама говорио у позитивном тону и хвалио допринос региона статусу Француске као једне од девет нуклеарних сила.

Та посета се десила три године пошто су француски медији објавили документа министарства одбране у којима су нуклеарне пробе у јужном Пацифику током шездесетих и седамдесетих година описане као много штетније него што се раније говорило.

Медији су у то време писали да је цела Француска Полинезија изложена повишеним нивоима плутонијума након тестова.

Тахити, најмногољудније полинежанско острво које су прославиле слике Пола Гогена, био је изложен радијацији 500 пута јачој од максималне прихватљиве. Радијација је досегла чак и до популарног туристичког острва Бора Бора.


Коментари7
52735
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

La Comédie-Française
Haiti, karipsko ostrvo, steklo je nezavisnost od Francuske 1804 god., sto je podrazumevalo i oslobodjenje crnih robova. 1825 godine Francuska vlada i kralj Charles X zatrazili su obestecenje za bivse robovlasnike zbog oslobodjenja robova, u visini 150 miliona zlatnih franaka, sto je bilo deset bruto drustvenih proizvoda Haitia. Ovo su podrzali sa 12 ratnih brodova sa 500 topova, rasporedjenih duz haicanske obale. a kasnije, da ne bi duznik umro, dug je spusten na 90 miliona zlatnih franaka i placan je od 1825-1947 godine, uz ogromne kamate. Krajnja vrednost placenog duga je 40 miliardi dolara, a ovaj finansijski aranzman je prozvan dugom sramote. Prilikom zadnjeg zemljotresa ova siromasna zemlja je zamolila metropolu za povracaj dela ovog kredita, kako bi amortizovala strasnu prirodnu katastrofu, koja je devastirala zemlju i narod, ali je Francuska to 'ladno odbila.
sasa
tipicno za francusku. U toj drzavi narod smatra drzavu za najvecim svojim neprijateljem, kao i u Srbiji - istina se nikad ne cuje od zvanicnika
zivojin
Jok, lekovito je kao i osiromaseni uranijum.
Miki
Da su mogli, bez posledica po sebe, naši prijatelji Francuzi bi probali nuklearnu bombu i u Srbiji. Ali srećom nisu nego su tukli po nekim drugim i većim nesrećnicima od Srba.
Terzic Vanja
Sa njima mi hocemo da gradimo dobre odnose? Od njih pomoc ocekujemo? Pa samo ove probe mogu da nam podare ... Ne cudi me sad arapska borba za nezavisnost u Alziru. Milion ipo ljudi poginulo da se ratosilja ove napasti. Tek 1962 su ih izbacili otud, znaci nakon sto se Francuska 1945 oslobodila Hitlera , jos 17. god. nije htela druge da osobodi sopstvenog ropstva! Ironija, zar ne? Siriju su pokusali da povrate verovatno radi slicnih proba u buducnosti ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља