петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Неодлучност

Постоје људи који веома дуго не могу да донесу одлуку, па ни онда када су у питању мање важни избори, али и особе које уместо да одлучују остају пасивни и очекују да се ситуација разреши сама од себе
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 19.11.2018. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Иако то у већини случајева ни не примећује, сваки човек током дана доноси велики број одлука различите важности. Тек када се тиче нечег важног, људи постају свесни да се налазе у ситуацији у којој треба да донесу одлуку. Циљ је донети добру, а избећи лошу одлуку. Оно што одлучивању даје тежину јесте одговорност оног који одлучује, јер се сматра одговорним за њене последице. Када су последице позитивне, особа се сматра заслужном, а када су негативне она се сматра кривом.

Унутрашњи конфликт

Током одлучивања о неком важном питању људи су често у дилеми или унутрашњем конфликту. Ово колебање је уобичајено зато што је одлучивање процес у којем се вагају користи и ризици различитих могућих избора, а то некада захтева време потребно за прикупљање додатних информација. Ово колебање не треба изједначавати са неодлучношћу.

Под неодлучношћу подразумевамо две различите ситуације. Прва се односи на људе који веома дуго не могу да донесу одлуку, па ни онда када су у питању мање важни избори. На пример, особа двадесет минута проучава јеловник у ресторану и не може да одлучи шта ће да наручи. Друга се односи на оне људе који избегавају да донесу одлуку, тако да уместо да одлучују остају пасивни и очекују да се ситуација разреши сама од себе. О неодлучности говоримо када неко из ситуације у ситуацију понавља ове обрасце.

Када је у питању избор између нечега што је очигледно добро и нечега што је очигледно лоше, људи по правилу немају проблем са одлучивањем. Тада бирају без много размишљања, према својој интуицији, то јест према томе како се осећају. Иако је овај начин одлучивања добар код једноставних избора, није примерен за доношење избора у комплексним ситуацијама које захтевају да се могућности анализирају, прикупе подаци и добро промисли.

Иако добро бирају између очигледно добре и очигледно лоше могућности, неодлучни имају проблем када треба да изаберу једну од две добре могућности, али и када морају да изаберу једну од две лоше могућности. О томе говори басна о магарцу који је угинуо од глади иако се налазио између два пласта сена, па кад би кренуо ка једном, онај други би му се учинио бољим, да би када би кренуо ка другом, опет помислио да је бољи онај први.

Када кажемо да је нека одлука добра или лоша, ову оцену смо донели на основу неких критеријума. Ако се прво јасно дефинишу сви важни критеријуми на основу којих ће процењивати постојеће могућности, много је лакше донети добру, а избећи лошу одлуку.

Уобличавање јасних критеријума и постизање сагласности око њих је посебно важно за оне одлуке које као заједничке доноси двоје или више људи. На пример, млади брачни пар који купује стан се може натезати да ли да узму стан који се више свидео њему или онај који се више свидео њој. Уместо тога, они се могу, пре него што гледају станове који су на понуди, договорити који су то критеријуми које њихов будући стан мора задовољити, а који су они који су пожељни, али не и обавезни. Када дефинишу величину, спратност, начин грејања, близину вртића и школе, итд као главне критеријуме, тада ће им бити много лакше да оцењују станове које гледају и да на крају изаберу онај који је добио највише „поена”. Овако дефинисани и обострано усвојени критеријуми ће им помоћи да на обострано задовољство донесу и добру и заиста заједничку одлуку.

Страх од грешке

Некада се у основи неодлучности налази „максимализам”. Реч је о психолошком механизму да људи желе да донесу најбољу могућу одлуку за коју касније неће зажалити. То је највише изражено код одлучивања да се нешто купи. Када особа купи нешто за шта сматра да је најбоље, па убрзо за тим схвати да се појавио још бољи продукт, она почиње да се осећа лоше због своје одлуке. То се одражава на следећу куповину, јер особа одлучује да не купи, да сачека да се на тржишту појави још повољнији продукт, а када се овај појави, чека следећи, тако да куповину одлаже у недоглед.

Иако је тачно да се неодлучни плаше грешке, избегавају одговорност, своја лоша осећања или неку негативну последицу, главни узрок неодлучности је тај што нису научили како се доносе одлуке.


Коментари5
ad6ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorana
Definisemo kriterijume (primer u tekstu, kod kupovine stana) I kod odluke se orijentisemo u odnosu na kriterijume. Ja sam u tom smislu razumela tekst.
Duska
I? Kako se donose odluke? Koja je svrha ovog teksta? Pise sve sto vec znamo: ne znamo kako da donosimo odluke i....?
Ana
Pa kako se donose? Ili kako da nauce??
Nikola
Поштовање, замолио бих за наставак, ако је могуће, са начинима како се борити са неодлучношћу. Савети и додатна практична литература су добродошли. Хвала!
Alisa
Lep tekst. Jos samo da vidimo kako da to promene.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља