Свака трећа девојка у Србији први сексуални однос имала је у 16. години живота, четири од десет њих одлучиле су се за интимни однос у вези која је трајала мање од недељу дана, а контрацепцију није користила свака трећа девојка, показало је истраживање Удружења за репродуктивно здравље Србије.
Студија спроведена на репрезентативном узорку девојака, узраста од 19 и 20 година, показала је и да је 25 одсто њих имало четири или више интимних партнера, што повећава ризик од добијања сексуално преносивих болести. Готово трећина девојака изјавила је да никада није доживела оргазам или га доживљава ретко, а 36 одсто њих није задовољно или је збуњено својим сексуалним животом. Посебно забрињава податак да је злостављање у партнерској вези искусила свака шеста девојака.
Ово су само неки од бројчано најзанимљивијих података изведених из истраживања Удружења за репродуктивно здравље Србије које је на јучерашњем скупу демографа под називом „Примери добре праксе у популационој политици и планирању породице” представила др Мирјана Рашевић, директорка Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.
– Млади све раније постају сексуално активни, а за родитељство се одлучују све касније, док је њихов ниво знања о контрацепцији и даље забрињавајући.
Када смо студенткиње медицине, фармације и политичких наука током једног истраживања питали када су плодни дани, свака трећа будућа новинарка и свака десета будућа докторка и фармацеуткиња није знала одговор на то питање. То не треба да чуди ако имамо на уму да је секс табу тема у већини наших породица и да сексуално васпитање никад није било саставни део образовног процеса – упозорила је др Рашевић.
За разлику од великог броја европских земаља, сексуална едукација никада није постала обавезан део образовног процеса у Србији, а број адолесцентских трудноћа измиче свим статистикама. Ипак, забрињава податак да од 58 саветовалишта за здравље младих која су отворена након 1999. године и у којима адолесценти на једном месту могу добити све информације о свом репродуктивном здрављу, данас ради мање од 20.
Илуструјући важност сексуалне едукације, директорка Центра за демографска истраживања навела је пример Финске, која је 1970. године у основне школе увела обавезан предмет „сексуална едукација”. Када је 1990. године овај предмет укинут, стопа абортуса је већ у наредној години повећана за педесет одсто, а деца су постајала сексуално активна у 15. и 16. години живота.
Министарство просвете Финске је 2006. године поново увело овај предмет, а стопа абортуса је у 2008. години смањена за четвртину. Осим тога, преполовљен је број младих који су у интимне односе ступили пре пунолетства.
Естонија је почела да развија саветовалишта за младе од 1991. године, а обавезна сексуална едукација уведена је у образовни систем ове земље пет година касније и намењена је ученицима од седме до шеснаесте године.
Управо захваљујући правовременој едукацији, стопа адолесентских трудноћа преполовљена је у периоду од 1990. до 2009. године, а број регистрованих нових случајева ХИВ-а међу тинејџерима пао је са 560 у 2001. на 25 случајева у 2009. години.
– У највећем броју земаља сексуално образовање је обавезно за ученике са 15 и више година, а са лекцијама из ове сфере почиње се у различито доба у европским земљама – деца у Великој Британији и Португалији почињу да уче у четвртој, а тинејџери у Италији и на Кипру у 14. години живота. Лекције из сексуалне едукације у Европи предају учитељи и настaвници различитог професионалног профила који су завршили специјалне курсеве, као и психолози, односно педагози. У неким земљама, као што су Шведска или Естонија, део едукације одвија се у најближем здравственом центру за младе, како би се промовисале посете овим установама у будућности – закључила је др Мирјана Рашевић.
