петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Све мање банака у Србији

субота, 17.11.2018. у 10:32
Фото А.Васиљевић

Банкарско тржиште Србије се протеклих година знатно променило, смањује се број малих банака које постају део система „великих играча”, а у наредном периоду може се очекивати даље укрупњавање овог сектора и продаја удела у банкама чији је већински власник држава.

Тренд смањења броја запослених у банкарском сектору Србије, започет је у току 2009. године када је у њима радило 30.876 људи, а данас је та бројка 22.467, што је за 8.409 људи мање у банкама Србије.

Од 34 банке (21 приватна) колико их је било пре десетак година, данас је та бројка 28, од којих су 23 приватне, а у пет банака у Србији држава је већински власник.

Пре десетак година, 13 банака су биле „српске” од чега је девет било у власништву државе као већинског акционара, док су четири биле у власништву приватних лица.

Професор на Београдској банкарској академији, Зоран Грубишић, каже да ће се у наредним годинама овај тренд укрупњавања наставити, односно да ће бити мање банака у нашој земљи.

„Потребно је да се још смањи број банака, јер њихова профитабилност није више на оном нивоу као што је била некада. Простор у смислу прихода, раста, а и у смислу смањења трошкова се сузио”, оцењује Грубишић за Танјуг.

Овај тренд укрупњавања, каже, треба препустити тржишту, а када је реч о „прекомпоновању” банака у Србији, сматра да „се може очекивати да неке од постојећих банака прошире своје учешће у тржишном 'колачу' јер су се везале за наше тржиште”.

На питање који би то нови „брендови” могли да дођу код нас, каже, тешко је претпоставити.

„Јако је тешко претпоставити да ли је нека од банака која није присутна у региону или на тржишту Србије, а спекулисало се раније са Сити банк из Америке, заинтересована у овом тренутку да уђе на тржиште ЕУ баш преко Србије или у регион”.

Каже да су могућа оба та сценарија, али да је реалније да ипак нека од постојећих банака у Србији прошири своје пословање.

У Србији би требало да буде упола мање банака, сматра Грубишић, али, каже, не треба очекивати да до тога дође брзо.

Каже и да ће мале банке постепено правити излазне стратегије са тржишта наше земље.

„Није ни тако једноставно напустити неко тржиште, јер треба припремити одговарајућу излазну стратегију и наћи потенцијалне купце. Али, то ће се дефинитивно дешавати у будућим годинама”, процењује Грубишић.

Већ дужи низ година економисти процењују да је у Србији превелик број банака у односу на број корисника те да коментар да „банака има на сваком ћошку” у наредним годинама више неће бити актуелан, између осталог, и због тога што све више банка део пословања премешта на интернет.

Према подацима Народне банке Србије, билансни капитал банака у већинском власништву приватних лица износи 587,38 милијарди динара, док просечни показатељ адекватности капитала износи 21,95 одсто.

У НБС кажу за Танјуг да билансни капитал банака које се налазе у већинском власништву државе износи 94,23 милијарде динара, док је просечни показатељ адекватности капитала 29,48 одсто.

Када је реч о структури власништва у банкама у којима држава има удео, подаци говоре да држава у Јубмес банци има власнички удео од 20,2 одсто, у Српској банци 76,69 одсто, (23,31 одсто власник Југоимпорт СДПР које је државно предузеће).

У Комерцијалној банци држава има удео од 41,7 одсто, а у државном власништву су и МТС банка и Банка Поштанска штедионица, јавља Танјуг.


Коментари8
21be2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MRMila
Ako vas put nanese na setaliste Grada Cacka, videcete da su sve same Banke nacickane jedna do druge maltene, a gde su banke tu je i kapital. Morala sam da uporedim Cacak (ciji krov od Pijace kisne pa narod siri Suncobrane i leti i zimi da im muka ne propadne), sa duplo vecim Gradom u visoko razvijenu Bankarsku Drzavu i naslA da imaju ukupno pet Banke. Neznam kako drugi, ali meni se setaliste oko glave okretalo.
на Исланду
...сам видела само две банке, њихову државну и једну другу. Овде код нас банака ко блата.
Dusan
Normalno da odlaze kad su od 2000 te do danas izvukli i zadnji dinar koji je nas sludjeni narod imao. Za njima je ostala je beda i siromastvo i borba za goli opstanak. Stanovnistvo nam masovno odlazi a ovi sto ostaju su svi do guse zaduzeni da im ne pada napamet da uzimaju jos kredita, tako da zelenaske banke imaju sve manje klijentele. Doduse sve one koje su uvukli u duznicko ropstvo ce moci jos koju deceniju da muzu previsokim cenama "usluga" i brojnim skrivenim troskovima, naravno uz blagonaklonost ili ucesce drzave koju ocigledno ne zanima zivot svojih gradjana.
Zoran
Baka Vido.,Nisu banke dosle zbog nas, nego zbog sebe. Nisam ja otisao u Ameriku zbog Amerike, nego zbog sebe. Niste vi otisli na pijacu zbog onog prodavca sto stoji tamo na minus 5, 5 sati, nego zbog sebe. E sad sta su donele....to se valjda vidi poslednjih 20 godina?
Препоручујем 14
baka Vida
Dusane,koje pare su to te banke izvukle kad su nas jezda i dafina, ratovi, sankcije i hiperinflacija pretvorili u crkvene miseve. stane banke su donele svoj kapital jer su nase propale kao i privreda. zaposlile su desetine hiljada ljudi. davale kredite da ozivimo posle 2000. verovatno ste mladi pa ne znate sta nas je snaslo 90.!
Препоручујем 9
pavle
Na ovolikom trzistu nije potrebno vise od 8 banaka.
Razočarana
Joj, kako su krenuli, ja sam mislila da će svaka zgrada u Beogradu imati filijalu neke banke.
Zoran
Aki nikako da se smanji broj kladionica, svake godine se povecava.
Препоручујем 52

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља