недеља, 09.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:58

САНУ: Наше културно наслеђе на ивици нестанка

субота, 17.11.2018. у 15:52
(Фото А. Васиљевић)

Уочи званичног отварања Аудио-визуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ 19. новембра на Дан Српске академије наука и уметности, јуче је у том простору организован научно-стручни скуп „Примена дигитализације у култури и науци”. Председник САНУ академик Владимир Костић је најавио да ће притиском на једно дугме у понедељак, у 11 сати, почети са радом Аудио-визуелни архив са Центром за дигитализацију чиме се „завршава почетак једног сна”.

Он је истакао да им је жеља да Аудио-визуелни архив буде зачетак националног центра за дигитализацију и, без обзира на то што ће првенствено бити окренути дигитализацији архивске грађе САНУ, позвао је све заинтересоване установе да своје пројекте дигитализације реализују у Аудио-визуелном архиву.

Уз нагласак на неопходности чувања памћења, Костић је упозорио на последице пропадања рукописне грађе, поменувши да су неки папири у Архиву САНУ већ почели да зелене.

Академик Александар Костић и управник Аудио-визуелног архива Радослав Зеленовић скренули су пажњу на основне проблеме у дигитализацији културног наслеђа: непостојање јединствених стандарда у техничким аспектима, одсуство правног оквира који би регулисао дигитализацију, непостојање пуне евиденције културних добара, као ни онога што је дигитализовано и по којим стандардима, редукција средстава за дигитализацију, а посебно забрињавајуће је што не постоји повратна информација о ефекту уложених средстава.

Зеленовић је нагласио да дигитализација није техничко већ етичко питање поменувши, између осталог, изузетно вредне колекције листа „Политика” и новинске агенције Танјуг које, сматра, треба да нађу место и систему дигитализације и остану будућим поколењима. – Наша жеља је да направимо референтну институцију за дигитализацију културног наслеђа, која ће бити и центар за обуку људи и да истраживачи размењују своје искуство са установама у свету – рекао је Зеленовић.


Коментари9
7a50b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ОБНОВА СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА
САНУ мора направити ЈАСНУ РАЗЛИКУ између : југословенско-српског идентитета (од 1918. до 2006.) и ОБНАВЉАЊЕ СРПСКОГ идентитета од крунисања Стефана Првовенчаног 1220. у Жичи (по православном обреду од стране Светог Саве), Душановог законика 1349., Првог и другог српског устанка 1804-15., крунисања Милана Обреновића 1882., крунисања Петра Карађорђевића 1903.;......
Милутинов
Да ли је истина да САНУ спрема скуп посвећен стогодишњици уједињења Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, које је прогласио регент Александар I Карађорђевић, у име свог оца, краља Петра I Карађорђевића, 1. децембра 1918. године?
Драгољуб Збиљић
Моја два питања САНУ-у. Прво, да ли су у највишој наулчној институцији у Србији спремни да процене шта ће за Србе и њихов језик и културу, па и историју, значити када, када се за 30-ак година заврши последњи том Речника српскохрватског књижевног и народног језика, значити тај речник непостојећег језика? Друго, шта ће значити Србима, српској култури, историји и како ће то деловати на српски идентитет када у настављању данашњег српског језика комунистичко, једино на свету, "богатство двоазбучја" у српском правопису када у Србији буде још мање од ових данашњих не десет процената српске азбуке у јавности у Србији и када ће бити веома мало Срба који ће познавати своје миленијумско писмо јер ће свој језик сви писати хрватским националним латиничким писмом које је Србима наметано најпре у окупацијама после забрањивања ћирилице и посебно после 1954. године када је комунистичка власт увела сурову фаворизацију хрватске абецеде (познате гајице)?
Milos
SANU bi za početak mogla da prizna srpski jezik ( priznaju samo srpskohrvatski, verovali ili ne). Uostalom, dokumenta pisana pri osnovanju SANu sasvim sigurno nisu bila napisana ni jugoslovenskim, ni marskomvskim, ni srpshrvatskim nego srpskim jezikom.
Коста
Како да призна српски језик? Срби нису писали овим језиком пре Вука. Шта је српски књижевни језик и шта је то што чини данашњи новошптокавски само српским?
Препоручујем 1
Petar
Riba od glave smrdi, a od repa se čisti.
Препоручујем 21
Славиша Гавриловић
Дигитализација је чисто техничко питање, зар је САНУ спала на то да се тим бави?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља