петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:19
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Учитељ који постаде војвода.

Аутор: Коста Ђ. Кнежевићнедеља, 18.11.2018. у 11:45
Војвода Јован Стојковић Бабунски

Јован С. Стојковић (1875–1920), познатији као војвода Бабунски, био је један од најславнијих старих четника. Основну школу је започео, са закашњењем од две године, у селу Оморану, јер у родном Мертолцу није било школе, а завршио у вароши Велесу. Гимназију је похађао у Ваљеву и Београду. Желео је да постане просветар те је Богословско-учитељску школу почео, 1891, у Нишу, а диплому стекао у Београду 1896.

Посао учитеља започео је у Тетову што се није много допало члановима ВМРО-а, који су у том делу турског царства однарођавали и бугарчили Србе. Када су му исти убили брата и синовца, учитељ Јован Стојковић, који је пуким случајем био поштеђен, оставља школску таблу, узима пушку и одлази у гору да би своје осветио, придруживши се комитама.

Био је неухватљив иако су га турске и бугарске потере прогањале. Доста брзо учитељ Јован својом лудом храбрости и промишљености надалеко се прочуо, те постаје комитски (четнички) војвода, који је са својим јединицама бранио родни крај (планина Бабуна са околином), због чега је и добио познатији назив.

Једне новембарске ноћи 1915, када је ледена ситна киша пробијала и најбољу кабаницу, а хладан ветар брисао све пред собом, са прихватних положаја око Криволака и Кавадарца, са Црне реке па низ Вардар кроз Демир-Капију и Ђевђелију, повлачила се француска 122. дивизија. Са њима је ишао и војвода Бабунски. Цео батаљон те дивизије ишао је другим путем и улогорио се скоро на врх брда ’Оџа Тепе. Када је дошла наредба за даље повлачење, командант батаљона је био пеш. мајор Бутри. Ноћ беше мркла, а терен сасвим непознат... Када се у пуку дознало за судбину заосталог француског батаљона, бугарске јединице су 10-15 километара прешле, остављајући за собом цео француски батаљон са његовим командантом и штабом.

Французи беху забринути, јер се уопште није могло помоћи залуталом батаљону. Бабунски се понуди, да са својим људима извуче батаљон из бугарске позадине. Слушајући га шта хоће да уради, Французи су га с неверицом гледали. Но, Јован Бабунски се уопште није слагао с њима, јер се до тада безброј пута раније успешно извукао као прави „Горски цар”. На своју руку узима 30-40 одабраних четника и неколико жандарма, који су добро знали терен.

Mала дружина неопажено улази у бугарску позадину све до брда ’Оџа Тепе, где је на врху и даље био француски батаљон, који Бугари још нису приметили. У подножју брега био је бивак једног дела бугарске коморе, коју су четници тихо ућуткали и одатле неопажено, косином, отишли до врха да сакупе залутали француски батаљон. Истим путем су се вратили.

Све време није се чуо ниједан пуцањ, нити бомба. Само је неколико војводиних момака било лакше повређено, док су Бугари имали велики број изгинулих. Када су се сви вратили, Французи нису могли да верују, бацали су капе увис узвикујући: „Vive les Serbes!” За овај подвиг сазнала је те ноћи цела 122. дивизија, а и Команда источне војске у Солуну.

Идућег дана у селу Мировчи крај Ђевђелије, командант ове Дивизије је пред целим стројем одликовао је Бабунског Орденом Легије части петог реда и то је било прво страно одликовање, које је један Србин примио на Солунском фронту.

 


Коментари4
25211
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

бабунски
један од његових потомака је и фудбалер који је пре пар година играо за звезду.
Magistar Djordjevic
Što više ovakvih tekstova a Bogu hvala ima ih na pretek. Hvala
Sotir Gardačić
Otac današnjih Makedonaca mada mu to elita u Skoplju ne priznaje. Vojevao je dugo, od 1905. do 1918., a bio je učitelj po zanimanju. Takvog junaka kuršum nije hteo već ga uze španska groznica nakon rata!
Aleksandar
Srbi, cetnici, su na pocetku bili u sklopu jedinica VMRO-a i borili se protiv turaka a posle pokolja srba, od strane VMRO-a, oko Kumanova i juznije, komite srbi napustaju VMRO i formiraju sopstvene jedinice za odbranu srpskih sela. U Makedoniji su se zvali komite, a naziv cetnik je kasnije usao u upotrebu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља