недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Острог на рамену, тикет у џепу

Аутор: Рајна Поповићнедеља, 18.11.2018. у 16:05
(Фото принтскрин Јутјуб)

Као по команди, већина се прекрсти док градски аутобус пролази поред цркве, неки носе бројаницу на руци, мада има и оних трећих који су отишли степеник више и поносно лети показују раме или груди на којима је истетовиран манастир Острог или лик неког свеца. О балканској омладини и њеној потреби за религијом и вером размишљао је и писао Никола Мијатов, истраживач приправник у Институту за савремену историју, где пише и свој докторски рад. На интернету са другарима он има страницу на којој појединачно настоје да осветле многе социјалне феномене и тако подстакну можда и друге да ставе прст на чело.

– Да ли ћете ви да се прекрстите када пролазите поред цркве у аутобусу или у трамвају поред Храма Светог Саве потпуно је периферно, важнији је однос који тај млади човек има према Богу и вери. Тетовирање, колико знам, није у складу са хришћанским погледима на свет, али важније је питање зашто је момак пожелео „слику” манастира на рамену. Можемо да претпостављамо. Рецимо да му се догодио неки лом у животу, да му недостаје нешто у личном животу или каријери. Без обзира на повод, убеђен сам да тај млади човек Библију није ни видео, а камоли прочитао, с обзиром да њу у принципу људи врло ретко листају - каже Мијатов.

Иако мало ко у овим нашим временима п(р)озива Маркса, наш саговорник тврди да је, бар по њему, овај филозоф и даље врло актуелан у овој причи. Некада давно рекао да је религија опијум за народ, али…

– Изворно та тврдња није оно што се данас узима као истина. Подсетио бих да поменути Марксов цитат гласи: „Религијска патња је, истовремено, израз стварне патње и протест против те патње. Религија је уздах потлаченог створења, срце света без срца, душа у бездушју. Религија је опијум за масе.” А то, опијум значи као лек, као аналгетик, а не као опијат који троше залудни, примитивни и заблудели – појашњава Никола Мијатов.

Наш саговорник је уверен је да су крстови око врата, бројанице на руци, наруквице с 12 иконица на еластичној наруквици и истетовирани манастир на грудима или рамену одраз неке друштвене потребе. Иако су они велики крстови које неки носе промашена суштина, Мијатов се шали питајући и себе и нас „да ли су толики грешници када су одлучили да их носе”.

– Уобичајило се да млади дођу на Бадње вече да пале бадњак у порти цркве и успут баце и неку петарду. Нема у Библији српства, бадњака, обичаја, тамо се говори да смо сви деца божја? Колективни идентитет је допуна рупама у свету и друштву, у систему где онај без посла не зна да ли ће сутра имати шта да једе. Не треба осуђивати никога зато што је „гробар” или навија за Звезду. Важна је улога спортских манифестација које постају место где тај балкански подмладак, који вероватно није успео да нађе одговор на питање о условима властите егзистенције, почиње да се идентификује са нацијом, управо преко спортских надметања и успеха. У томе, као у огледалу, млади виде слику себе са могућношћу за супериорност и достојанство, која му  у свакодневици реално недостају – тумачи Никола Мијатов оно што заправо сви видимо када наши спортисти донесу медаље са неких такмичења. Интересантно је да кад већ помињемо спорт овај млади истраживач пише докторат на Филозофском факултету о Спорт? у служби социјализма: југословенско искуство 1945 - 1953”, па је и с те стране упућен у тему.

Млади код нас немају сећање на ратове деведесетих, а неки „либерални просветитељи” ту по њима заблуделу омладину, упорно мире, што често умеју пристојно и да наплате од разноразних фондација, додаје историчар Мијатов.

– Читава једна генерација је стасавала у периоду фамозне транзиције, њен већински део није имао привилегију да се образује и путује по белом свету. Завршили су у раљама немилосрдне експлоатације, махом радећи у сфери услужних делатности, за дневнице испод елементарног минимума за опстанак. Прихватили су веру, иду у цркву, али у ноћној смени, са све религијским симболима и тетоважама по себи, ти момци чекају да им „прођу” тикети спортске прогнозе, ни не слутећи да им у том чекању прође и младост – упозорава Никола Мијатов.


Коментари18
f1449
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mila zorić
kako ja to posmatram ,narod je u strahu, a neki u potrebi za olakšanjem savesti ,zato se krste kada u daljini ugledaju crkvu...podsvesno traže ohrabrenje, desetine godina živimo u napetoj tenziji i nisu svi pojednako jaki da to prevaziđu...strahovi..
Jole
Svak svoj posao.
Vladislav Marjanovic
Ta pojava bode oci pogotovu onima koji dolaze u Srbiju sa ne bas sasvim zdravog Zapada. Pre mnogo decenija i tamo je uticaj crkve, pogotovu katolicke, bio veoma jak. U jednom starom francuskom katehizisu naisao sam na savet mladima da se obavezno prekrste svaki put kada prodju pored crkve. (Svaka slicnost sa obavezom svake licnosti koja je, u doba Luja XIV, prolazila pored kraljeve loznice u Versaju da pred njom skine sesir i da se pokloni cak i onda kada je prazna, je slucajna). No, zapadno drustvo je, od tada, evoluiralo. Deklerikalizovalo se i laicizovalo. Na Balkanu je obrnuto. Vazno je da se u svakoj prilici ispoljava privrzenost Crkvi odn. Naciji. Kolektivne traume (medjuetnicki ratovi podstaknuti sa Zapada) i njene negativne posledice (neoliberalizam i destabilizacija drustva uvezeni sa Zapada) podstakle su opravdanu reakciju. Na zalost, reakcionarnost ide ukorak sa anahronizmom. To povlaci fundamentalisticki fanatizam i totalitarizaciju drustva. Kuda to vodi pokazuje istorija.
paranoid
Da, ima toga, i to ne u maloj mjeri. Ali, evo mi se spremamo da proslavimo Aranđelovdan. Dođu nam dragi prijatelji, komšije i rodbina. U ova brza vremena, to su nerijetko jedine prilike kad se vidimo, upitamo jedni druge za zdravlje, familiju, posao...
Zoran
MI, nazalost, u komunizmu, nismo imali nikakvu veronauku u skoli. IAli dete u Americi imalo ponudu(ne obavezno) da slisa Bibliju. Ja otisao u Srbiju, racunavsi, da posto ja nista ne znam o tim stvarima, nisam strucan, pitam popove. Pitam jednog. Moze, nema problema, neka slsa. Pitam drugog: A nikako ce ti preobrate dete. Posle izlazim iz crkve, a osecam da mi rastu magarece usi. I ja budala pitam. Onda se zena i ja dogovorimo da moze da ide. To kazemo muslimanima lekarima nekim komsijama iz Indije, oni kazu d ai njiam lakse, pa ce i oni d apuste svoje dete da to slusa. I naucilo pamene stvari, posle ja pitao sta uce. Recimo ko je vise pogresio, onaj ko obecao i niej uradio ili nije obecao i uradio. Ja kazem ko obecao a nije uradio. Kaze dete, nije, isto pogresili. Neke univerzalne stvari.
Nezainteresovani pravoslavac
Kod njih je crkva više svetovna i ima praktične pouke, bavi se aktuelnim temama, drže propovedi na narodnom jeziku i imaju jasna pravila ne običaja nego ponašanja ( crkva je odigrala ulogu u kulturi i disciplini zapadnih naroda). Kod nas su bogosluženja na stranom jeziku, a nikakve praktične pouke ni poruke nema. Sve se svodi na strpljivo stajanje i pretvaranje da razumeš jezik ( crkvenoslovenski) koji ne razume niko od prisutnih osim možda sveštenika, krstiš se kad vidiš druge i naravno - ostavljaš prilog. Narod se nikome "ne zamera" ( nego ćuti i spletkari iza leđa), Crkva nikad ne upire prstom ni na najveće zločince nego "tihuje" i "mudro ćuti"... Nikad ne znaš njihov stav osim da si eto dužan da gineš kad ti se kaže. A ja bih voleo da se oglase po pitanju sve očiglednije islamizacije Srbije. Ukoliko poštuju ovaj narod
Препоручујем 30
boris
Попови и религија ти не могу помоћи. Можда оне комшије лекари из Индије имају неку идеју? Питај их, па нам јави, једва чекамо твој нови коментар.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља