понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:01
НАУЧНИ ПОГЛЕД НА ВАНЗЕМАЉЦЕ

Како је пропао српски покушај извоза живота на Венеру

Аутор: Дарко Пејовићнедеља, 18.11.2018. у 21:49
(Фото Пиксабеј)

Сви телевизијски канали, радио-програми и интернет портали најавили су да ће директно преносити заједничко обраћање председника САД, Русије и Кине. Они ће данас човечанству обзнанити непобитне доказе о постојању ванземаљских интелигентних бића.

Ово је, наравно, вест из фејк њуз галаксије. О томе да ли смо сами у свемиру разговарало се у препуној Великој сали београдског Студентског културног центра (СКЦ), на другој трибини коју је организовао Институт за физику, у оквиру иницијативе „Наука кроз приче”. Трибина је насловљена „Где су сви?”, као омаж америчком физичару Енрику Фермију. Елем, Фермијево наизглед дечје питање, постављено још 1950, односило се на то да само у нашој галаксији постоји толико звезда да када би и сасвим мали број њих имао планете погодне за живот, Млечни пут би врвео од различитих цивилизација. Па како онда немамо непобитне доказе да је то тако?

Можда смо за „туђине” истошто и примитивна  племена из Амазоније
Ако постоје цивилизације толико напредне да могу да нас пронађу, биће довољно интелигентне да – с нама не комуницирају, духовито је приметио биолог Драгољуб Димитријевић: „Када истраживачи наиђу на примитивна племена у Амазонији, не пада им на памет да им организују убрзане курсеве свеукупног знања, или да их упознају с могућностима интернета. Ваљда ће и ванземаљци бити довољно паметни да нас не излажу таквим шоковима.”

Главоломком „Где су сви” већ седам деценија баве се астрономија, физика, хемија, биологија, а као сенка их прате литерарни и филмски жанр научне фантастике. Управо је читав тај спектар обухватила трибина у СКЦ-у, чији су учесници били физичар др Бранислав Цветковић, биолог Драгољуб Димитријевић, астрофизичар и астробиолог др Милан Ћирковић и Горан Скробоња, писац и преводилац научне фантастике. „Свемирским бродом” је управљао Слободан Бубњевић, коаутор иницијативе „Наука кроз приче”. Његово прво питање било је: ако већ не знамо где су сви, можемо ли да претпоставимо колико их је?

„По такозваној Дрејковој једначини, у нашој галаксији на сваких 2.000 звезда постоји једна планета с цивилизацијом способном да комуницира са Земљанима. Али ово је рачунско-спекулативна једначина, са седам параметара, тако да крајњи резултат може бити било шта: од један до 50 милиона, што је најоптимистичкија процена”, одговорио је др Бранислав Цветковић, уз закључак да смо у васељени можда и сами, „али да се и с тим може живети”.

Мирење са свемирском осамом уздрмано је пре десетак дана саопштењем харвардског Смитсонијан центра за астрофизику. Њихова хипотеза је да је астероид Оумуамуа (извиђач, на хавајском) заправо „соларна једрилица” коју је нека далека цивилизација послала у потрагу за знацима живота. Претпоставку заснивају на чудном, цигароликом облику и на неочекиваном убрзању и ротирању овог астероида, који је стигао из међузвезданог простора и прошишао кроз Сунчев систем.

„Оумуаума као да је изронила из ’Сусрета с Рамом’ Артура Кларка”, каже писац Горан Скробоња и подсећа на сиже романа: Рама летелица која улази у Сунчев систем: цилиндричног је облика и дугачка 50 километара. Тим истраживача са Земље слеће на њега и открива да је настањен биолошким роботима.

„Они су само алати, њихови творци остају недокучиви. Слутим да ће, уколико икада дођемо у физички контакт с ванземаљским цивилизацијом, бити управо тако. Нећемо видети њих саме, већ нешто што су направили”, предвиђа Скробоња.

И др Милан Ћирковић сматра да је нереално очекивати да ће икада доћи до непосредног контакта људске врсте с интелигентним ванземаљцима.

„Ми не можемо трагати за свим облицима ванземаљског живота, али од нечег се мора почети. У овом случају, од облика живота који нису сувише различити од онога с чим смо као врста имали искуства. Идеја о контакту с цивилизацијом која је милијарду година испред нас у старту је бесмислена са становишта комуникације”, каже др Ћирковић.

А можда је наша планета, чуло се на трибини у СКЦ-у, заправо лабораторија у којој је нека напредна цивилизација давно започела експеримент стварања живота. Можда ћемо се за тај дар једног дана одужити истом мером, негде другде. На Венери, рецимо. На том трагу била је група наших научника из Института за физику. По Србији је прикупљено пет, шест тзв. узорака екстремофила, микроорганизама који опстају у готово немогућим условима, с идејом да се диригованом еволуцијом у биореактору „истренирају” за живот у атмосфери Венере, на 40 километара изнад тла. Авај, припрема сићушних колониста пропала је из разлога типично овоземаљских. Неколико чланова истраживачког пројекта наставило је каријеру у иностранству, тако да се тим распао.

А кад изгубиш људе, џаба ти је читав свемир...


Коментари4
480b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srba TO
Neverovatno je koliko su LJUDI egocentricni i arogantni kad pokusavaju da sve zivo objasne uzimajuci sebe kao centar celoga Univerzuma. Pa cak i Boga crtaju sa bradom i brkovima kako sedi i bahce se sa ljudskim sudbinama na Nebu ... valjda nema pametnija posla! Kazu stari zapisi da su tako ljudi mislili pre Noe i velikoh Potopa, a sve mi se cine da tako misle i sada. Izgleda da se ljudska svest nije promenila puno od kad je Adam pojeo jabuku "Znanja" i oslepeo. Od tada izgleda covek pocinje da zamislja da je on centar Sveta i da ako ista postoji intelegentno u Univerzumu mora da lici na ljude i da misli kao ljudi. Ako je verovati najumnijim ljudima verovatnoca da pronadjemo stvorenja slican onima na Zemlji je nikakva da ne kzem NULLA. Nije pitanje da li postoje vec koliko paralelnih Svetova postoji koji se ne vide i ne razumeju medjusobno ... mozda bi na tome trebalo vise raditi, nego traziti neke slicne nama. Pavic: mogu da komuniciram sa muvom. Kako? Ubijem je.
Breg , u Vršcu.
Постоји ли могучност да на Венери сади се Ивањички кромпир и какав би принос био и транспорт? А кад изгубиш људе, џаба ти је читав свемир... Кад изгубиш памет, онда најбоље да те дају у политиканте или аналитичаре....
Vlastimir Bezarevic
Jeste ovo tema koja stalno zaokuplja coveka. Ako ikada dodje do tog kontakta, jedna civilizacija nestaje, i to ona manje napredna. Bogami je jasno koja...
Zoran
Tako i naordi nestaju.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља