понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
ЗЛАТО, ВЕЧНА ВАЛУТА

Кад загусти – жути метал

Аутор: Јована Рабреновићнедеља, 18.11.2018. у 23:40
У протеклих шест година српске резерве повећане за пет тона (Фото Анђелко Васиљевић)

Агенције су пре неколико дана известиле да су иранске власти погубиле такозваног султана кованица и његовог саучесника због сакупљања две тоне златних новчића и манипулација на валутном тржишту. Вахид Мазлумин и његов саучесник Мухамед Исмаил Гасеми обешени су, а претходно су били осуђени за манипулације на тржишту „чврстих” валута. Иранци су почели да скупљају златне новчиће и друге активе које се сматрају сигурним уточиштем након што је локална валута протеклих месеци забележила пад вредности услед обнављања америчких санкција Ирану.

Дакле, кад у економији загусти сви они који имају пара прибегавају оном чему вредност не пада. А то је злато, па и швајцарски франак. У оба случаја њихова вредност, у новија времена, почела је да расте с кризом.

Сваке године се изрудари око 3.000 тона
Према неким проценама, током историје је до данас ископано око 190.040 тона, од чега је око две трећине ове количине ископано од 1950. године. Сваке године изрудари се око 2.500–3.000 тона и премда се производња у последњих неколико година интензивирала, очекује се да ће у наредном периоду ипак доћи до њеног успоравања.Највећи потрошач је индустрија накита. Иако њен удео временом опада, индустрија накита и даље остварује око половине укупне тражње. У последњој декади дошло је до велике промене у ставу централних банака кад је у питању злато, што је довело до преиспитивања његове улоге и значаја након финансијске кризе 2008. године. Централне банке земаља у развоју повећале су своју званичну куповину злата, док су европске банке скоро зауставиле продају, тако да овај сектор сада представља значајан извор годишње тражње за овим племенитим металом. Према подацима Светског савета за злато, централне банке су продале око 7.853 тоне злата између 1987. и 2009. године, док су између 2010. и 2016. купиле 3.297 тона.САД имају највише резерве злата на планети, 8.133 тоне, Немачка 3.374, Италија 2.452, Француска 2.436, а Русија 1.857 тона. Међународни монетарни фонд (ММФ) поседује 2.814 тона злата.

То и те како знају они који су узели кредите индексиране у швајцарцу. Цена злата почела је да расте 2009. године с почетком кризе, тада је била 734 долара за унцу (једна унца 28,34 грама). Максимум је достигнут између 2011. и 2013. године, када је унца износила 1.900 долара. Сада је цена злата на нивоу од 1.200 долара по унци.

Од 2000. године злату је цена скочила 317 одсто. За жути метал важи да чува реалну вредност имовине. Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, каже да је злато вечити новац.

– Не бих куповину злата назвао инвестирањем. Оно донекле чува вредност капитала као слика, некретнине, антиквитети. Не може се рећи да треба улагати у то, нити да не треба јер му цена и расте и пада. Није лако прогнозирати куда иде. Не треба се чудити што је цена злата на берзама порасла 300 одсто за поменути период јер свему расте цена зато што валуте девалвирају због инфлације – каже Ковачевић.

Да ће увек у свету бити тражње за златом наш саговорник сликовито показује тиме што су стране компаније заинтересоване за налазиште бакра Чукару Пеки јер где има бакра ту је и злато. Резерве злата су још неистражене за разлику од, на пример, земљишта које је ограничен ресурс, а становништва на планети је све више, каже овај саговорник.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је улагање у злато актуелно због најава нове светске кризе.

– Проклетство новца је да онај ко га има жели да задржи то богатство. У свету ништа није сигурно, али сматра се да су једине сигурне инвестиције за очување вредности имовине злато и швајцарски франак – каже Савић.

Свуда у свету, па и код нас, у промету је мала количина злата. Ко је љубитељ злата као инвестиције може да купује златни накит (мада би многи рекли да када се продаје има смешну цену), или у такозвано инвестиционо злато, а то су новчићи, односно дукати и плочице или, како их у народу популарно зову, златне полуге. Код нас нема могућности улагања у финансијске инструменте који су везани за злато, компаније које тргују, ископавају овај метал. Интересантно је да банкари баш и не саветују клијенте да уложе у злато, већ пре у државне дужничке папире, некретнине или инвестиционе фондове.

За трговину златом на унутрашњем тржишту нема посебних правила, али је зато на режиму дозвола увоз и извоз, кажу у Министарству трговине и туризма. То важи за злато необрађено или у облику полупроизвода или у облику праха, односно немонетарно злато (прах, необрађено, полупроизводи – шипке, жица профили, плоче, лимови и траке), монетарно злато. Не постоје посебни услови за бављење увозом и извозом ове робе, као ни квантитативна ограничења увоза, односно извоза, као што су квоте.

У надлежности Народне банке Србије (НБС) налази се само злато које је саставни део девизних резерви.

– На дан 31. октобра 2018. године НБС је у својим резервама имала 20,2 тоне злата (укупне вредности од око 788 милиона америчких долара или око 695 милиона евра), које учествује са око шест одсто у укупној структури девизних резерви. Од почетка 2018. године злато у девизним резервама повећано је за око 815 килограма, то јест 65 златних полуга, а његова вредност је од краја 2017. године до краја октобра 2018. године повећана за 19,5 милиона евра. У протеклих шест година резерве злата су повећане за близу пет тона – одговарају у централној банци.

Народна банка Србије откупљује полуге злата из домаће производње и наставиће са досадашњом праксом куповине злата, уважавајући понуду ове класе активе на домаћем тржишту, а имајући у виду одредбе Закона о НБС којима је, између осталог, прописано да она може у земљи куповати и продавати златне полуге.

– Народна банка Србије није продавала злато више од једне деценије, већ је у оквиру своје политике формирања девизних резерви континуирано повећавала учешће злата у девизним резервама, куповинама злата из домаће производње. Злато у девизним резервама централне банке омогућује смањење ризика и очување вредности инвестиција. Поред тога, ниска корелација злата с традиционалним облицима активе у којима се држе резерве, а нарочито са резервним светским валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације портфеља. Осим тога, на овај облик активе теже је утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, док оно уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок. Коначно, овај племенити метал служи и као гаранција поверења у централну банку, нарочито у временима несигурности – наводе у НБС.

Стање злата код пословних банака у Србији је евидентирано само код неколицине банака. Према подацима НБС, крајем септембра укупна вредност злата код банака износила је свега око 85 милиона динара, што је у односу на укупну билансну суму банкарског сектора занемарљиво низак износ. Прорачунато према актуелној цени и долару долази се до податка да је код банака мање од 20 килограма злата.


Коментари10
5a64b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
''Bele pare za crne dane'' je slikovit opis stanja svari ali je bio ''skovan'' u doba zlatnog standarda. ''Blago'' se razlikuje od (papirnog) novca koje nema ''podlogu''. Ali samo ''plemeniti metali'' dolaze u obzir.
Milos
Ko je tako razmišljao pre 10 godina, i kupio zlato - dobro je uradio, Sada je zlato rekordno skupo i nema poente
Препоручујем 0
Nadzirac
Lepo napisano i objasnjeno, al' nema odgovora na kljucno pitanje: Zasto u Srbiji gradjani ne mogu da odu u banku ili menjacnicu i da tamo kupuju-prodaju zlato po trzisnim cenama, kao sto kupuju i prodaju evre, dolare, franke.....!?
marko
Зашто би куповали своје злато кад можемо њихове еуре и доларе.
Препоручујем 4
Славица
Племенит метал као облик тезаурације блага. Племенит због својих особина. Ништа ново, када је у питању прави новац, или подлога за новац. Новац као свеопшти еквиваленат. Новац као роба заменљив за сваку другу робу.
pera zlatar
једна унца 28,34 грама Ovo je obicna unca. Plemeniti metali se mere u troj (troy) uncama. Jedna troj unca je 31.1035 grama
Jordan
Ne postoji način da se utvrdi ukupna količina iskopanog zlata. Procene imaju velika odstupanja, i idu od 155 O00.hiljada tona do 2,5.miliona tona.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља