Изградња гасовода „Турски ток” одвија се по плану и већ је завршен најтежи део посла: монтиране су цеви по дну Црног мора од Русије до Турске. То ће почетком идуће недеље бити обележено на свечаности у Истанбулу, којој ће поред многих бизнисмена присуствовати, како се најављује, и председници две земље Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган.

„Овај гасовод ће имати изузетно велику улогу у јачању енергетске сигурности Турске и Европе”, изјавио је генерални директор руског гиганта „Гаспром” Алексеј Милер, пренели су медији у Истанбулу. Пројекат ће комплетно бити завршен до краја следеће године, додао је он.

„Турски ток” ће се протезати до границе са Грчком и биће дуг 930 километара. Имаће две цеви годишњег капацитета од по 15,7 милијарди кубних метара течног гаса. Први крак, чија изградња се приводи крају, снабдеваће домаће потрошаче, док је други намењен купцима у земљама југоисточне Европе и биће завршен до краја 2019. године. „Турски ток” ће према последњим проценама укупно коштати више од једанаест милијарди долара и биће у употреби најмање пет деценија.

Изградња „Турског тока” изазвала је велику пажњу у региону пошто би могао да се продужи и до суседних земаља које су заинтересоване за куповину руског гаса. Реч је о Бугарској, Грчкој, Србији, Мађарској. После недавног разговора председника Путина и италијанског премијера Ђузепа Контеа у Москви су изјавили да се сада испитује могућност да се једног дана и Италија прикључи на тај гасовод.

На међународној конференцији за енергетску безбедност земаља Евроазије, која је недавно одржана у Београду, указано је на велика очекивања од овог гасовода.

„То је веома важан пројекат за нас пошто Турски ток може да прође и кроз наш регион. Могућност да 10 до 15 милијарди кубних метара гаса из Турске стигне до Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије представља озбиљну шансу да унапредимо енергетску безбедност. То ће отворити могућност за развој гасификације и гасне привреде. Србија посвећује велику пажњу том пројекту и спремни смо да искористимо ту шансу, мада не зависи све само од нас”, изјавио је на том скупу српски министар за енергетику Александар Антић.

Свечаност у Истанбулу биће нова прилика да председници две земље, који су често у контакту, размене мишљења о даљем унапређењу билатералне сарадње као и о најновијим збивањима у немирном региону Блиског истока. Пошто је крај грађанског рата у Сирији на хоризонту, Ердоган и Путин сада покушавају да пронађу „рецепт” за прихватљиво политичко решење седмогодишње кризе у Сирији.

Анкара од почетка „арапског пролећа” подржава „умерену” сиријску опозицију, док је Москва (као и Иран) безрезервно стала иза председника Башара ел Асада. Преко сиријских Курда у игру сада покушава да се активније укључи и Вашингтон, који је једно време, због погрешних процена да ће режим у Дамаску брзо пасти, био на периферији збивања у тој земљи.

Сада се као компромисно решење помиње да Асад још једно време остане на власти, до промене устава и одржавања нових избора. У Анкари изнова тврде да он не може да буде будућност Сирије пошто се компромитовао у седмогодишњим оружаним сукобима у којима је страдало више од 250.000 грађана, претежно цивила, док је пет милиона било приморано да напусти своје домове и потражи привремено уточиште у Турској, Јордану, Либану, Грчкој и другим европским земљама.