среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24

„Турски ток” пребродио Црно море

Председници Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин ће данас присуствовати свечаности у Истанбулу поводом завршетка радова на постављању гасовода испод дубина Црног мора
Аутор: Војислав Лалићпонедељак, 19.11.2018. у 08:24
Путин и Ердоган: пријатељство „испод мора” (Фото Бета-АП)

Изградња гасовода „Турски ток” одвија се по плану и већ је завршен најтежи део посла: монтиране су цеви по дну Црног мора од Русије до Турске. То ће почетком идуће недеље бити обележено на свечаности у Истанбулу, којој ће поред многих бизнисмена присуствовати, како се најављује, и председници две земље Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган.

„Овај гасовод ће имати изузетно велику улогу у јачању енергетске сигурности Турске и Европе”, изјавио је генерални директор руског гиганта „Гаспром” Алексеј Милер, пренели су медији у Истанбулу. Пројекат ће комплетно бити завршен до краја следеће године, додао је он.

„Турски ток” ће се протезати до границе са Грчком и биће дуг 930 километара. Имаће две цеви годишњег капацитета од по 15,7 милијарди кубних метара течног гаса. Први крак, чија изградња се приводи крају, снабдеваће домаће потрошаче, док је други намењен купцима у земљама југоисточне Европе и биће завршен до краја 2019. године. „Турски ток” ће према последњим проценама укупно коштати више од једанаест милијарди долара и биће у употреби најмање пет деценија.

Изградња „Турског тока” изазвала је велику пажњу у региону пошто би могао да се продужи и до суседних земаља које су заинтересоване за куповину руског гаса. Реч је о Бугарској, Грчкој, Србији, Мађарској. После недавног разговора председника Путина и италијанског премијера Ђузепа Контеа у Москви су изјавили да се сада испитује могућност да се једног дана и Италија прикључи на тај гасовод.

На међународној конференцији за енергетску безбедност земаља Евроазије, која је недавно одржана у Београду, указано је на велика очекивања од овог гасовода.

„То је веома важан пројекат за нас пошто Турски ток може да прође и кроз наш регион. Могућност да 10 до 15 милијарди кубних метара гаса из Турске стигне до Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије представља озбиљну шансу да унапредимо енергетску безбедност. То ће отворити могућност за развој гасификације и гасне привреде. Србија посвећује велику пажњу том пројекту и спремни смо да искористимо ту шансу, мада не зависи све само од нас”, изјавио је на том скупу српски министар за енергетику Александар Антић.

Свечаност у Истанбулу биће нова прилика да председници две земље, који су често у контакту, размене мишљења о даљем унапређењу билатералне сарадње као и о најновијим збивањима у немирном региону Блиског истока. Пошто је крај грађанског рата у Сирији на хоризонту, Ердоган и Путин сада покушавају да пронађу „рецепт” за прихватљиво политичко решење седмогодишње кризе у Сирији.

Анкара од почетка „арапског пролећа” подржава „умерену” сиријску опозицију, док је Москва (као и Иран) безрезервно стала иза председника Башара ел Асада. Преко сиријских Курда у игру сада покушава да се активније укључи и Вашингтон, који је једно време, због погрешних процена да ће режим у Дамаску брзо пасти, био на периферији збивања у тој земљи.

Сада се као компромисно решење помиње да Асад још једно време остане на власти, до промене устава и одржавања нових избора. У Анкари изнова тврде да он не може да буде будућност Сирије пошто се компромитовао у седмогодишњим оружаним сукобима у којима је страдало више од 250.000 грађана, претежно цивила, док је пет милиона било приморано да напусти своје домове и потражи привремено уточиште у Турској, Јордану, Либану, Грчкој и другим европским земљама.


Коментари11
bee56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

El Mussa The Kesseџija
Ogromna većina Srba je razočarana ovakvim razvojem događaja . Puno ljepša opcija ,po njima, bila bi ruski pravoslavni džihad protiv Turske .
Aranđel Mihajlović
Predsednici Bugarske i Srbije su se na zapadu hvalili kako su onemogućili Rusiju da realizuje ,, južni tok ''. Kasnije su se posipali pepelom , ali ostavke ne podnose .
Миливоје Радаковић
То сте сањали, Михајловићу.
Препоручујем 4
Јованка Вождовчанка
Још, само,да "преплива" Вашингтон и преброди Грчку и Бугарску.
Леон Давидович
Турска је и до сада куповала руски гас. Са куповином гаса не догађа се ништа ново сем што ће гас стизати директно до потрошача у Турској овим гасоводом. Тако ће трошкови транспорта бити нижи него до сада с обзиром куда је све гас пролазио док стигне до Турске.
Radoslav
Gas je do Turske i do sada stizao ispod Crnog mora, takozvanim Plavim tokom. Turskim tokom se samo povećava izvoz za Tursku.
Препоручујем 12
Ranko M.
Gasovod "Turski tok", nikada nije bio problematican za Tursku, a dokaz tome je i njegova realizacija koja je pri kraju. Turci nisu imali nikakvu "averziju" prema ruskom gasu, niti kao muslimanska zemlja, niti kao NATO clanica. Znali su sta im je zivotni interes i znali su da je ovo vaznije i od clanstva u NATO i od clanstva u EU. Nadam se da ce to ubrzo shvatiti kako Bugari tako i Grci, posebno sto je valjda svim Bugarima pa i Grcima jasno da biti clan NATO ili EU i nije neka privilegija, vredna gubitka tako vaznog energetskog resursa. Ovo govorim, jer je taj plinovod, veoma vazan, gotovo sudbinski i za nas, a posebno sto sa Rusima imamo i specijalni trgovinski i svaki drugi status, koji sa EU nikada ne bi smo ostvarili. Gde smo u njihovoj "agendi", jasno su nam stavili do znanja, nedavno u Parizu. Ne kazem, da se sa EU trebamo "svadjati", ali svakako bi, pre bilo kakve odluke trebali dobro razmisliti o sopstvenom interesu i to ne samo trenutnog vec i za narednih 50 godina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља