петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16

Корумпирана је свесност и савест човека

Волимо сан о благостању, али контраст између празничних свечаности и стварне ситуације у свакодневном животу само погоршавају апсурд у којем живимо, каже Валериј Фокин, добитник награде „Премио Европа”
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпонедељак, 19.11.2018. у 09:44
Валериј Фокин (Фото Премио Европа)

Oд нашег специјалног извештача

Санкт Петербург – Валериј Владимирович Фокин, велики руски редитељ овогодишњи је добитник гран прија „Премио Европа”, признања које се додељује за животно дело уметнику који је својим сценским стваралаштвом успоставио вредносни параметар светског позоришта.

Ово изузетно признање Фокину је уручено прексиноћ на спектакуларној церемонији доделе награда у самом финишу затварања 17. издања „Премио Европа” на сцени његовог матичног Александријског позоришта у Санкт Петербургу.

Награду му је уручио руски колега Лав Додин који такође у својој биографији има убележено и ово признање, а церемонији затварања манифестације и додели награда присуствовали су бројни руски државни званичници.

У Фокинову част, у Александријском театру, чији је он уметнички директор, окупили су се прексиноћ и позоришни посленици из целог света – Италије, Француске, Шпаније, Туниса, Кине, Грчке. Награде у категорији „Нова реалност” која се додељује уметницима у „пуној снази”, онима који тренутно праве најузбудљивији и најзанимљивији европски театар уручене су: Сидију Ларбију Шеркауију, белгијском кореографу мароканског порекла, шведској компанији Циркус Циркур, француском редитељу Жулијену Гослену, Јану Клату редитељу из Пољске и Португацу Тијагу Родригешу...

Фокин је познат публици Битефа по инсценацији новеле „Метаморфоза” Франца Кафке од пре две деценије. Те 1998. године овај позоришни заљубљеник својим оригиналним читањем Кофкиног дела померио је границе театарске уметности освојивши специјалну награду 32. Битефа.

Уједно те јесени он се вратио у своју Русију и са „Политикином” наградом за најбољу режију на Битефу, придруживши се плејади  редитеља који су освојили ово признање, међу којима су и Гинтер Кремер, Роберто Ћули, Јежи Јароцки, Љубиша Ристић, Ингмар Бергман, Харис Пашовић, Еимунтас Некрошиус, Лав Додин, Еуђенио Барба, Роберт Вилсон, Томас Остермајер, Хајнер Гебелс, Јирген Гош , Криштоф Марталер...

Иза овог познатог ствараоца је уметничка каријера дуга пет деценија. Рођен је 1946. године у Москви, а студије режије изучавао је у Шучкиновој позоришној школи. Пажњу пробирљиве руске публике скренуо је најпре режирајући представе у московском позоришту „Савременик”, по делима Набокова, Вампилова, Горког, Достојевског...

По мишљењу театролога који су говорили на симпозијуму посвећеном овом изузетном уметнику, представе Валерија Фокина за позоришну Русији значиле су заокрет ка новом театарском мишљењу.

У својим остварењима Фокин је указивао на најакутније „болести” које су дуго година биле „затворене” теме руске прошлости. Његове представе, било модерне или класичне, карактеришу снага и склад промишљања, детаљна нализа сценских ликова. Отуда и не чуди што су му стизали позиви да режира у Америци, Пољској, Мађарској, Швајцарској, Јапану, Француској.

Средином осамдесетих година прошлог века Фокин је преузео Московско позориште, а у својој представи „Говори!” први је предвидео да ће се СССР смањити и да ће Русија ући у нове политичке буре. У то време напушта родну Русију и извесно време ради у Пољској и Швајцарској.

– Трг испред Александријског позоришта, периодично окупља разне карневале, пијаце, фестивале, штандове, зимске кугле у хладном периоду, циркусе током лета, уличне извођаче. Сви радо певају, вичу. Уличне радости које обликују спољашњу слику националног благостања. Ја их посматрам и помислим шта значи то викање и весеље. Шта је иза свега тога? Да би богатство и срећа били стварни, огромна машина која се зове економија земље, мора добро да функционише. Волимо сан о благостању, да смо апсолутно срећни. Међутим, контраст између празничних свечаности и стварне ситуације у свакодневном животу само погоршавају осећај глупости и апсурда у којима живимо. Боримо се против корупције, али без резултата. Зашто без резултата? Зато што је корумпирана првенствено свесност и савест човека – примећује Фокин, који је и председник центра Мејерхолд у Москви.

Почетком овога века Фокин за ново место стваралаштва бира Александријски театар у Санкт Петербургу на чијој сцени ствара представе које карактеришу не само светла забаве, динамике, парадокса, већ и константна потрага за новим позоришним језиком, што га је издигло у сам врх модерне европске сцене.

 

 


Коментари0
6727a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља