петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:06
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ЗЛАТО, ВЕЧНА ВАЛУТА

Дукати су вечни

Вредност златних, али и сребрних новчића зависи од тежине, године производње, да ли су пробушени јер су ношени као огрлица... Од Франца Јозефа и Тита до Николе Тесле и Белог анђела
Аутор: Димитрије Буквићпонедељак, 19.11.2018. у 14:25
(Фотодокументација "Политике")

Око 95 одсто предмета од злата, који се продају откупљивачима, у Србији се третира као ломљено злато, односно материјал који нема нумизматичку и колекционарску вредност. То за наш лист каже један дугогодишњи трговац старинама из Београда, који додаје да су изузетак од овог правила – дукати. Вредност, поготово златних, али и сребрних новчића зависи од више фактора, а пре свега од тога да ли се и даље производе, при чему су, наравно, вреднији они који се данас не кују.

На подручју јужне и југоисточне Европе, најпознатијим и најраспрострањенијим се сматра дукат Франца Јозефа. Осмишљен је 1872. и коришћен је све до 1915. у Аустроугарској, али и за међународна плаћања. Управо је 1915. година отиснута и на савременим примерцима овог дуката који се и данас масовно израђује у Аустријској ковници.

Немаштина распродаје породичну историју
Грађани Србије последњих деценија све масовније распродају предмете од злата које имају у кући, а откупљивачи немају коме да их препродају јер је све мање колекционара, каже извор „Политике”. Приписујући овај зачарани круг усуду транзиције, наш саговорник истиче да чак и ако се вредни предмети заложе у залагаоницама, власници се по њих готово никад не врате. С друге стране, ломљено злато откупљивачи најчешће продају – златарама.
Истовремено, упућени наводе да су претходних година купци из Хрватске организовано куповали предмете од најплеменитијег метала у Србији да би их препродавали даље, најчешће у Словенији. Наш саговорник каже да је према његовим сазнањима претходних година доста злата наручивано из Хрватске у нашој земљи, то јест од овдашњих златара и јувелира. С тим да, додаје, то не би требало мистификовати јер је по среди легална куповина.

Као разлог се наводи признање да су економска ограничења Првог светског рата макар привремено зауставила те исте године ковање златног новца. Због тога би примерци израђени до тога доба требало да имају додатну нумизматичку вредност.

Овај дукат се и данас израђује у обе варијанте у којима је изворно кован: као једноструки, пречника 20 милиметара и тежине 3,49 грама (цена 128 евра) и четвороструки, пречника 40 милиметара и тежине 13,96 грама (кошта 505 евра). Обе кованице израђене су од злата чистоће 98,6 одсто. На предњој страни је отиснут лик цара Франца Јозефа, а на другој грб Аустроугарске монархије – двоглави аустријски царски орао.

Међу познатим дукатима из српске историје је онај с ликом краља Милана Обреновића. Златне кованице номинале од 10 и 20 динара с ликом овог владара коване су крајем 19. века. Тежина дуката од десет динара износи 3,22 грама, а пречник јој је 18 милиметара, док она од 20 динара, пречника 21,5 милиметара, тежи 6,45 грама.

На скупоценост дуката утиче и њихова бројност, али и тежина односно димензије. У зависности од ових фактора, њихова додатна, нумизматичка вредност може да премаши вредност злата од којег су направљени за најмање пет одсто, а у случајевима изузетно ретких златних кованица и више хиљада процената, каже наш извор.

Тако на једном словеначком сајту специјализованом за продају златног новца и дуката цене варирају. Кованица од 20 динара с ликом краља Александра Карађорђевића из периода Краљевине Југославије кошта 317 евра, али зато четвороструки дукат из истог периода, с ликовима овог владара и краљице Марије, стаје 1.500 евра. Кад је реч о кованицама после Другог светског рата, на њима очекивано доминира Тито, а распон цена је и овде шаролик. На пример, апоен од 200 динара искован 1968. у част 25. годишњице Авноја кошта 665 евра, а онај од хиљаду динара – чак 3.500.

Међу најређим и самим тим и највреднијим кованицама с овдашњих простора је црногорски златни дукат од сто перпера, коришћен као средство плаћања почетком 20. века у Црној Гори. Он, према речима нашег саговорника, представља екстремну реткост јер је урађено 808 комада – пошто је, стицајем околности, имао само две емисије.

„Од тога су више од 500 примерака истопили Аустроугари кад су окупирали Црну Гору у Првом светском рату. Остатак се деценијама провлачио кроз народ, али су и од тога поједини комади временом претапани. Процењује се да ова кованица данас постоји у свега сто или двеста примерака. Вредност злата у њој је 600 евра, али вредност целог дуката се мери десетинама хиљада евра”, истиче он.

Медији су претходних година извештавали да је овај дукат на аукцијама достизао цене од 20.000 до чак 35.000 евра, у зависности од степена очуваности. Поједини златници од сто перпера се чувају у музејским збиркама Ермитажа, Британског музеја, мадридског Прада и Америчког нумизматичког друштва. Његову нумизматичку вредност због изузетне реткости не би оборило чак ни ако би био пробушен како би се носио као огрлица или калајисан да би био окачен на видном месту.

Од савременијих дуката, деведесетих година прошлог века масовно су ковани златници с приказима српских војсковођа из Првог светског рата, попут војводе Степе Степановића или Живојина Мишића, док су у 21. веку почели да се израђују с ликовима светаца и анђела. Ови потоњи се израђују и данас, а у једној златари цена кованице од два грама је 16.000, од три грама 24.000, а од четири грама 32.000 динара. На њима су разнолики мотиви: историјске личности попут кнеза Лазара, кнегиње Милице или Николе Тесле, затим Бели анђео, свеци и библијски мотиви, али и призори рођења, крштења и венчања. Понегде се дукати са сличним мотивима могу наћи и у тежини од једног грама, по цени од 5.800 динара.

У већини случајева, бушење или калајисање обара вредност дуката. Као пример наш саговорник наводи да би, за разлику од златника, сребрњак од сто перпера који иначе вреди од 200 до 300 евра, ако је пробушен, према грубој рачуници коштао свега неколико десетина евра.

Није реткост ни да се налети на копију неког познатог дуката. Управо се Франц Јозеф често фалшира, и то тако што се излије у јефтинијем материјалу, уз дубоку позлату. Тако се добије дукат истог премера (пречника) као и оригинал, али мање тежине.

 


Коментари1
4aadf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dukati
Nikada necu zaboraviti izreku jednog zemljaka koji je pricao o obicajima u njegovom selu kada se devojke na vasaru prezentiraju momcima koji traze zenu: "Sto ruznija devojka to vise dukata na vratu!"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља