уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:16

Сонаром траже тунеле под Дунавом

Експедиција архитекте Војислава Девића објавила је минулог лета прва истраживања
Аутор: С. Ковачевићпонедељак, 19.11.2018. у 15:08
Поглед на Петроварадинску тврђаву са новосадске обале (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Кад може Лох Нес, може и Нови Сад, верује новосадски архитекта Војислав Девић који позива да се испита овдашња легенда о тајном тунелу испод Дунава. На мапама, подводни тунел не постоји. Стари картографи и градитељи Петроварадинске тврђаве никад га нису уцртали. Или таквог тунела никад није ни било, међу 16 километара подземних војних галерија за које се зна у систему тврђаве.

У свету, легенда о чудовишту из шкотског језера Лох Нес живи око деведесет година. И данас је, уз шкотски виски, велики бренд. Истина, и странци који издалека долазе у Нови Сад, на фестивал Егзит, већ познају нашу домаћу ракију. Она им се на путу до музичких бина на Петроварадинској тврђави нуди с ногу, у пластичним епруветама. Нико их, срећом, још није убедио да успут траже тајни тунел.

„Пошто смо у 21. веку, не треба ни ви ни ја да то копамо и истражујемо јер сад постоје инструменти – сонари и детектори”, каже за наш лист Девић, истичући да Новосађани о овој легенди причају већ два века, а да „прстом нису мрднули” да је докажу или оспоре.

Прошлог лета, он је окупио малу дунавску експедицију, неколико људи заинтересованих за истраживање легенде. Заједно су испловили бродом опремљеним сонарима и то документује фотографијама. Наводно су код Варадинског моста, ближе новосадској обали, нешто и уочили, али су потребна даља испитивања.

„Узмите само какву корист од међународних истраживања имају становници око језера Лох Нес. То је туристичка мека. Зашто ми не бисмо истраживали Дунав, позвали и Аустријанце и Мађаре, и Русе и Американце, да заједно радимо. Наша дужност је да то истражимо, не само због туриста”, наводи наш саговорник.

О тунелу под Дунавом имао је, како каже, срећу да чује од своје баба-тетке Дренке Богојевац 1963. године. По њој, задњи пут је тунелом прошао брачни пар, један лекар са женом, 1913. године. „Они су шљапкали по води, што значи да је тунел већ онда пропуштао воду и да је данас, ако постоји после сто година, вероватно потопљен, а можда и зарушен”, размишља Девић. Нема, међутим, података о том пару, нити због чега су баш туда, ето, пролазили. Улаз је наводно био из крипте у Цркви Светог Јурја, крај степеништа за Петроварадинску тврђаву, док је излаз био код Цркве Светог Јана Непомука која је пре постојала на новосадској обали. Ту се налазио Брукшанац или Мостобран, мало војно утврђење које је служило за одбрану тврђаве. По завереницима легенде, тунелом под водом снабдевала се та мала тврђава.

За тадашње Хабзбуршко царство, Петроварадинска тврђава је била важна тачка одбране од Турака. Грађена је 90 година. Камен темељац је положен 18. октобра 1692. у присуству царског изасланика, принца и маршала Еугена Круа, а градња је уз прекиде трајала све до 1780. године. Њен мински систем одбране био је један од највећих међу европским фортификацијама, а грађен је од 1765. године. Унутар подземља биле су замке и барикаде за војску која би покушала да дубље продре унутар тврђаве.

Данас посетиоци тврђаве могу да са службом водича Музеја Новог Сада обиђу око километар ових тунела. Иде се девет метара испод површине, што је први од четири нивоа ходника, а тура траје око 45 минута, на српском или енглеском језику. Деоница омогућава посетиоцима да стекну знања и слику о примарној функцији подземља, а то је била одбрана саме тврђаве, наводи за наш лист виши кустос Ивана Гудурић Јовановић. На неколико пунктова, водичи показују и објашњавају стратегије одбране: пушкарнице, заседе, активирање минских поља, топовнице. Приказан је и камин за одржавање ватре.

„Вођење се заснива искључиво на историјским чињеницама и на званичним подацима до којих су дошли истраживачи. Најчешће је питање о постојању тунела испод Дунава, на које је одговор да не постоје никакви докази о његовом постојању, као и да је читав систем одбране тврђаве тако осмишљен да омогућава повлачење војске према Фрушкој гори”, објашњава кустоскиња.

По њеним речима, две трећине посетилаца су страни туристи којих је сваке године 15 одсто више. Највише их је из региона, затим из европских земаља. У последње две године, уочљиво је повећање броја гостију из Кине, а долазе и амерички туристи на крстарење Дунавом.

Музеј на тврђави је прошле године имао 30.454 посетиоца, а до овог новембра 32.236. У оба случаја, како сазнајемо у музеју, 60 одсто чине посетиоци подземних војних галерија.

Крипта Цркве Светог Јурја

У Цркви Светог Јурја у Петроварадину, старој више од три века, не упуштају се у тумачење легенде о тајном тунелу под Дунавом, у који се наводно улазило из њихове крипте. Жупни управитељ цркве Марко Лош одмахује руком и каже да им такве приче стварају „главобоље”. Иначе, једна крипта се налази иза олтара, а у другу се спушта кроз улична вратанца, а отвара се једанпут годишње, на верски празник Сви свети. Цркву су пре више од три века подигли језуити – између 1701. и 1714. У њој је као беба 1801. крштен хрватски бан Јосип Јелачић, чија родна кућа се налази у непосредној близини.


Коментари5
0c2df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinke
Valjda ce me ovaj put objaviti. Mi kao zemlja nemamo kapacitete. Nesto malo geofizike ali ne one prave. Mogu da se opkladim da je za Boomer,Sparker I Streemer mozda culo 5 ljudi na teritoriji Srbije. Nepravilno koriscenje odredjenih termina jos dokazuje da ni potpisnik ovog clanka nije uradio pravilan reasurch za tematiku. Sta je to Sonar? Imamo li no nasu rec za Sonar? A ako nemamo onda lepo upotrebite stranu rec da oznacite odredjeni instrument. Side scan Sonar,Echo Sounder,Marine magnetometar,Multibeam echosounder,Sparker , Boomer, Sub bottom profiler, Streemer sve su to sonari ali njihova svrha je razlicita. Prijatno
Sinke
Dragane dao sam ti plus istina upotrebio sam reasurch zato sto u vreme kad sam napustio zemlju takve reci koja opisuje internet traganje I istrazivanje nije postojala. Moze da se upotrebi kovanica internet istrazivanje ali u momentu reasurch mi je bio blizi. Pozdrav
Препоручујем 0
Dragan Djordjevic
A sta je "reasurch" prijatelju?
Препоручујем 7
Бранко Срб Козаковић
"Мистерије" - најлакше се продају непросвећеном народу. Циљ је вештачки надувати полумит, полулегенду, и од ње направити укусну лаж коју ће купити туристи чак и када знају да није истинита. Слично је већ урађено у БГ - у ономе што се зове "Београд испод Београда" - велико ништа које је заоденуто мистиком, полуинформацијама, интерполацијама,.. и вешто сервирано купцима. Када смо код "туристичких понуда", довољно је само зауставити се уз водиче који воде туре по Београдској тврђави и наслушати се тешких измишљотина. Чак и када о нечему говоре у складу са чињеницама то трпи неко витоперење. Наравно, и "политичке" интерпретације су занимљиве и прилагођавају се слушаоцима.. А, о томе шта турски водички причају нећу ни спомињати - срамота је то, као да их се нисмо ослободили! На жалост, и Србима је драже да тај простор зову по турски Калемегдан, а не Тврђава - јер смо, ваљада, настали са Турцима и пре нас није било?
Sotir Garfačić
Sa te tvrđave topovima je gađan i uništen Novi Sad 1848. god. A, tunel ispod korita Dunav je postoja od Ada Kale do srpske obale.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља