субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:34

У Србији 72,9 одсто домаћинстава има интернет

понедељак, 19.11.2018. у 15:21
(Фото Н.М.)

У Србији 72,9 одсто домаћинстава има интернет прикључак, четири одсто више него лане, док скоро свако предузеће у земљи користи у свом раду рачунар, речено је данас на скупу поводом обележавања Дана информатичара Србије.

Тај дан се обележава као сећање на 18. новембар када је давне 1960. године промовисан „ЦЕР10”, први домаћи дигитални рачунар произведен у Институту „Михајло Пупин”.

Југославија је захваљујући томе имала привилегију да се нађе међу шест земаља у свету које су производиле дигитални рачунар, што је тада представљало врхунски научни и технолошки подухват.

Председник Друштва за информатику Србије Никола Марковић рекао је да се у последње две, три године бележи интензивни развој у овој области, односно да расте процес информатизације у Србији.

Како је навео, очекује се да ће до краја године извоз информатичких услуга да достигне износ од 1, 2 милијарде евра, што је, оцењује, веома добар резултат.

Марковић је указао и да је настава информатике у школама све боље организована и да је важно што се даље развија процес развоја е-управе која је са 800 сервиса 10. у Европи и 43. на Дуинг бизнис листи, преноси Танјуг.

Веома значајно је то што у око 200 предузеха имамо врхунске резултате у примени ИКТ, рекао је Марковић.

Марковић је додао и да Србија напредује у примени ИКТ и спада у средње развијене земље, а да примене у привреди заостају у односу на могућности и потребе.

Потребно је више агилности и организованости за бржу дигитализацију Србије, истакао је Марковић.

Такође је рекао да је приметан већи интерес и подршка владе за примене ИКТ и иновације, што показује све боље организовање за ИКТ послове (Канцеларија за ИТ и еУправу...).

Друштво за информатику Србије међутим указује да није добро то што још није усвојен Закон о електронским комуникацијама и да је приметно заостајање у дигитализацији производних процеса, а такође је мала примена ЕРП, ЦРМ, цлоуд-а, мобилних апликација...

„Указујемо на потребу да се поклони већа пажња развоју индустрије 4.0, а забрињава и велики одлив кадрова, као и то што је софтверска пиратерија значајно заступљена”, рекао је Марковић.

Подаци Друштва показују и да само 12 одсто предузећа користи ЦРМ софтвер, а 18, 4 одсто предузећа еФактуру.

Урош Рајчевић из Републичког завода за статистику рекао је представљајући резултате истраживања које се односи на употребу информационо комуникационих технологија у 2018. години, да рачунаре у Србији користи око 72 одсто домаћинстава, што је раст од око четири одсто у односу на прошлу годину.

Битан предуслов за даљу дигитализацију јесте заступљеност Броад Банд интернет конекције, која је са 62 одсто у 2017. порасла на 72 одсто у овој години, односно бележи раст од шест одсто.

„Преко 3, 2 милиона људи користи интернет сваког дана, али 24 одсто лица је изјавило да никад није користило интернет”, рекао је Рајковић.

Такође, анализе су показале да је више од 54 одсто интернет популације поручивало и куповало робу преко интернета, док 45 одсто никад није то радило.

Што се тиче заступљености интернета у предузећима, она износи скоро 100 одсто.

Такозване клауд сервисе као модерне услуге плаћа 15, 5 одсто предузећа.

Око 39, 7 одсто предузећа је користило друштвене мреже за потребе пословања предузећа, а 82, 6 одсто фирми има веб сајт, што је раст од два одсто у односу на претходну годину.

Што се тиче првог дигиталног рачунара, Марковић каже да је је његов развој почео и Институту „Винча”, а завршио се у Институту „Михајло Пупин”.

Његова производња трајала је од 1956. до 1960. године. То је био први рачунар са електронским цевима, транзисторима и електронским релејима, који су до тада у Европи производили само Енглеска, Немачка, Француска и Русија.

Користио се за сложене обрачуне, за прорачунавање, шифрирање, декодирање, користиле су га и пословне банке, попут Беобанке, такође и Новинска агенција Танјуг...

Био је дугачак 10 метара, имао је чак 1.750 електронских цеви,1.500 транзистора и 14.000 германијумских диода.

Поводом обележавања Дана информатичара додељене су и плакете за највеће информатичке успехе у 2018. а то признање припало је представницима организације Петља, компанија Плативооо, НИРИ и портала Пословни софтвер.

Кординатор програмских акивности у Фондацији „Петља” Катарина Анђелковић рекла је да је идеја била да се осмисли програм за учење програмирања у основним средњим школама.

„Ученици су то лепо прихватили и наставницима је то велика подршка у настави, надамо се да ћемо из месеца у месец имати још већи број корисника”, рекла је Анђелковић.


Коментари6
e2512
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Dorcolac
A koliko je ljudi u Srbiji zavrsilo fakultete ili, makar, srednje skole?
Beogradjanin Schwabenländle
Браво, ви сте онда на најбољем путу да престигнете Немачку, само још који дан и опет лидер, сада у Европи. Или она стара римска; леба и игара, или игара без леба, данас.
Анка
Проблем је што у Србији већина користи интернет због друштвених мрежа, и којекаквих игара, док у Немачкој и другим западним земљама, интернет се користи у научне и пословне сврхе.
Препоручујем 0
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U pasusu 11. ovog teksta opravdano pise: "Društvo za informatiku Srbije međutim ukazuje da nije dobro to što još nije usvojen Zakon o elektronskim komunikacijama ..." Razlog sto jos nije donet pomenuti zakon. A razlog je sto u EU jos nije usvojena "Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council establishing the European Electronic Communications Code".
nikola andric
To nalici na onaj vic o Srbima: ''sta radi Srbin kad nema ni prebijenog dinara?'' Odgovor: ''razmeni 100 evra''.
Zoran
Pa?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља