четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:36
ИНТЕРВЈУ: ДЕЈАН СТАНКОВИЋ, фудбалска легенда

Увек сам играо срцем за Србију

Спортиста, чије је име исписано златним словима у историји српског и светског фудбала, говори о свом ангажману у УЕФА, хуманитарном раду, бизнису, идеји да се кандидујемо за Светско првенство у фудбалу...
Аутор: Мирјана Радошевићпонедељак, 19.11.2018. у 17:51
(Фото А. Васиљевић)

Донедавно најтрофејнији спортиста у историји српског фудбала, Дејан Деки Станковић, уписао је 103 утакмице за репрезентацију. У септембру је напунио 40 година. Разговарали смо у његовој фирми „Стефиал”, која се већ неколико година бави изградњом најлуксузнијих станова на Врачару.

Копачке је окачио 2013. године. Осим неспорне, бриљантне и без скандала каријере, његов ослонац за све успехе, али и лоше тренутке, увек је била породица: лепа Ана Аћимовић (без дизајнерских и естрадних амбиција), супруга и мајка тројице синова, Стефана (18), Филипа (17) и Александра (13). Осим што фирма „Стефиал” има почетне слогове њихових имена, ови млади момци су будући наследници очевих фудбалских бравура у миланском Интеру као и у нашој јуниорској репрезентацији.

На фудбалској берзи у једном тренутку Дејан је био „тежак” више од 24 милиона евра. Данас је та цифра и те како превазиђена у трансферима нових фудбалских звезда. Дејан је скроман човек, не само по одевању. Такав му је животни кодекс који преноси пре свега синовима али и другој деци. Васпитање је понео из породице спортиста. Отац Борислав и мајка Драгица играли су фудбал, отац у ОФК-у а мајка у земунском клубу Слога. Живе у Миријеву, у стану који је својевремено њихов син добио од Црвене звезде.

Од пре годину дана, Станковић је постао специјални саветник председника УЕФА Александра Чеферина. Живи у Милану, неколико пута месечно путује у Нион, седиште УЕФА у Швајцарској.

Фудбалска легенда у разговору с нашом новинарком (Фо­то Анђелко Ва­си­ље­вић)

Да ли сте направили биланс досадашње каријере, али и план шта даље?

Судбина Ковилова
Прича се да сте можда будући власник познатог спортског центра у Ковилову?Први пут чујем од вас. Јесам био у карантину од 2004. до 2008. године, било је лепо, добри терени, супер смештај, базен, лети можеш да се бућнеш, храна феноменална, прелеп амбијент, мир и тишина, изолован си а надомак Београда. После тих припрема смо с Антићем отишли и на Светско првенство.

Тек кад завршите каријеру можете да се осврнете и сагледате шта сте оставили. Јер, док играте, сезону за сезоном, утакмицу за утакмицом, освајате трофеј за трофејом, а имао сам срећу да играм само за три клуба и освојим 25 трофеја са Звездом, Лацијом и Интером... Мислим да више нисам први са 103 утакмице за репрезентацију, јер сад Бане Ивановић има 105 утакмица, после Светског првенства. Уосталом, рекорди су ту да би се обарали, као што сам ја оборио рекорд Саве Милошевића, Бане мој, неко други ће његов... Да сам јурио рекорде, можда бих одиграо и више утакмица! Али ја сам увек играо срцем, пре свега за дрес, за Србију и зато – поносан сам на те 103 утакмице!

Који гол памтите? Ја се сећам гола Боре Костића када је чувеном левицом торпедирао лопту са 45 метара, а чула сам, од колеге, да сте ви дали феноменалан гол с пола терена?

Није било баш тако. Голман је излетео ван шеснаестерца, избио лопту главом право на мене, ја сам се окренуо, ни сам не знам како, и из волеја закуцао лопту право у гол, с неких 50 метара! То јесте било невероватно. После шест месеци то се поновило на једној другој утакмици. Заиста, било је невероватно.

Тад је и публика била другачија, није било ових хулигана као данас?

То сте ви рекли.

Новак феникс
Новак је неизбежно питање.То што је успео да победи самог себе, да превазиђе повреде, реши дилеме, да за два месеца одува све, он је највећи. Овај повратак, попут феникса, може само неко ко је невероватно талентован и ментално ради на себи... Мислим да би већина одустала.

Па, не можете да негирате хулиганско понашање нарочито на дерби утакмицама! Ево, управо су усвојене измене Закона за спречавање насиља на спортским приредбама. Додуше, има многе чудне одредбе, од давања ЈМБГ броја при куповини улазница, до ограничења броја карата. Да ли и како се може спречити то агресивно понашање појединих навијачких група, да ли УЕФА може ту нешто да учини?

Иако радим у УЕФА, немам ја додир с тим. Моје познанство с председником Чеферином датира уназад 6–7 година, док је био адвокат. Ја радим као консултант у канцеларији на развоју фудбала млађих категорија до 16 година. Немам додир са Зораном Лаковићем, на пример (бивши председник ФСС и сада директор Националних асоцијација УЕФА, са 55 националних савеза).

Рекли сте једном како је у Риму, десет дана пре дербија и десет после узаврела атмосфера, док је у Милану спектакл, али смирено готово „аристократски”, као да сте у Миланској скали. Како бисте описали атмосферу наших дерби утакмица?

Ми смо у свему специфични. Наша атмосфера је јединствена. Наши навијачи дају фудбалерима ту некакву огромну енергију. Тако се и догодило да Звезда победи Ливерпулов тим снова. Нажалост, нисам био на утакмици, био сам на путу. Али сви говоре да је то успех раван оном у Барију. Свако ко је играо фудбал и ко прати фудбал зна шта то значи, а по мени то се граничи готово с немогућим. Што каже Борјан, голман Звезде, опет смо сами себи померили лествицу навише.

Мислите ли да се данас политика исувише меша у спорт и склапа те некакве „интересне рачуне”?

Старински имиџ
Ви тако нормално изгледате, само мало тетоваже на рукама, без пирсинга, фарбања косе, екстраваганције, чак не депилирате руке, нисте метро мушкарац, толико сте различити од имиџа ових нових фудбалских звезда, готово „старински”.Није било потребе за тим, јер ја сам само играо. Мојој супрузи Ани и мени најважнија је била складна породица, васпитана и здрава деца. Моји су сви скромни и нормални, тако смо и децу васпитали. Уз успешну каријеру, моја породица, ево, већ две деценије је и мој највећи успех.

Мислим да је те спреге одувек било. Мада, не волим да нешто коментаришем ако не знам ствари изнутра, а ја не живим овде.

Јесте ли за приватизацију клубова?

Причају о томе, али не знам детаље. Ја сам 20 година ван земље и не могу себи да дам за право да коментаришем. Једног дана, ако се вратим, могу директно да одговорим на било које питање. Али, у последње две године види се помак и код Партизана и код Звезде, и репрезентација игра добро, стабилно.

Да ли би фудбалу био импулс изградња новог стадиона и где?

Мислим да нам треба нов стадион, тамо где би био функционалан. Да се лако дође до њега. Лепо је видети и нову инфраструктуру, имати нов и леп национални стадион какве имају земље у Европи. Они не служе само за фудбал. На пример, у Пољској, на њиховом националном стадиону играју се и одбојкашке утакмице, дође чак 50.000 људи да гледа одбојку! Могу да се одржавају и разни други спектакли, а не само фудбалски.

Оперише се сумом која је за наше услове вртоглава, прво око 250 милиона, па и више. Народ се поделио на оне за и против. Да ли је то, по вама, реално за Србију?

Не бих о цифрама, јер нисам упознат с финансијама око тога, али знам да би, ако се то добро уради, могло да буде и лепо, и корисно, и исплативо. Да пре спортског догађаја и два-три сата раније дођу и читаве породице с децом, да се ту нешто догађа, да постоје разни садржаји, и шопинг-центар, музеј, али и кафићи, ресторани где може да се поједе... Таква је, на пример, „Алијанс” арена, Бајернова у Минхену. То изгледа као свемирски брод, феноменално је, био сам тамо и баш уживао. Човек може с породицом да проведе читав дан.

А како сте одреаговали на информацију председника Александра Вучића да се кандидујемо за Светско првенство 2030. године или Европско 2028, што опет кошта бар милијарду евра?

Апсолутно то поздрављам. Обрадовало ме је кад сам прочитао ту вест. Прво изградити национални стадион, а онда уз то бар још два-три нова стадиона. Делује да је немогуће, али није. Та идеја да са остале три земље, Грчком, Бугарском и Румунијом, направимо Светско првенство у фудбалу. Био сам на конгресу Фифе када су изгласане три земље, Канада, САД и Мексико, за Светско првенство у фудбалу 2026, и зашто да не конкуришемо и ми за 2030? Једино што се поклапа јубилеј, сто година Светског првенства у Уругвају. Па можда они добију.

Да ли Србија може да рачуна на вашу подршку?

Како да не, али за сада је све то за мене само вест из медија, изјава председника Вучића. За мене, то је нешто феноменално, што би значило много, баш много за све нас у Србији.

Велики сте хуманиста који помаже, искључиво својим новцем, породицама страдалим у поплављеном Обреновцу, на Косову, оболелој деци...

Ја нисам желео да се то медијски прати, то се ради од срца. Али ако то подстакне и друге да помогну, онда је у реду. Хвала богу да могу да помогнем и не волим да се о томе прича, највише бих волео да никоме не треба помоћ.

Да ли сте члан неке странке?

Нисам. Србија је моја држава, моје срце.


Коментари2
6a0ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Petrovic
Tako ga i ja pamtim. Svaka mu čast, dokazao se i kao igrač i kao Čovek. Sve najbolje tebi i tvojoj porodici, Deki Ljudino!
Ненад Рајковић
Свако добро Дејане.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља