недеља, 09.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:22

Ноћне страже Синише и Разије у Зебинцу

У косметској махали Манута, једина српска породица живи од пољопривреде и сточарства, решена да остане и поред недаћа
Аутор: Биљана Радомировићпонедељак, 19.11.2018. у 18:22
Породица Јовић (Фото Б. Радомировић)

Ново Брдо, Зебинце, Манута – Из Прековца, па у Зебинце, до крајње куће у махали Манута, макадамским путем, док се за возилом дижу облаци прашине, стижемо у двориште породице Јовић. Пет шарпланинаца нагрнуло, лају, одзвања криворечки крај. Шести, везан, ту до штале, да отргне ланац.

„Ајде, не бојте се. Неће, ја сам ту”, умирује Синиша псе, који начас стану, па опет у лавеж.

Заврте нам се у глави. Понајвише од страха, од застрашујућег погледа на псе, а домаћин их једва од аутомобила одби. Ал’ и од хладног јутарњег ваздуха, ту на 950 метара надморске висине.

Село Зебинце, расуто по махалама, с обе стране Криворечке реке и име је добило јер се ту „зебе”. Једно је од најсиромашнијих села у општини Ново Брдо у Косовском Поморављу. Ал’ сви из Зебинца воле да кажу да су Криворечани, а не Моравци, по Биначкој Морави. А, Крива Река, не већа од потока и извире ту, у Зебинцу, где Срба све мање има.

Од осам домаћинстава у махали Стојановце ниједне српске душе више нема. Имало је Зебинце, некад, 70 српских домаћинстава.

Заждио „смедеревац”, у кући Синише (52), супруге Разије (41), мајке Велике (85) и маленог сина Михајла, шестогодишњака, који обрадован скаче у скуте придошлих. Заруменео се, од раног јутра чека госте.

„Овде нам слабо ко дође. А, деце нема с ким би се, бар, мало поиграо. Марина је сад у школи”, говори домаћин Синиша Јовић, стасит Србин, некадашњи радник Фабрике батерија у Гњилану, вредан пољопривредник, сточар, којег ништа, каже, не може из Мануте да помери.

Оженио се Разијом, Албанком из Кукса. Из породице је Метај. Добро говори српски.

„Па, овде сам већ толико година. Навикла се него како”, смејући се, у даху изговара Разија, висока, отресита жена, која на смену са Синишом сваку ноћ дежура, не би ли спречили лопове да им опет украду краве.

Имају осам расних крава и више од двадесет оваца. Свиње и кокошке не рачунају. Шарпланинце, чуваре, гледају ко мало воде на длану!

„Две године како стражаримо. На смену, до ујутру. Тамо у оној оронулој, напуштеној кући, до саме штале. Хладно, завијем се у поњаве и чекам. Пре девет година су нам украли две краве. Пролетос, у један после поноћи, чујем, стижу нека кола. Ја у вику, зовем Синишу, боса истрчала. Марина се пробудила, од страха се укочило дете. Тај њен стра’ док сам жива не могу да заборавим. Једва смо је повратили”, клизну суза низ Разијино нежно лице.

И, скоро, горе са пашњака, прича Разија, отерали су им лопови краве.

„У по бела дана, видим ја нема крава. Реко’, ил’ су вукови, ил’ их душмани отерали. С полицијом смо вратили краве. Пресрели их”, у даху изговара Разија, која све послове и мушке и женске ради барабар са мужем.

Крену прича. Лопови омаме псе, који се „десет дана после не померају”.

„Нити једу, нити пију. Само леже, а ми Бога молимо да претекну. Ко зна шта им дају”, тихо говори Синиша, док га у моменту трже лавеж паса.

„Да нису вукови”, истрча на врата куће, која сваког момента прети да се сруши. Стара је скоро сто година. Прокишњава, зидови напукли, у купатилу све пршти од влаге. Топло је само ту у кухињи, где Велика проводи зимске дане. Плете, без наочара. Шарен прслук за Михајла, узданицу, здраво, планинско дете, које никад даље од Зебинца није ишло. Марину сваког дана Синиша ил’ Разија воде до школе. Два километра, па је онда преузме школски комби.

„Предали смо захтев у општину, нису ни погледали. Неће да продуже још ова два километра до нас. Како да је пустим саму. Вукови силазе, може неко да је пресретне. Ја оставим све. Оставим орање, стоку, па њу у школу”, опет тихо, ко за себе, прича Синиша, док се Разија зајапури.

„Кад не иде Синиша, идем ја. Оставим све и трком, њу за руку, па доле”, каже Разија, онако висока и витка, затресе се соба. И, Велика се трже.

Мала Марина нема играчке. Нема лутке, а ни Михајло нема лопту. Могли би да му купе родитељи, ал’ немају кад. Играју се они, с тек ојагњеним јагањцима.

Напољу су стално кад је топлије. У соби где сви четворо спавају, убија ’ладноћа, свуд по кући вуче промаја. Црепови дотрајали, окрунили се, греде се на веранди нахериле.

„Добили смо музилицу за краву, одмах пошто је, онда, председник Вучић био. Из Канцеларије за Косово и Метохију долазили су овде, донели поклон, а и обећали нам да ће кућу да нам праве. Хвала им за све! Јер, ми одавде нећемо никуд. Овде сам рођен, овде су ми деца, овде ми је све”, опет тихо, загледан у планину, говори Синиша.

Немају Јовићи проблем само око превоза до школе „Свети Сава”, муку са лоповима, старом кућом, са вуковима, него и са откупом млека и сира. Иако је директорка организације „Мајка девет Југовића” обећала да откупљује, никад ни кило млека, ни мрса, од њих није узела.

„Обећала је и попадија да откупљује млеко, ал’ се никад овде није помолила. Сир продајем у Албанију. Одем у Приштину, па шаљем аутобусом. Шта ћу друго. Да затрем краве? Срећа па овце не музем! А, питаш за вуну? Њу палимо”, поново сикће Разија.

Недавно им је Епархија црногорско-приморска, преко оца Илариона, игумана манастира Драганац, допремила прикључну машину за растурање стајског ђубрива.

Први српски комшија им је на једном километру. До Јовића две куће купили Албанци. Одскора немају проблема!

Продаје се земља у Зебинцу. И, не само овде. У целој општини Ново Брдо. Купују Албанци и шуме, за будзашто, па ту ничу велелепне викендице, читава викенд насеља. Посредују Срби шићарџије, зарађују на српској муци и невољи.

Док Албанци граде, познаје се где су биле или где су српске куће. Руиниране, ниске, приземљуше. Дворишта у коров зарасла, њиве у стрњике и шипражја.

Разија крену да изгони стоку. А, Синиша, да Марину узме из школе. Сиво небо и даље над Манутом. Ни трага сунцу.

Чули смо Јовиће после два дана. Обрадовао их Горан Ракић, први човек Српске листе и први човек северне Косовске Митровице. Од петка, Марина је кренула у школу школским превозом!

У новобрдској општини су се правили невешти. Чак су били и љути. А, чинило се, никакве вајде не беше ни од разговора са Школском управом у Косовској Митровици.

Јовићи су срећни! Кажу, Бог и добри људи су их погледали. 


Коментари11
df78d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vojislav
Ovaj primer mucnog zivota Srbina da prezivi u novofrmiranoj drzavi vapi za isticanje pred sluzbenike KFOR-a i ostalu "bratiju"koja tvrdi da svi stanovnici na KiM uzivaju gradjanska prava po standarima Evrope.
Зорица Аврамовић
Репортаже Биљане Радомировић греју душу, буде осећања, уливају наду... Хвала Богу да данашња Србија не препушта на милост и немилост непријатеља Србе и њихове породице на Космету. Љубав свему превасходи. О томе сведоче Разија и Синиша. Свако добро и срећу овој дивној, храброј породици!
Stefan Petkovic
Verovatno da je o ovoj zeni profesor Miroljub Jevtic govorio u emisiji Korenovanje (ТВ Корени - Кореновање, гост Мирољуб Јевтић 33. минут).
Данило
Догодине у Призрену!
Kosovka devojka
Ima u Americi koje bih se udale za ove lepe ljude ali bez dece. Znam par zena koje bi samo stavite foto i opis, i kntakt. Hvala

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља