петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:19

Првих пет директора школа положили испит за лиценцу

Јуче је испуњена обавеза лиценцирања руководилаца у образовним установама, уведена законом 2003. године, када су утврђени и такозвани стандарди компетенција, који су до сада били само мртво слово на папиру
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићуторак, 20.11.2018. у 08:14
У Министарству просвете, после полагања испита пред комисијом (Фото Министарство просвете)

Весна Живановић, руководилац ОШ „Николај Велимировић” из Шапца, јуче је постала први лиценцирани директор школе у Србији. Испит је, каже, био једнако тежак као неки које је имала на факултету, а полагала га је у Министарству просвете пред Весном Недељковић, помоћником министра, Александром Пајићем, посебним саветником министра, и Златком Грушановићем, директором Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Још три директора школа и једна директорка предшколске установе јуче су положили испит, чиме је први пут испуњена обавеза лиценцирања, уведена законом 2003. године. Чак су 2013. године утврђени и такозвани стандарди компетенција директора, али су до сада били мртво слово на папиру.

Недавним усвајањем правилника, према коме је и коначно организовано полагање, створени су услови да на испит за лиценцу изађу 362 директора школа и вртића, што је око 20 одсто укупног броја челника ових установа. Они имају прилику да први добију директорску дозволу за рад јер су најбоље оцењени у Србији приликом недавног екстерног вредновања школа и вртића.

Лиценцирањем директора настоји се да се осигурају селекција и квалитетан избор особа на челу образовних установа. Нарочито због чињенице коју често истиче и министар просвете Младен Шарчевић – да је екстерно вредновање школа опомињало да је близу 40 одсто образовних установа у Србији лоше оцењено и да је то показатељ да наше школе имају лоше руководство.

Зато је министар позвао све раднике школа који себе виде на месту директора да се пријаве на јавни конкурс, прођу обуку и стекну лиценцу са којом могу да аплицирају на ту функцију. Лиценца се, упозорио је министар, губи ако се директори из незнања огреше о закон или га свесно крше и заобилазе.

Будући да се у школи у најважнијим годинама креира личност детета, на који ће начин и у каквој установи настајати неки нови људи питају се управо директори. Зато је битно да они, истиче министар Шарчевић, имају углед у свом граду или вароши, какав су некада имали сеоски учитељи у малим срединама.

– Очекујем да до другог полугодишта лиценцу добије половина од 362 директора који су за њу стекли услов. У избор директора школе у Србији данас се мешају сви, од локалне самоуправе до чланова синдиката. Зато то што неко при избору директора добије већину наставничког већа не мора да значи и квалитет. Имамо средина у којима директори школа нису људи од угледа и то сви у тим местима знају. Они неће проћи на овом испиту и више се не сме догађати да такве особе руководе школом и вртићем. Ми се можемо одбранити једино тако што ћемо имати веома строге критеријуме за лиценцирање и обуку. Испит је врло строг. Директор школе мора бити узор за целу заједницу, човек од угледа. Нарочито што намеравамо да уведемо целодневну наставу, у оквиру које ће и после часова деца до вечери остајати на спортским и разним другим активностима у школама и у њима одрастати – објаснио је министар Шарчевић.

На испиту се, у првом делу, оцењивао квалитет истраживачког рада у коме директор приказује резултате истраживања које је применио у школи, а вредновала се и његова препорука за унапређивање образовно-васпитне праксе.

У другом делу комисија процењује има ли кандидат компетенције неопходне за директора школе или вртића. Од њега се, између осталог, тражи да уведе инклузивни приступ образовању, да буде упућен у најновије прописе и разуме их, да осигура квалитетну наставу и подстакне културу учења у својој установи, да прати и подстиче постигнућа деце и професионално усавршавање запослених. У трећем делу испита кандидати су представљали и образлагали свој портфолио.

Међу онима који су јуче добили директорску лиценцу био је и Бранко Голоскоковић, директор Техничке школе у Ваљеву. Закључак истраживања „Примена наставних метода са гледишта ученика и наставника”, које је представио комисији, био је да ђаци и професори имају дијаметрално супротна виђења метода које се примењују у настави.

Он каже да је у његовој школи највећи проблем што су наставници углавном инжењери и нису најбоље потковани као предавачи, па им је потребна додатна педагошко-дидактичка обука, а он као директор осећа обавезу да их на обуку и шаље.

– Добар директор мора да буде лидер, да међу запосленима развија добру атмосферу, а што се ђака тиче, мора да зна како да реши неки проблем, не да покреће дисциплинске поступке и кажњава их, већ да зна како да „спусти лопту” и на миран начин решава невоље. Сматрам да сам установу којом 17 година руководим учинио бољом, јер смо вероватно једина средња школа у Србији са затвореним базеном, годинама имамо успешну ученичку задругу, а организовали смо и 76 обука за образовање одраслих. Поносан сам на послове које прихватају ђаци моје школе. Они су комплетно обновили амфитеатре неколико факултета у Ужицу, Крагујевцу и Шапцу, као и зграду градске управе у Ваљеву – истиче лиценцирани директор Техничке школе.

Очекује се да до краја 2021. године сви тренутно именовани директори образовних установа стекну лиценцу, а сваки будући челник школе и обданишта имаће две године по ступању на дужност да положи овај испит.

 


Коментари10
dbf78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Ovo licenciranje je glupost sa zapada i samo ima dva cilja. Jedan je da se kontrolise izbor direktora da bi samo "podobni " mogli da budu izabrani a drugi je da se uzmu pare jer se licence obnavljaju i to je samo bespotrebno zavlacenje ruku u dzpepove ionako ojadjenih prosvetnih radnika. Zivim u USA vec 30 godina . Masinski sam inzenjer i ovde su takodje izmislili to licenciranje . I tako u oblasti u kojoj radim ja sam baveci se strukom malko zaostao u tom licenciranju pa se desilo da neki ljudi koje sam dodatno obucavao u poslu dobiju licence koje ni ja nemam . I tako su neki znatno skocili na pozicijama u svojim firmama . Nabili plate , beneficije , druze se sa podobnima i svi zadovoljni . Do onog momenta kad se pojavi problem . E kad zapnu svi ti licencirani i podobni , sete se mene nelicenciranog i nepodobnog , ali koji problem resi . Naravno ja jako volim te momente jer mi donose oko 95$ po satu plus dok se vozim ka njima plate mi oko 50$ po satu a saobracaj u Cikagu malo tezi .
Profesor razredne nastave
Pocele su pretnje, salju se inspekcije i vrsi se nevidjen pritisak da se imenuje politicki podobna osoba za direktora koja u ovu skolu nikad krocila nije. Ministre, vasa je poslednja. Da vidimo ko stvarno imenuje direktora. Ministar ili opstinski odbor...
Milica
U Pirotu direktor nekada elitne Gimnazije, definitivno nije "čovek od ugleda", (novi nadimak mu je 30% ), ali se divno uvuče gde treba ... Siguran sam da neće proći na ispitu :-)
jedna učiteljica
"Имамо средина у којима директори школа нису људи од угледа и то сви у тим местима знају. Они неће проћи на овом испиту..." Нисам у тексту прочитала да има испит из угледа.
Milutin
Taman posla. Direktori koji se postavljaju nemaju ugled. Imaju partijske knjizice (za svaku novu partiju koja dodje) i pare (od ekskurzija i tendera) za podmazivanje prilikom reizbora i obilaska inspekcije.
Препоручујем 25
Učiteljica
Celodnevna nastava? To zahteva jednosmenski rad i potpuno je suprotan proces racionalizaciji mreže škola koju trenutno ministarstvo sprovodi. U toku je spajanje škola i gašenje seoskih koje baš rade u jednoj smeni. Kao i obično- jedno rade a drugo pričaju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља