понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:37

САНУ је жива, није у кризи

Као скуп појединаца са недвосмисленом скепсом према сваком наметнутом једнозвучју, и друштву па и свакој власти кориснији смо него да смо мисаоно компактни, рекао је председник Костић приликом обележавања Дана Академије
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 20.11.2018. у 08:26
Са јучерашње свечаности у САНУ (Фото Танјуг)

Дан Српске академије наука и уметности обележен је јуче представљањем нових дописних чланова, примљених на недавно одржаној Изборној скупштини, а први човек ове институције, Владимир Костић, у својој беседи, коју је одржао у присуству патријарха Иринеја, министара Шарчевића, Вукосављевића и Лончара, представника Академије наука и уметности Републике Српске, ректора универзитета и других угледних званица, осврнуо се на активности Академије као и на изложеност критици у претходним месецима.

– САНУ је исувише дуго гајила филозофију ћутања као посебну „кућну мудрост”, делом наметнуту искуствима са „случајем Меморандум”, делом кроз традицију универзалног одговора „примили к знању” кад год би се суочили са неразумевањем, па и хостилношћу према овој кући. Бојим се да су та времена неповратно прошла – рекао је Костић, наглашавајући да Академија не може да живи ван средине у којој делује, нити може да очекује да у будућности не буде стално процењивана од група и појединаца, добронамерних, али и оних других, недобронамерних. Присуство САНУ у медијском простору, а то је у временима електронских медија неминовност, захтева, подвукао је Костић, израду мудре и јасне стратегије њеног медијског представљања, те да није одржива ни идеја о њој као „посматрачу из заветрине или сенке”.

– У очувању дигнитета САНУ морамо сви да учествујемо, јер оног тренутка када то постане дужност само одређених појединаца међу нама, игра је изгубљена, а сумња да се ради о манипулацији „недобронамерних” међу нама (јер већина ћути) постаје оправдана, чак и када није истинита. Највиша научна и уметничка институција Србије због важне улоге коју има мора да успостави комуникацију и са млађим генерацијама које, како то умемо комотно да закључимо, „другачије комуницирају, другачије се информишу и чији је приступ животу неповратно одређен технолошким иновацијама и глобализацијом”, а чији ће представници за неколико деценија, са пуним правом куцати на врата САНУ – додао је председник Академије, још једном подвукавши „да је Академија, као скуп појединаца са недвосмисленом скепсом према сваком наметнутом једнозвучју, и друштву па и свакој власти, кориснија него да је мисаоно компактна”.

Истичући податак да је кроз САНУ у претходних годину дана прошло 180.000 посетилаца, учесника или заинтересоване публике за њене научне и уметничке активности, Костић је подсетио да Академију у априлу очекују избори за часништво, као и да је потребно да академици посвете своју мудрост евентуалним организационим променама, како би адекватније одговорили захтевима и могућностима које се пред САНУ постављају. 

– Мислим да је потребно да се осврнемо на све критичке примедбе које смо имали прилике да чујемо у протеклом периоду, да се одредимо према низу ставова и предлога, чак и ако се у овом тренутку радикално не слажемо са њима, јер ако нешто данас чланови САНУ могу да поруче средини која их је изнедрила то је да САНУ није ни у каквој кризи, да се не урушава, да је још увек живог и критичног духа, и довољно снажна да учи и из сопствених грешака или грешака својих чланова, каква је коначно и позиција моје маленкости – закључио је Костић.

Отворен Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију

Скенирањем једне стране фототипског издања Мирослављевог јеванђеља специјалним апаратом „Кобра”, који је покренуо aкадемик Василије Крестић, управник Архива САНУ, свечано је јуче отворен Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију ове куће, који се налази преко пута зграде Академије у Кнез Михаиловој улици.

Према речима управника овог архива и центра, Радослава Зеленовића, средствима које је обезбедила Република Србија завршени су грађевински радови у простору који се простире на четири нивоа и набављен је део најсавременије опреме у области дигитализације, по угледу на ону која се користи у Смитсонијану или Британској библиотеци, док ће опрема за дигитализацију аудио записа бити набављена током наредне године.

– Материјал, који би могао бити угрожен премештањем из једне у другу зграду, дигитализоваће се у самој згради Академије, где је за то формирано посебно одељење, а ускоро предстоји и отварање простора у Сремским Карловцима, где ће бити дигитализована грађа Архива Српске православне цркве. У следећој години дигитализоваће се преписка Вука Стефановића Караџића, која има 35.000 страна, као и маргиналије првог издања Вуковог Српског рјечника из 1818, затим део Уметничке збирке Галерије ликовне и музичке уметности САНУ, која обухвата око 3.500 радова, али и старе и ретке књиге које се чувају у Библиотеци САНУ и сва издања Академије и њених претходница – најавио је Зеленовић.  

Како је нагласио, овај архив и центар остаће отворен за сарадњу са свим осталим заинтересованим установама културе, јер је крајњи циљ формирање референтног центра за дигитализацију свеукупног нашег културног наслеђа, које је богато, а у које, између осталог, спадају и изузетно вредне колекције листа „Политика” и новинске агенције Танјуг које би, сматра Зеленовић, требало да остану сачуване за будућа покољења.

Представљена Збирка Кабинета за одликовања

Орден Светог Саве првог реда

У оквиру јучерашње свечаности академик Марко Анђелковић, генерални секретар Академије, са новинарима је обишао и први спрати Палате САНУ, где је отворена стална поставка из Збирке Кабинета за одликовања Архива ове куће, основаног 1997.

Први артефакт завештан је управо те године, и то је учинила Задужбина Николе Пашића из Зајечара, данас збирка броји 77 медаља, 183 плакете, 65 ордена, 21 споменицу и преко 500 диплома, повеља, захвалница, значки и кованог новца, као и више од осам стотина осталих предмета добијених као поклон или завештање чланова САНУ и еминентних личности српске историје.    

– Јавности је представљен део фонда који репрезентује збирку и односи се на период од половине 19. века до данас, а план је да до краја године буде доступна и интерактивна презентација целог фонда. На том порталу биће груписан комплетан садржај ове збирке, који обухвата фотографије и биографије дародаваца, као и фотографије свих одликовања са одговарајућим описом. Пре излагања предмети су први пут од момента даривања били подвргнути конзервацији и рестаурацији, фотографисани су и каталошки обрађени – објаснио је Анђелковић.   

 


Коментари19
5bd8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boris
Eh Sart, eh Kami. U SANU takvih nema, mislim takvih ličnosti koje mogu da obeleže epohu. Sa Filozofskog fakulteta samo istoričari i sve vrvi od istoričara književnosti sa Filološkog fakulteta, gde su filozofi, sociolozi, istoričari umetnosti? Po neko je u SANU, ali ne oni koji zaslužuju da budu tamo. Značajnim piscima jeste mesto u SANU, ali i oni ulaze preko raznih lobija. Presudno za želju mnogih da uđu u SANU, su finansije i doživotna pozicija moći. To je eho ovog vremena u kome je poražen pre svega čovek kao ljudsko biće.
Ксенија
САНУ ће остати у кризи до год не чујемо да су господа академици најзад нешто урадили корисно за српски народ. Последњих година, једино када смо чули за САНУ биле су Костићеве скандалозне изјаве о Косову и употреби ћирилице, као и скандал везан за изборе у чланство Академије. Не мислим да је то вредно најзначајније културне и научне институције српског народа.
stara istina
Djekna još nije umrla, a kad će, ne znamo...
boro
Patrijarhu srpskom je mesto na proslavi SANU. Kao i sto mu je duznost da govori i dela o svemu i svacemu sto se tice Srba i njihove drzave. To mu osporsvaju oni koji se ne slazu sa onim zasta se patrijarh zalaze. Ja nisam vernik ali tako mislim. Sto se tice njegovog mesta sedenja pokraj predsednika SANU Kostića. Nemojte naivno misliti da je patrijarh promenio svoj stav o kosovu pa zato seo do Kostića. Patrijarh mora da zna da sedne pored svakog. I onog ko je na njegovoj strani i onog ko je na suprotnoj ako je to interesu srba i Srbije.To nije lako ali to od njega ocekuje njegov narod.
boro
Milka , ja nisam rekao da ste ovca. Ni vi ni ostali ljudi vernici i nevernici. Ja sam rekao da sam i sam ne vrnik ne pripadam ni jednoj religiji. Ali to i nije vazno dali sam ja vernik. Patrijarh ima pravo i obavezu kao i sabor SPC i cela SPC da ucestvuje u drustvenom zivotu zemlje. Narocito kada se odlucuje o vaznim pitanjima za opstanak naroda i drzave. Jer je to drzava cijih je oko 70 procenata stanovnistva vernici crkve ciji je on patrijarh. To je cinjenica sviđalo se to ostalima ili ne. Iskljuciti crkvu iz drustvenog zivota je nemoguće i opasno za Srbe i Srbiju. Naravno tu crkva ima obavezu da to cini sa merom i tako da ne upadne u zamku kocenja razvoja drustva i teokratiju. Ta ravnoteza je najvaznija. Ponekad svestenstvo i ekstremisti ovo gube iz vida i zloupotrebljavaju crkvu. Ne smemo se na toj osnovi deliti i sukobljavati. Samo nam jos to treba i da nacionalna katastrofa bude kompletna. To moraju na umu imati svestenstvo vernici i nevernici kojima je stalo do svoje drzave.
Препоручујем 2
Milka
Pastir i verni narod. Znate li @Boro da nas ima, etničkih Srba, koji ne bi da o nama brine pastir, zato što smatramo da nismo ovce.
Препоручујем 4
Milka
Imamo više akademika nego Francuska i Engleska zajedno. Uzgred, nađite mi grupni portret akademika neke razvijene, demokratske evropske države na kome pop sedi prvi do predsednika akademije. Nađite popa na slici pa neka je i u 10 redu. Hrvatsku izuzimam, tamo ne sedaju da se slikaju ako nije Božanić u prvom planu. Test: Nabrojte imena 5 aktuelnih srpskih akademika?
Miloš
@Milka,manite se više komunizma i titoizma, em što su to prošla vremena, em što nam ništa dobro nije donelo. A i nego čija je obaveza nego SANU da tretira ovaj narod u skladu sa tradicijom i konzervativnim vrednostima. Neću ni da trošim reči pod šta se sve danas podrazumeva umetnošću.
Препоручујем 4
Bora
Ma gde je u prvom redu Matija Beckovic - akadmik, cuveni autor poeme "Cercemo se jos zar ne"!
Препоручујем 6
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља