среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Чак 115.000 деце живи у великом сиромаштву

Повећан број најмлађих који су примили све потребне вакцине, али и даље забрињава положај ромске деце која рано излазе из образовног процеса, каже Ређина де Доминичис, нова директорка Уницефа у Србији
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 20.11.2018. у 21:30
Ређина де Доминичис (Фото Уницеф)

Веома смо забринути због броја сиромашне деце у Србији. Последњи подаци Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије говоре да се проценат деце која живе у апсолутном сиромаштву у 2017. години попео на 9,5 одсто, што значи да 115.000 најмлађих живи у екстремној беди. Ако мислите у сликама – то је град величине Лесковца. Из зачараног круга сиромаштва тешко се излази и ова немаштина најчешће се преноси на следећу генерацију, каже Ређина де Доминичис, нова директорка Уницефа у Србији, у ексклузивном разговору за „Политику” поводом 20. новембра, Светског дана детета.

Описујући положај малишана у нашој земљи, наша саговорница каже да је повећан број оних који су примили све вакцине планиране календаром имунизације до свог трећег рођендана, али забрињава лоша имунизација маргинализованих група деце. Наиме, свега 44 одсто ромских малишана добило је све неопходне вакцине, у поређењу са 80 процената деце из опште популације, а изузетно мали обухват вакцинацијом бележи се и код деце миграната.

Биљана Стојковић, нова промоторка за младе
Тринаестогодишња Биљана Стојковић, којој је са непуних осам година дијагностикован злоћудни тумор костију, а нога потом ампутирана изнад колена, и која је данас једна од најпопуларнијих блогерки на интернету, постала је нова промоторка за младе Уницефа. Ову храбру девојчицу, о којој је „Политика” писала, болест није спречила да прави планове за будућност – она данас трчи, плива, неустрашиво јаше коња и има више од 40.000 пратилаца на свом каналу на „Јутјубу”, који се зове „I create my life” (Ја креирам свој живот), а њени блогови имају више од милион и по прегледа.

– Половина мајки у Србији доји децу, али мали проценат породиља (свега 13 одсто) храни децу искључиво мајчиним млеком. Највећи број мајки које доје деци истовремено даје и воду, чај и сок, што није у складу с препорукама педијатара. Мали број новопечених мајки у Србији свестан је да је мајчино млеко најбоља храна за одојче и да у првих хиљаду дана од зачећа мора да обезбеди својој беби најадекватнију исхрану. Мајчино млеко нема алтернативу – оно снабдева бебу свим витаминима и минералима неопходним за њен развој – наглашава Ређина де Доминичис и додаје да феномен гојазних малишана и епидемија брзе хране нису заобишли ни Србију – свако седмо дете у нашој земљи је гојазно.

Иако је вртић најприродније окружење за децу и један од најважнијих фактора за интелектуални и социјални развој, половина деце у Србији узраста од три до пет година не иде у обданиште, а ови проценти још су нижи кад је реч о маргинализованим малишанима. Наиме, свега девет одсто најсиромашније деце тог узраста иде у вртић, у поређењу са 82 одсто деце из најбогатијих слојева друштва.

Ређина де Доминичис истиче да Уницеф посебно забрињава положај маргинализоване деце у Србији – бројке говоре да је свега 64 одсто ромске деце завршило основну школу, у поређењу са 93 одсто деце из опште популације, а свега петина ромских ђака похађа средњу школу. Због ране удаје, сиромаштва породице и уверења родитеља да образовање није једина виза за бољи живот, тек свака седма ромска тинејџерка наставља основно образовање. Последње истраживање Уницефа о вишеструким показатељима стања жена и деце у нашој земљи показало је да се око 60 одсто ромских девојчица уда пре 18. године, у поређењу са седам одсто тинејџерки из опште популације.

Бројке говоре да велики број родитеља у нашој земљи и даље верује да је „батина из раја изашла” и физички дисциплинује децу.

– Занимљиво је да чак 93 одсто родитеља сматра да казна није неопходна за дисциплиновање деце. Међутим, чак 43 одсто деце добија батине од неког члана домаћинства, а физичког дисциплиновања нису поштеђена ни најмања деца – једно од четворо деце између прве и друге године добија батине – са жаљењем констатује наша саговорница.

Међутим, додаје да охрабрује чињеница да је стопа институционализације деце најнижа у Европи и дупло смањена у односу на 2008. годину – свега 730 малишана данас детињство проводи у установама.

– Захваљујући пројекту Уницефа под називом „Породични сарадник”, чији је циљ оснаживање породица и спречавање институционализације деце, чак 2,5 одсто деце мање било је смештено у установе 2017. године. Иако је највећа корист од овог пројекта чињеница да су деца остала са родитељима и нису смештена у институцију, односно у хранитељску породицу, нису занемарљиви ни његови финансијски ефекти. Подаци говоре да месечна цена резиденцијалног смештаја детета износи око 50.000 динара, а ангажовање породичних сарадника месечно кошта између 11.400 и 17.500 динара. Осим тога, ако дете једном уђе у институцију, пракса говори да је потребно око седам година да из ње изађе – закључује наша саговорница.

Велика смртност млађих од пет година

Подаци који скицирају положај деце у свету говоре да је 262 милиона деце ван школе, а предшколским образовањем није обухваћен 41 милион деце. Прошле године у свету је 5,4 милиона деце узраста до пете године умрло од болести које су се могле спречити, а 650 милиона девојчица ступило је у брак пре 18. године. Расте број деце из Сирије, Ирака и Нигерије која су погођена ратним сукобима и детињство проводе у избегличким колонама. Сваких десет минута у Јемену једно дете умре од глади, а 1,8 милиона малишана у овој земљи је потхрањено.


Коментари17
bb53e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kostadin
Проценат деце која живе у апсолутном сиромаштву у 2017. години попео на 9,5 одсто, што значи око 115.000. А проценат наставника и професора који имају по неколико часова недљно и слободних неколико месеци годишње а који живе у апсолутном благостању у 2017. години попео на превише одсто, што значи безобразно много пара за минималан рад и максимум слободног времена . Да ли се може упоредити једна медицинска сестра са пуним радним временом, дежурствима и минималним год. одмором са једном наставницом која има два часа дневно , свободним свим празницима и год, одмором од 60 дана лети, 15 дана зими и плаћеном екскурзијом.
plavi krug i u njemu zvezda
Sramota me je da kažem gde živim...
Vesna Balaban
Zna se ko je uvek rađao najviše dece, pa sirotinja naravno.Pravo svakog deteta je da zivi sa svojim roditeljima, bracom, sestrama.Svakoj majci koja rodi troje treba 10 godina davati prosecnu platu i bice dece.Mnogi su rasli posle drugog rata i bili siromasni pa ih niko nije otimao od roditelja.Ako statistika kaze da 50 000 parova ceka na vestacku oplodnju to je milion ljudi a gde su oni koji nisu udati, ozenjeni a imaju preko 35 godina
Aleksandar Mihailović
EUforiju posle Pirove pobede u Dubaiju neka se nastavi ovim "rezultatima", mogao bi MIP Dačić da oformi bend sa Mlađom, Anom, Božom, i uz gusle pevaju o 115.000 dece u Srbiji koja žive u teškom siromaštvu. Zamislite da nismo ušli u "zlatno doba" koliko bi ih bilo, možda i 2 miliona, a ako ne bismo imali toliki natalitet mogli bismo da decu pozajmimo od imigranata, ionako se neki zalažu za takvo rešenje problema "bele kuge". "Srbija postaje zemlja pobednika", upravo reče Predsednik, ali nad kim, ko tu i koga pobeđuje, znam da su penzioneri teško poraženi, da ih je od sramote zbog " poraza" samo prošle godine otišlo u "večne banje" 87.000, one koje su oni gradili se rasprodaju, a ako misli na pobedu nad R1244, nad pravosuđem, pravdom, Ustavom i zakonima, svetski primat u isporuci predsednika i generala ubicama malih Milica i onda pregovaranja sa istima oko opstanka Srbije, onda su to pobede sa kojima se ova vlast diči, posebno onima gde se plaća strancima da im naši radnici budu robovi.
Zoran
Nesto mi pade na pamet...Jel znate ko je skroman? Ko ima mnogo a zivi skromno. Ne onaj koji nema, pa zivi skromno. E, ali u Srbiji za onog ko ima a zivi skromno se obicno kaze da je stipsa.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља