среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:32

Устајемо у одбрану књижевности

Ово овде је нека врста завере, скровиште за књижевност, рекла је јуче Вида Огњеновић на отварању Регионалне конференције Српског ПЕН центра
среда, 21.11.2018. у 14:55
Вида Огњеновић (Фото Л. Адровић)

У Београду се одржава Регионална конференција Српског ПЕН центра, седма по реду, посвећена поетичким питањима савремене књижевности, а овогодишња тема је „О причи и причању”.

Госте је јуче у просторијама Српског ПЕН центра поздравила његова председница Вида Огњеновић која је приметила да се више не говори о књижевности, да је све мање књижевних вечери, конференција посвећених књижевности, књижевних програма, преноси Танјуг. „Ми смо одлучили да устанемо у одбрану књижевности. Ово овде је нека врста завере, скровиште за књижевност. Хвала вам што учествујете у томе”, рекла је Вида Огњеновић, нагласивши да ће књижевност преживети, али да је задатак писаца да се за њу боре.

Главни уредник издавачке куће „Архипелаг” Гојко Божовић констатовао је да је прича као књижевни жанр маргинализована у поређењу, рецимо, са романом, али да се реч „прича” често чује у свакодневном говору и постаје начин обликовања света и у функцији савременог маркетинга.

Полазећи од наслова нобеловске беседе Иве Андрића у којој се прича и причање стављају у само средиште људских активности од постања до савременог тренутка, тема овогодишње конференције Српског ПЕН центра подразумева причу као књижевни жанр и као начин комуникације, али и као мноштво изражајних облика који настају у новим медијским, технолошким и епохалним околностима.

Тоне Першак из Словеначког ПЕН центра сматра причу и причање најеминентнијим начином формулисања света који омогућава комуникацију са другима. Прича се, примећује, јавља у свакодневном животу и најчешће нема другу сврху до себе саме, осим када служи у политичке и маркетиншке сврхе, па се чак верује да је лажна прича боље структуирана и садржи више детаља.

Першак је констатовао да је причање прича почело из човекове потребе да објасни непознато и запитао се шта ће у ери вештачке интелигенције бити са питањима смисла, саучешћа, катарзе и свега онога што прича доноси, да ли ће прича победити концепт информација. „Причање прича је пре свега ужитак, али и примарна потреба изразити себе и свој поглед и пустити га у утакмицу са другим погледима”, истакао је словеначки писац.

Писац и антологичар професор Михајло Пантић сматра поље приче пољем енигме које изнова тражи одговор, да свет без прича не постоји и да би у том случају био рудиментална заједница која није одмакла од анимилизма. „Прича је доказ постојања”, рекао је Пантић, указавши на разлику између прича као свакодневног наратива и уметничке приче.

Као приређивач више антологија прича, Пантић је скренуо пажњу да све мање данас има интегралних антологија, а све више тематских, да се са сваком антологијом почиње испочетка, као и да оне могу да заинтересују читаоце за дело неког писца, а опет не обавезују.

Књижевна критичарка Марија Ненезић је причу повезала са либералним капитализмом. Подсетивши на Шехерезаду као симбол првог приповедача, која је приповедала вођења нагоном за опстанком, Ненезићева је казала да данас као мотиве имамо новац и славу, а уместо светске књижевности имамо светски бестселер. „У ери која форсира младост, славу, новац имамо нарциса коме помажу медији и друштвене мреже. Ту немамо приповедање већ непрестано причање, које спроводи савремени нарцис. Он ћаска и успоставља привид дијалога, а његов страх да не буде заборављен је супротан Шехерезадином страху. Та прича савременог нарциса изневерила би велике приповедаче из прошлости”, рекла је Ненезићева.

У раду конференције учествују писци и критичари из пет земаља Југоисточне Европе, а поред већ поменутих, ту су Елизабет Чичери-Ронај (Мађарска), Мирчеа Дан Дута (Румунија), Роберт Симонишек (Словенија), Ентела Каси (Албанија).


Коментари10
7dc82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Јанковић
Није ПЕН дао тему о одбрани српске књижевности, он то никада не би урадио јер је антисрпски устројен, него о обрани књижевности уопште. Још једно симулирајуће ћаскање. Уосталом, по том критеријуму су и бирани учесници. – А српска књижевност је нападнута, али се то ПЕН-а не тиче. Разбијено је Удружење писаца; часописи сведени на минимум; укидају се озбиљне националне награде и сусрети (Врање је само један од примера) или се своде на градски ниво (Награда „Бранко Миљковић") или постају идеолошке (НИН-ова награда); нико не брине о систематском превођењу вредних књижевнотеоријских студија (то вам је као да не увозите најновију медицинску опрему); ауторски хонорари су бачени на тржиште и утичу на то да писци морају да се прилагођавају, тј. да не раде сувише озбиљно; школски програм потискује – по налогу домаћих ЕУ комесара – српску књижевност којој се види да је српска (почев од избавивања народне књижевности до неукључивања неких битних савремених књига, али и научних студија...) итд. Али, све то за ПЕН има мање значаја од смењивања галеристкиње у Пожеги (наводно, тиме је угрожена српска култура) или једног новосадског писца-директора који се потом „прославио" јер као директор Народне библиотеке Србије за време свог мандата није ушао у депо ове установе да види колико је угрожено национално благо. Зато је ово „причање приче" не само права него и једино могућа тема за Српски ПЕН у оваквом саставу.
Драгољуб Збиљић
Ако је реч о српској књижевности, ко је њу напао да је треба бранити! Наравно, највише су ту књижевност напали они Срби (писци и уредници у издавачким кућама) који не знају да латиница (ова гајица у језику Срба данас) није никада прављена да буде општесрпско писмо, да она није српско писмо и да је злочин против Срба, њиховог писма и њихове културе који чине сви они који зу Србији књижевна дела на језику Срба објављује на хрватској латиници за српске читаоце. Уосталом, то је и противуставно, само што се код нас мало ко држи Члана 10. Устава Србије. Тамо где се поштују устав и домаћа култура и матични језик и писмо не објављује своја књижевна дела на туђем писму. Тога има само код Срба. Може ли ико да замисли да данас нека хрватска издавачка кућа објави дело неког Хрвата на српској ћирилици. То се у Хрватској никада не може догодити. У Србији се то и данас стално догађа и кажу људи да је овогодишњи Сајам књига у Београду, врвио одд српских дела на хрватској латиници.
Siki
Cinjenica je da su potrebni i dobri pripovedaci
Jovan
Branite knjizevnike koji su socijalni slucajevi i kojima treba obezbediti prinadleznosti iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja, buduci da to esnafska udruzenja ne cine sa prevelikim angazmanom.
Danica
Suprotstavljati medije i knjievnost sada sto je kao biti protiv opšte pismenosti nekad.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља