понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Херој године у свету видео-игрица

Двадесетпетодишњи Новобеограђанин Милош Недељковић освојио је најпрестижнију награду у области е-спорта.
Аутор: Ана Вуковићсреда, 21.11.2018. у 15:12
Милош Недељковић са трофејом освојеним на једном од такмичења у Лондону (Фото Лична архива)

Када је почео сви су се питали зашто тај дечак толико седи за компјутером. Просек у школи му је опао и имао је све мање времена за изласке. Било му је тешко да ближњима објасни све оне сате проведене на интернету. Али, био је сигуран у себе и знао је да ће му се сав тај труд једног дана исплатити.
Новобеограђанин Милош Недељковић сада је испунио свој сан. Електронски спорт, односно играње видео-игара, које је многима само хоби, за њега је сада одлично плаћен посао. Милошев рад и године одрицања прошле недеље у Лондону крунисани су најпрестижнијом наградом у свету е-спорта. Признање „Херој године”, које је по значају пандан глумачком „Оскару”, припало му је после гласања професионалног жирија и милиона људи из света електронског спорта. Награду је, каже овај двадесетпетогодишњак, добио јер је својим радом успео да помогне да се ова област развије у бројним државама света и да се оснују нова такмичења како би се помогло професионалним играчима и младим талентима. Новим надама овог спорта давао је савете и шансе у великим лигама, па је чак и разговарао са њиховим родитељима да би им објаснио да њихово дете играјући игрице може имати плату од 20.000 евра месечно. Ово признање ће му, истиче, бити ветар у леђа да млађим генерацијама настави да помаже како би и оне поновиле овај успех.

– Е-спорт је веома сличан спорту и у њему такође постоје организатори турнира, играчи, медији… Уместо лопте и спортског терена, играчи се овде ослањају на компјутер и различите конзоле на којима се игрице играју. У питању је индустрија која невероватно расте. У многим државама у Азији престигла је спорт и тренутно полако осваја и Европу и Америку. Тако, рецимо, најбољи е-спорт клуб у Данској данас продаје више дресова него спортски тимови – објашњава Милош какво је његово занимање.

Како би илустровао колика је популарност е-спорта, овај некадашњи ђак Девете београдске гимназије „Михаило Петровић Алас”, а после и студент ФОН-а, каже да је компанија за коју он ради ове године распродала арену у Лондону где су играчи играли пред 10.000 људи, а да је светско првенство у једној игрици у Јужној Кореји на огромном стадиону пратило више од 30.000 гледалаца. Финале овог такмичења уз помоћ онлајн преноса уживо је гледало више од 200 милиона заљубљеника у е-спорт.

– Колико деце данас видите у парковима, на кошаркашким или фудбалским теренима? Упоредите тај број са бројем малишана који проводе сваки дан уз компјутер играјући неку игрицу. Све више нових генерација бира е-спорт уместо спорта. И публика у аренама где се играју наши турнири много је гласнија и активнија него на већини стадиона на западу. Због тога расту и инвестиције у овој области, па вредност е-спорт тимова данас достиже више од 300 милиона долара – објашњава Милош.

Овај животни пут он је изабрао још као тринаестогодишњак. Тада је кренуо да волонтира на различитим пројектима са којима се многе његове колеге сретну тек на факултету. Почео је и да на интернету стиче познанства са људима са свих меридијана – од Америке до Кине.

– За осам година волонтирања, лакше је било објаснити мојој породици и пријатељима да играм игрице цео дан него им рећи да активно радим са потпуним странцима из целог света и да ми оцене падају јер улажем време у индустрију која је тада била јако мала у свету, а у Србији готово непознат термин. Тако да до 2014. године то нико није ни знао. Сестри и друговима сам тада рекао чиме се бавим и они су позитивно реаговали, а онда сам, када сам крајем те године морао да путујем у Шангај на један велики турнир, саопштио и родитељима. Сви су наравно били веома изненађени ризичним путем којим сам кренуо, али су ме подржали иако је то значило да ћу можда отићи одавде – прича Милош који је пре четири године добио понуду да се придружи фирми „Фацеит”, једној од водећих компанија у области е-спорта, у којој је и данас.

Тренутно, он је задужен за сва партнерства код њих и активно води пројекте попут ФПЛ лиге која је академија за најбоље младе људе широм света. Захваљујући његовом пројекту, они постају професионални играчи. Милош сада живи и ради у Лондону, а због посла доста времена проводи и у Лос Анђелесу.


Коментари5
3f6ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Covecanstvo napreduje - kao rakovi ...
Zoran
Jos jedna droga medju mladima. Potpuno gubljenje vremena,. Sa komjuterima sam 30 godina, nikad igricu nisma odigrao. Jedan uspe od 7 miliona i to se potencira,. a ostali pogubljeni u vremenu i prostoru, zarade deformitette kicme, nemaju od cega da zive, lece se od zavisnosti igrica,...
Miloš
Nikakve razlike u odnosu na sport nema. Vade se pare iz onih koji maštaju da jednom budu takvi ili nemaju pametnija posla nego da navijaju za svoje/naše. A i sport donosi zdravlje samo dok se aktivno bavi istim. To je jedina razlika u odnosu na igrice, dok traje, sigurno je zdravo.
Препоручујем 2
Боба
Све би то било леп када не би постојала и друга страна медаље. Наиме млади проводе ненормално време пред екранима и све више се разбољевају услед некретања, недостатка витамина Д због тога што их Сунце и не виђа а и психолошки време које проводе углавном у виртурлној интеракцији уместо у контактима уживо није без последица. Знам случајеве млађих од 30 година који због овога оболевају од старачких болести као што су проблеми са куковима нажалост. Излаз је у ширењу свести о проблемима повезаним са коришћењем технологије која је и веома адиктивна. Паметним приступом могу се избећи лоше последице по здравље - више кретања, пауза и времена ван 4 зида за почетак.
zivojin
To nije sport.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља