среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Мањак социјалних радника угрожава многа дечја права

У извештају заштитника грађана упозорава се да бројне правосудне одлуке не могу да се изврше јер у неким центрима за социјални рад нема довољно запослених
Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 21.11.2018. у 20:00
Нека деца се од малих ногу боре за егзистенцију (Фото Д. Јевремовић)

Готово половина деце у Србији прима неку врсту социјалне помоћи, а такозване мере штедње и забрана запошљавања професионалаца довеле су до тога да су угрожена бројна дечја права. У домовима здравља широм наше земље у овом тренутку недостаје чак 250 педијатара, а развојна саветовалишта има свега 36 од 159 општина у Србији, саветовалишта за младе раде само у 40 домова здравља од 151, колико их има, а многе правосудне судске одлуке не могу се извршити јер у неким центрима за социјални рад нема психолога.

Ово су само неки од закључака у „Посебном извештају заштитника грађана о стању права детета у Србији”, који је представљен јавности, а како је на конференцији за новинаре истакла Гордана Стевановић, заменица омбудсмана за права детета, надлежним институцијама упућено је чак хиљаду препорука за унапређење права деце како би се ови проблеми отклонили или барем ублажили. – Заштитник грађана већ годинама упозорава да постоји мањак професионалаца у установама где бораве деца. Илустративни доказ те тезе јесу центри за социјални рад, у којима је број стручних сарадника већ дуже време исти или мањи, а број случајева којима се баве драматично расте. Тако је у Градском центру за социјални рад у Београду број пријављених случајева насиља 2015. године био 4.443, а 2017. године скоро дуплиран – 8.693. Више од трећине ових случајева односи се на насиље над децом, а у неким одељењима Градског центра за социјални рад један водитељ случаја ради са чак сто случајева насиља – истакла је Гордана Стевановић.

Пошто центрима за социјални рад недостају психолози и други стручни радници, често се дешава да не могу да се испоштују бројне судске одлуке, као што је виђање другог родитеља након развода. Иако родитељски однос не престаје након развода брака, на адресу заштитника грађана стигао је велики број притужби које се односе на неизвршавање правоснажних пресуда о вршењу родитељског права, одржавању личних односа са родитељем са којим дете не живи и предаји детета. Прецизније речено, свака осма притужба која је прошле године упућена заштитнику грађана за права детета односи се на кршење права детета на одржавање личних односа са родитељем са којим не живи.

– Број сиромашне деце у Србији расте из године у годину, а у 2017. је чак четвртина деце била у ризику од сиромаштва. У укупном броју деце која се налазе на евиденцији центара за социјални рад највише је материјално угрожених малишана. Због беде и немаштине, свако десето дете у Србији укључено је у дечји рад, а радна злоупотреба деце присутнија је у сеоским и сиромашним срединама. Чак три одсто деце у нашој земљи ради у условима опасним по живот, односно на улици, чиме себе ставља у ризик да постане жртва трговаца људима и сексуалне експлоатације. Нажалост, ретко се дешава да школа обавести градски центар за социјални рад да дете не долази на наставу, да време проводи на улици у прошњи или да „ради” на прометним градским саобраћајницама – нагласила је заменица заштитника грађана за права детета.

У посебно тешкој ситуацији налазе се ромска деца – статистика говори да свега пет одсто ромских ученика заврши средњу школу, а до факултетске дипломе стигне свега 0,7 одсто Рома. Иако су у општој популацији заступљени са три одсто, Роми чине чак трећину ученика у специјалним школама. Чак 17 одсто ромских девојчица ступи у брак пре 15. године, а половина њих уда се пре пунолетства. Стопа рађања код ромских адолесценткиња седам пута је већа него у општој популацији.

– Заштита деце од насиља и даље је препуна парадокса, па су казне за насиље над децом блаже ако је то насиље учињено над децом старијом од 14 година него над млађом децом, а за недозвољене полне радње могуће је изрећи и новчане казне. И даље се дешава да дете које је жртва насиља прође кроз тортуру од стране система – мени је у живом памћењу остала девојчица која је била жртва сексуалног насиља и коју су чак седам пута испитивали различити правосудни чиновници. Након седмог сведочења закључили су да њен исказ није аутентичан, јер девојчица показује одсуство емоција када прича о том насиљу – рекла је Гордана Стевановић.

У извештају заштитника грађана упозорава се и да је вршњачко насиље широко распрострањено у школском окружењу – подаци говоре да је чак 44 одсто ђака доживело насиље, а дечаци су чешћи починиоци насиља. Деца су изложена насиљу и у дигиталном простору – скоро две трећине ученика основних школа и 84 одсто ђака средњих школа било је изложено барем једној непријатној епизоди на интернету.


Коментари7
98d85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bata
Do koliko godina života važe prava?Čim prestanu da budu deca,prava ne važe,ili važe samo za neke.Ono što je sigurno,to je da sa ovakvom organizacijom države,sigurno idemo ka nestajanju.
jazavac pred sudom
Jel ovo najava novog pokreta oduzimanja dece radi prvo smeštaja u hraniteljske porodice,potom lišenje roditeljskog prava,a zatim usvojenja naravno zna se gde.Ili će konačno socijalni radnici početi da rade svoj posao i pomažu porodici, s tim da ne glumataju u skladu sa filmovima i školicama u trajanju od 3 dana na kojima su najedared više naučili nego nafakultetu.
Nikola
Рецимо право да се деца одузму родитељима зато што су сиромашни, па да се доделе хранитељу за накнаду од 30 000 динара месечно по детету.
Саша
У добром делу случаја социјални радници праве више штете него доброг. Пример. Отац самохран, одгаја децу али мора повремено у иностраство да заради. Деца су сва ок, иду у школу и не праве проблеме. Остатак родбине пази о њима. Одједномм стиже пријава из службе за социјални рад. Човек мора да објашњава зашто децу оставља "саму"?! Прете му да ће му одузети пасош итд. На крају човек се самовољно одриче "дохотка" од неких 1000Д месечно да би то избегао. У суштини социјални рад на неку квази пријаву човеку човеку је скратио пишљиви доходак због којег ће ето остати који сат дуже да ради а не код деце. Никад се тај центар није питао зашто деца немају јер им држава намеће трошкове које не могу да плате. А да не причам о гомили ромске деце које висе по улицама и ником ништа! Они ваљда нису више деца јел? Све те центре бих ја расформирао јер њихов учинак за новац који примају је у најмању руку сумњив.
Djole
100% tacno
Препоручујем 8
Miloš
Socijalni radnici - jel su to oni koji oduzimaju decu i na sam pogled kad vide da je roditelj malo jače stegao ruku svog deteta?
Vlada
Ne, to su radnici koji primaju socijalnu pomoc i ne vole svoj posao.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља