Скопље и Подгорица показали су да им је Приштина много важнија него Београд, коментар је који је председник Србије Александар Вучић јуче два пута изрекао поводом тога што су Македонија и Црна Гора гласале за пријем Косова у чланство Интерпола. Поводом позива министра одбране Александра Вулина да Србија промени политику према овим земљама, Вучић је поновио и да ће се званични Београд понашати одговорно, али у складу са њиховим односом према Србији. Чињеница је, заправо, да је већина најближих суседа Србије гласала као Скопље и Подгорица, и да је слично било и пре три године, приликом покушаја Косова да уђе у Унеско.
Вучић је јуче навео да није био изненађен начином на који су поједине земље региона гласале: „Црна Гора, Македонија, Хрватска, Словенија, Бугарска, увек су против нас”. Тако је било и у новембру 2015, када су Приштини недостајала само три гласа на Генералној скупштини Унеска да на ова „мала врата”, како се тада тумачило, уђе у УН. Постоје и неке занимљиве разлике. Сада су јасно против учлањења Косова у Интерпол биле Босна и Херцеговина и Румунија, док је Мађарска била међу уздржаним земљама. Пре три године Сарајево и Букурешт су били уздржани, а Будимпешта је гласала за учлањење Косова у Унеско. Има и супротних примера, који су изненадили наше званичнике – Казахстан и Парагвај, који су гласали против пријема Косова у Унеско и на које је Београд и сада рачунао, у Дубаију су гласали у корист Приштине.
Вучић је прихватио одговорност што Казахстан није био на нашој страни. Како је рекао, направио је превид јер је био је сигуран да су на нашој страни и сноси одговорност за то. За Парагвај је очекивао да ће сада бити уздржан. У изјави за Телевизију Пинк истакао је огроман амерички притисак на земље Латинске Америке, као и на земље из Азије и Европе. „У једном моменту смо мислили да ће Словачка да гласа против нас, па су били уздржани. Хвала им на томе”, рекао је Вучић. С друге стране, каже, било је и много позитивних изненађења, као што су Јапан и УАЕ. „Имате један Јапан, једини из Групе 7 који је био уздржан први пут”, истакао је Вучић и захвалио јапанској влади на том ставу, подсећајући да је јапански премијер Шинзо Абе био гост Србије. Такође, захвалио је Румунији која је гласала у корист Србије, као и Грчкој. „Испаде да најмање помињемо земље које су гласале против уласка Приштине у Интерпол. Хоћу да захвалим Кини, Русији, Аргентини, Бразилу, Намибији, Мароку, Суринаму”, рекао је Вучић.
Председник Србије јуче је захвалио и Лесоту. На састанку са министром спољних послова Краљевине Лесото Лесегом Макготијем, првим званичником који посећује нашу земљу после више од 40 година, захвалио је на подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије, која се видела и приликом гласања.
Када је реч о региону, Вучић је навео да Србија не треба некога да сматра непријатељем. „Они имају своје пријатеље, и Подгорица и Скопље имају пријатеље у Приштини. Њима су Албанци пријатељи. Они нама шаљу јасну поруку, не ми њима, и то: ви сте нам другоразредни пријатељи или мање важни пријатељи или мање пријатељи. Људи морају да разумеју да су ретке мале земље попут Србије, а многе од ових земаља су и мање од Србије, које могу слободно и независно да доносе своје спољнополитичке поруке”, каже Вучић.
Истакао је да је ово показало да се проблем не може решити без Србије, као и да мора да се реши. „Ако не решите овај ’експрес лонац’, толико ће да узаври у њему да је питање само тренутка када ће све да прекипи. Када причате о замрзнутом конфликту, то није нешто што ће да остане тако”, указао је председник Србије.
Краљевина СХС међу оснивачима Интерпола
Организација која се данас назива Интерпол, званично је настала 7. септембра 1923. године на конгресу у Бечу, под именом Међународна криминалистичка полицијска комисија, а међу оснивачима је била и тадашња Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, чији су делегати присуствовали поменутом скупу у аустријској престоници. О том догађају известила је и „Политика” у свом издању од 8. септембра 1923. године, наводећи да је закључено да „Беч буде перманентно седиште полицијског конгреса”, као и да су полицајци из овог града имали свечани дефиле поводом наведених догађаја. Почеци међународне сарадње српске полиције, међутим, сежу и у раније историјске епохе, тачније у 19. век. Први кораци учињени су још 1846, да би 1898. у Риму био организован конгрес у вези са антианархистичком борбом којем су присуствовали и представници Краљевине Србије.
Тачи следеће недеље у посети САД
Приштина – Косовски председник Хашим Тачи боравиће током следеће недеље у САД. „Председник ће имати многобројне састанке са званичницима САД, који познају детаље дијалога, од којих ће, како се очекује, добити подршку за процес и неопходност постизања споразума између Косова и Србије”, рекао је неименовани дипломатски извор РТК, пренела је Бета.