уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:18

Од земаља западног Балкана само БиХ гласала за Србију

Људи морају да разумеју да су ретке мале земље, попут Србије, које могу слободно да доносе спољнополитичке одлуке, каже Александар Вучић
Аутор: Биљана Баковићчетвртак, 22.11.2018. у 11:53

Ско­пље и Под­го­ри­ца по­ка­за­ли су да им је При­шти­на мно­го ва­жни­ја не­го Бе­о­град, ко­мен­тар је ко­ји је пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић ју­че два пу­та из­ре­као по­во­дом то­га што су Ма­ке­до­ни­ја и Цр­на Го­ра гла­са­ле за при­јем Ко­со­ва у члан­ство Ин­тер­по­ла. По­во­дом по­зи­ва ми­ни­стра од­бра­не Алек­сан­дра Ву­ли­на да Ср­би­ја про­ме­ни по­ли­ти­ку пре­ма овим зе­мља­ма, Ву­чић је по­но­вио и да ће се зва­нич­ни Бе­о­град по­на­ша­ти од­го­вор­но, али у скла­ду са њи­хо­вим од­но­сом пре­ма Ср­би­ји. Чи­ње­ни­ца је, за­пра­во, да је ве­ћи­на нај­бли­жих су­се­да Ср­би­је гла­са­ла као Ско­пље и Под­го­ри­ца, и да је слич­но би­ло и пре три го­ди­не, при­ли­ком по­ку­ша­ја Ко­со­ва да уђе у Уне­ско.

Ву­чић је ју­че на­вео да ни­је био из­не­на­ђен на­чи­ном на ко­ји су по­је­ди­не зе­мље ре­ги­о­на гла­са­ле: „Цр­на Го­ра, Ма­ке­до­ни­ја, Хр­ват­ска, Сло­ве­ни­ја, Бу­гар­ска, увек су про­тив нас”. Та­ко је би­ло и у но­вем­бру 2015, ка­да су При­шти­ни не­до­ста­ја­ла са­мо три гла­са на Ге­не­рал­ној скуп­шти­ни Уне­ска да на ова „ма­ла вра­та”, ка­ко се та­да ту­ма­чи­ло, уђе у УН. По­сто­је и не­ке за­ни­мљи­ве раз­ли­ке. Са­да су ја­сно про­тив учла­ње­ња Ко­со­ва у Ин­тер­пол би­ле Бо­сна и Хер­це­го­ви­на и Ру­му­ни­ја, док је Ма­ђар­ска би­ла ме­ђу уз­др­жа­ним зе­мља­ма. Пре три го­ди­не Са­ра­је­во и Бу­ку­решт су би­ли уз­др­жа­ни, а Бу­дим­пе­шта је гла­са­ла за учла­ње­ње Ко­со­ва у Уне­ско. Има и су­прот­них при­ме­ра, ко­ји су из­не­на­ди­ли на­ше зва­нич­ни­ке – Ка­зах­стан и Па­ра­гвај, ко­ји су гла­са­ли про­тив при­је­ма Ко­со­ва у Уне­ско и на ко­је је Бе­о­град и са­да ра­чу­нао, у Ду­ба­и­ју су гла­са­ли у ко­рист При­шти­не.

Ву­чић је при­хва­тио од­го­вор­ност што Ка­зах­стан ни­је био на на­шој стра­ни. Ка­ко је ре­као, на­пра­вио је пре­вид јер је био је си­гу­ран да су на на­шој стра­ни и сно­си од­го­вор­ност за то. За Па­ра­гвај је оче­ки­вао да ће са­да би­ти уз­др­жан. У из­ја­ви за Те­ле­ви­зи­ју Пинк ис­та­као је огро­ман аме­рич­ки при­ти­сак на зе­мље Ла­тин­ске Аме­ри­ке, као и на зе­мље из Ази­је и Евро­пе. „У јед­ном мо­мен­ту смо ми­сли­ли да ће Сло­вач­ка да гла­са про­тив нас, па су би­ли уз­др­жа­ни. Хва­ла им на то­ме”, ре­као је Ву­чић. С дру­ге стра­не, ка­же, би­ло је и мно­го по­зи­тив­них из­не­на­ђе­ња, као што су Ја­пан и УАЕ. „Има­те је­дан Ја­пан, је­ди­ни из Гру­пе 7 ко­ји је био уз­др­жан пр­ви пут”, ис­та­као је Ву­чић и за­хва­лио ја­пан­ској вла­ди на том ста­ву, под­се­ћа­ју­ћи да је ја­пан­ски пре­ми­јер Шин­зо Абе био гост Ср­би­је. Та­ко­ђе, за­хва­лио је Ру­му­ни­ји ко­ја је гла­са­ла у ко­рист Ср­би­је, као и Грч­кој. „Ис­па­де да нај­ма­ње по­ми­ње­мо зе­мље ко­је су гла­са­ле про­тив ула­ска При­шти­не у Ин­тер­пол. Хо­ћу да за­хва­лим Ки­ни, Ру­си­ји, Ар­ген­ти­ни, Бра­зи­лу, На­ми­би­ји, Ма­ро­ку, Су­ри­на­му”, ре­као је Ву­чић. 

Пред­сед­ник Ср­би­је ју­че је за­хва­лио и Ле­со­ту. На са­стан­ку са ми­ни­стром спољ­них по­сло­ва Кра­ље­ви­не Ле­со­то Ле­се­гом Мак­го­ти­јем, пр­вим зва­нич­ни­ком ко­ји по­се­ћу­је на­шу зе­мљу по­сле ви­ше од 40 го­ди­на, за­хва­лио је на по­др­шци те­ри­то­ри­јал­ном ин­те­гри­те­ту и су­ве­ре­ни­те­ту Ср­би­је, ко­ја се ви­де­ла и при­ли­ком гла­са­ња.

Ка­да је реч о ре­ги­о­ну, Ву­чић је на­вео да Ср­би­ја не тре­ба не­ко­га да сма­тра не­при­ја­те­љем. „Они има­ју сво­је при­ја­те­ље, и Под­го­ри­ца и Ско­пље има­ју при­ја­те­ље у При­шти­ни. Њи­ма су Ал­бан­ци при­ја­те­љи. Они на­ма ша­љу ја­сну по­ру­ку, не ми њи­ма, и то: ви сте нам дру­го­ра­зред­ни при­ја­те­љи или ма­ње ва­жни при­ја­те­љи или ма­ње при­ја­те­љи. Љу­ди мо­ра­ју да раз­у­ме­ју да су рет­ке ма­ле зе­мље по­пут Ср­би­је, а мно­ге од ових зе­ма­ља су и ма­ње од Ср­би­је, ко­је мо­гу сло­бод­но и не­за­ви­сно да до­но­се сво­је спољ­но­по­ли­тич­ке по­ру­ке”, ка­же Ву­чић.

Ис­та­као је да је ово по­ка­за­ло да се про­блем не мо­же ре­ши­ти без Ср­би­је, као и да мо­ра да се ре­ши. „Ако не ре­ши­те овај ’екс­прес ло­нац’, то­ли­ко ће да уза­ври у ње­му да је пи­та­ње са­мо тре­нут­ка ка­да ће све да пре­ки­пи. Ка­да при­ча­те о за­мр­зну­том кон­флик­ту, то ни­је не­што што ће да оста­не та­ко”, ука­зао је пред­сед­ник Ср­би­је.

 

Кра­ље­ви­на СХС ме­ђу осни­ва­чи­ма Ин­тер­по­ла

Ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја се да­нас на­зи­ва Ин­тер­пол, зва­нич­но је на­ста­ла 7. сеп­тем­бра 1923. го­ди­не на кон­гре­су у Бе­чу, под име­ном Ме­ђу­на­род­на кри­ми­на­ли­стич­ка по­ли­циј­ска ко­ми­си­ја, а ме­ђу осни­ва­чи­ма је би­ла и та­да­шња Кра­ље­ви­на Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, чи­ји су де­ле­га­ти при­су­ство­ва­ли по­ме­ну­том ску­пу у аустриј­ској пре­сто­ни­ци. О том до­га­ђа­ју из­ве­сти­ла је и „По­ли­ти­ка” у свом из­да­њу од 8. сеп­тем­бра 1923. го­ди­не, на­во­де­ћи да је за­кљу­че­но да „Беч бу­де пер­ма­нент­но се­ди­ште по­ли­циј­ског кон­гре­са”, као и да су по­ли­цај­ци из овог гра­да има­ли све­ча­ни де­фи­ле по­во­дом на­ве­де­них до­га­ђа­ја. По­че­ци ме­ђу­на­род­не са­рад­ње срп­ске по­ли­ци­је, ме­ђу­тим, се­жу и у ра­ни­је исто­риј­ске епо­хе, тач­ни­је у 19. век. Пр­ви ко­ра­ци учи­ње­ни су још 1846, да би 1898. у Ри­му био ор­га­ни­зо­ван кон­грес у ве­зи са ан­ти­а­нар­хи­стич­ком бор­бом ко­јем су при­су­ство­ва­ли и пред­став­ни­ци Кра­ље­ви­не Ср­би­је.

 

Та­чи сле­де­ће не­де­ље у посети САД

При­шти­на – Ко­сов­ски пред­сед­ник Ха­шим Та­чи бо­ра­ви­ће то­ком сле­де­ће не­де­ље у САД. „Пред­сед­ник ће има­ти мно­го­број­не са­стан­ке са зва­нич­ни­ци­ма САД, ко­ји по­зна­ју де­та­ље ди­ја­ло­га, од ко­јих ће, ка­ко се оче­ку­је, до­би­ти по­др­шку за про­цес и нео­п­ход­ност по­сти­за­ња спо­ра­зу­ма из­ме­ђу Ко­со­ва и Ср­би­је”, ре­као је не­и­ме­но­ва­ни ди­пло­мат­ски из­вор РТК, пре­не­ла је Бе­та.


Коментари14
18e31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Ух, кад прочитам вест "Косовски председник Хашим...", дође ми да ... Још кад видим да је баш "Бета" "развалила"... Боже драги, молим Те, дај ми стрпљења, стрпљења, стрпљења...
Ludolph
Makedonija i Crna gora ce logicno da budu protiv Srbije sve dok ih to ni malo ne kosta, a moze potencijalno da im koristi. Da smo ozbiljna i odgovorna drzava, povukli bi priznanje tih drzava dok ne pocnu postovati teritorijalni integritet Srbije. Ili bi, recimo, mogli da priznamo neke delove (Ulcinj, Tuzi, Plav, zapadna Makedonija) kao albanske teritorije. A sto se tice Hrvatske, mozemo da priznamo RSK i njenu teritoriju proglasimo privremeno okupiranom, kao i da podrzimo Italiju u legitimnim nastojanjima da vrati suverenitet nad delovima Dalmacije i Istre. Oko za oko, zub za zub, sve casno i posteno!
Pecko Beli
Jugoslaviju razbio. S.Milosevic,SPC,SANU. Milosevic nije mogao(hteo) da razume, sta je to konfederacija, kada sve JU republike su bili saglasni za takav nacin uredjenja SFRJ, medjutim problem bio taj sto Milosevic nije hteo da to razume, nego insistirao na federaciju i dalje ocuvanje komunizma u JU.
Ko je razbio Jugoslaviju?
Da Jugoslavija nije rzbijena ni slucajno ne bi dolazilo do ovih mucnih situacija. A sad pitanje : Ko je to razbio Jugoslaviju?
Muradin Rebronja
@ Ludolph: Pa jeste, Izetbegović je crtao na salveti u Karađorđevu, zajedno sa Miloševićem i Tuđmanom, kartu podele B i H između Srbije i Hrvatske. Pravili račun bez krčmara, u ovom slučaju Bošnjaka iz B i H i mojih Sandžaklija. Uz Božju/Alaha dž.š. pomoć uspeli su u tome. A sada i u EU i kraj svih osvajanja od Rimljana, Osmanlija, Austrougara, nemačkih nacista i srpskih i hrvatskih nacionalista.
Препоручујем 2
Ludolph
Muradine, glogov kolac u srce Jugoslavije je zakucao niko drugi nego Alija Izetbegovic nakon povratka iz Nemacke (razgovor sa Genserom) u novembru 1991. Milosevic je nudio velike povlastice za muslimane ako ostanu u Jugoslaviji putem tzv. istorijskog sporazuma Srba i muslimana ali je Aljo tada vec poceo da sanja svoje snove iz Islamske deklaracije. Da je Alija odlucio da ostane, to bi prisililo i Hrvatsku da ostane u okviru nekog novog prekomponovanog saveza republika. Onima koji su nagovarali Aliju na separatizam nije odgovarala nikakva drzava Jugoslavija kao ozbiljan faktor na politickoj sceni Evrope, vec su preferirali mnostvo medjusobno posvadjanih vazalnih drzavica sa kojima je lako upravljati. Ali je za raspad Jugoslavije ipak "najzasluzniji" Ustav iz 1974. koji je i pisan sa tom namerom.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Gastarbajter
Svi se cudite sto su sve komsije protiv nas. I BH je protiv, ali RS tamo ima pravo veta. I uvek su za to krivi ili komsije (svi redom) ili "zla Amerika" ili "pokvarena Evropa" ponekad i "islamska zavera protiv pravoslavne i nebeske Srbije". Nikom da padne na pamet da smo mozda mi krivi, makar delimicno, sto su svi protiv nas. Molim vas, razmislite malo o tome.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља