Ско­пље и Под­го­ри­ца по­ка­за­ли су да им је При­шти­на мно­го ва­жни­ја не­го Бе­о­град, ко­мен­тар је ко­ји је пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић ју­че два пу­та из­ре­као по­во­дом то­га што су Ма­ке­до­ни­ја и Цр­на Го­ра гла­са­ле за при­јем Ко­со­ва у члан­ство Ин­тер­по­ла. По­во­дом по­зи­ва ми­ни­стра од­бра­не Алек­сан­дра Ву­ли­на да Ср­би­ја про­ме­ни по­ли­ти­ку пре­ма овим зе­мља­ма, Ву­чић је по­но­вио и да ће се зва­нич­ни Бе­о­град по­на­ша­ти од­го­вор­но, али у скла­ду са њи­хо­вим од­но­сом пре­ма Ср­би­ји. Чи­ње­ни­ца је, за­пра­во, да је ве­ћи­на нај­бли­жих су­се­да Ср­би­је гла­са­ла као Ско­пље и Под­го­ри­ца, и да је слич­но би­ло и пре три го­ди­не, при­ли­ком по­ку­ша­ја Ко­со­ва да уђе у Уне­ско.

Ву­чић је ју­че на­вео да ни­је био из­не­на­ђен на­чи­ном на ко­ји су по­је­ди­не зе­мље ре­ги­о­на гла­са­ле: „Цр­на Го­ра, Ма­ке­до­ни­ја, Хр­ват­ска, Сло­ве­ни­ја, Бу­гар­ска, увек су про­тив нас”. Та­ко је би­ло и у но­вем­бру 2015, ка­да су При­шти­ни не­до­ста­ја­ла са­мо три гла­са на Ге­не­рал­ној скуп­шти­ни Уне­ска да на ова „ма­ла вра­та”, ка­ко се та­да ту­ма­чи­ло, уђе у УН. По­сто­је и не­ке за­ни­мљи­ве раз­ли­ке. Са­да су ја­сно про­тив учла­ње­ња Ко­со­ва у Ин­тер­пол би­ле Бо­сна и Хер­це­го­ви­на и Ру­му­ни­ја, док је Ма­ђар­ска би­ла ме­ђу уз­др­жа­ним зе­мља­ма. Пре три го­ди­не Са­ра­је­во и Бу­ку­решт су би­ли уз­др­жа­ни, а Бу­дим­пе­шта је гла­са­ла за учла­ње­ње Ко­со­ва у Уне­ско. Има и су­прот­них при­ме­ра, ко­ји су из­не­на­ди­ли на­ше зва­нич­ни­ке – Ка­зах­стан и Па­ра­гвај, ко­ји су гла­са­ли про­тив при­је­ма Ко­со­ва у Уне­ско и на ко­је је Бе­о­град и са­да ра­чу­нао, у Ду­ба­и­ју су гла­са­ли у ко­рист При­шти­не.

Ву­чић је при­хва­тио од­го­вор­ност што Ка­зах­стан ни­је био на на­шој стра­ни. Ка­ко је ре­као, на­пра­вио је пре­вид јер је био је си­гу­ран да су на на­шој стра­ни и сно­си од­го­вор­ност за то. За Па­ра­гвај је оче­ки­вао да ће са­да би­ти уз­др­жан. У из­ја­ви за Те­ле­ви­зи­ју Пинк ис­та­као је огро­ман аме­рич­ки при­ти­сак на зе­мље Ла­тин­ске Аме­ри­ке, као и на зе­мље из Ази­је и Евро­пе. „У јед­ном мо­мен­ту смо ми­сли­ли да ће Сло­вач­ка да гла­са про­тив нас, па су би­ли уз­др­жа­ни. Хва­ла им на то­ме”, ре­као је Ву­чић. С дру­ге стра­не, ка­же, би­ло је и мно­го по­зи­тив­них из­не­на­ђе­ња, као што су Ја­пан и УАЕ. „Има­те је­дан Ја­пан, је­ди­ни из Гру­пе 7 ко­ји је био уз­др­жан пр­ви пут”, ис­та­као је Ву­чић и за­хва­лио ја­пан­ској вла­ди на том ста­ву, под­се­ћа­ју­ћи да је ја­пан­ски пре­ми­јер Шин­зо Абе био гост Ср­би­је. Та­ко­ђе, за­хва­лио је Ру­му­ни­ји ко­ја је гла­са­ла у ко­рист Ср­би­је, као и Грч­кој. „Ис­па­де да нај­ма­ње по­ми­ње­мо зе­мље ко­је су гла­са­ле про­тив ула­ска При­шти­не у Ин­тер­пол. Хо­ћу да за­хва­лим Ки­ни, Ру­си­ји, Ар­ген­ти­ни, Бра­зи­лу, На­ми­би­ји, Ма­ро­ку, Су­ри­на­му”, ре­као је Ву­чић. 

Пред­сед­ник Ср­би­је ју­че је за­хва­лио и Ле­со­ту. На са­стан­ку са ми­ни­стром спољ­них по­сло­ва Кра­ље­ви­не Ле­со­то Ле­се­гом Мак­го­ти­јем, пр­вим зва­нич­ни­ком ко­ји по­се­ћу­је на­шу зе­мљу по­сле ви­ше од 40 го­ди­на, за­хва­лио је на по­др­шци те­ри­то­ри­јал­ном ин­те­гри­те­ту и су­ве­ре­ни­те­ту Ср­би­је, ко­ја се ви­де­ла и при­ли­ком гла­са­ња.

Ка­да је реч о ре­ги­о­ну, Ву­чић је на­вео да Ср­би­ја не тре­ба не­ко­га да сма­тра не­при­ја­те­љем. „Они има­ју сво­је при­ја­те­ље, и Под­го­ри­ца и Ско­пље има­ју при­ја­те­ље у При­шти­ни. Њи­ма су Ал­бан­ци при­ја­те­љи. Они на­ма ша­љу ја­сну по­ру­ку, не ми њи­ма, и то: ви сте нам дру­го­ра­зред­ни при­ја­те­љи или ма­ње ва­жни при­ја­те­љи или ма­ње при­ја­те­љи. Љу­ди мо­ра­ју да раз­у­ме­ју да су рет­ке ма­ле зе­мље по­пут Ср­би­је, а мно­ге од ових зе­ма­ља су и ма­ње од Ср­би­је, ко­је мо­гу сло­бод­но и не­за­ви­сно да до­но­се сво­је спољ­но­по­ли­тич­ке по­ру­ке”, ка­же Ву­чић.

Ис­та­као је да је ово по­ка­за­ло да се про­блем не мо­же ре­ши­ти без Ср­би­је, као и да мо­ра да се ре­ши. „Ако не ре­ши­те овај ’екс­прес ло­нац’, то­ли­ко ће да уза­ври у ње­му да је пи­та­ње са­мо тре­нут­ка ка­да ће све да пре­ки­пи. Ка­да при­ча­те о за­мр­зну­том кон­флик­ту, то ни­је не­што што ће да оста­не та­ко”, ука­зао је пред­сед­ник Ср­би­је.

Кра­ље­ви­на СХС ме­ђу осни­ва­чи­ма Ин­тер­по­ла

Ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја се да­нас на­зи­ва Ин­тер­пол, зва­нич­но је на­ста­ла 7. сеп­тем­бра 1923. го­ди­не на кон­гре­су у Бе­чу, под име­ном Ме­ђу­на­род­на кри­ми­на­ли­стич­ка по­ли­циј­ска ко­ми­си­ја, а ме­ђу осни­ва­чи­ма је би­ла и та­да­шња Кра­ље­ви­на Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, чи­ји су де­ле­га­ти при­су­ство­ва­ли по­ме­ну­том ску­пу у аустриј­ској пре­сто­ни­ци. О том до­га­ђа­ју из­ве­сти­ла је и „По­ли­ти­ка” у свом из­да­њу од 8. сеп­тем­бра 1923. го­ди­не, на­во­де­ћи да је за­кљу­че­но да „Беч бу­де пер­ма­нент­но се­ди­ште по­ли­циј­ског кон­гре­са”, као и да су по­ли­цај­ци из овог гра­да има­ли све­ча­ни де­фи­ле по­во­дом на­ве­де­них до­га­ђа­ја. По­че­ци ме­ђу­на­род­не са­рад­ње срп­ске по­ли­ци­је, ме­ђу­тим, се­жу и у ра­ни­је исто­риј­ске епо­хе, тач­ни­је у 19. век. Пр­ви ко­ра­ци учи­ње­ни су још 1846, да би 1898. у Ри­му био ор­га­ни­зо­ван кон­грес у ве­зи са ан­ти­а­нар­хи­стич­ком бор­бом ко­јем су при­су­ство­ва­ли и пред­став­ни­ци Кра­ље­ви­не Ср­би­је.

Та­чи сле­де­ће не­де­ље у посети САД

При­шти­на – Ко­сов­ски пред­сед­ник Ха­шим Та­чи бо­ра­ви­ће то­ком сле­де­ће не­де­ље у САД. „Пред­сед­ник ће има­ти мно­го­број­не са­стан­ке са зва­нич­ни­ци­ма САД, ко­ји по­зна­ју де­та­ље ди­ја­ло­га, од ко­јих ће, ка­ко се оче­ку­је, до­би­ти по­др­шку за про­цес и нео­п­ход­ност по­сти­за­ња спо­ра­зу­ма из­ме­ђу Ко­со­ва и Ср­би­је”, ре­као је не­и­ме­но­ва­ни ди­пло­мат­ски из­вор РТК, пре­не­ла је Бе­та.