уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.11.2018. у 20:00 Александар Тодоровић
СВЕМИРСКИ ЈУБИЛЕЈИ

Двадесет година Међународне свемирске станице

Склапање почело 20. новембра 1998. – Две године касније примила прве астронауте. – Посада се обично састоји од три Руса, два Американца и по једног астронаута из Јапана, Канаде или Европске свемирске агенције
(Фото: НАСА)

Пре две деценије човечанство је започело амбициозни пројекат изградње Међународне свемирске станице (МСС). Двадесетог новембра 1998. године Русија је лансирала ракету „Протон”, а две недеље касније НАСА је послала у свемир део станице назван „Јунити”, чиме је почело формирање свемирске станице.

Пројекат је више пута одлаган због недостатка новца и техничких проблема. План за формирање свемирске станице у оригиналу је назван „Слобода” (Freedom) давне 1980. године, за време председничког мандата Роналда Регана у САД. Реган је дозволио НАСА да у току десет година реализује тада прилично амбициозан пројекат. Почетком деведесетих година промењени су планови за изградњу станице како би се смањили трошкови, али и да би се друге земље укључиле у реализацију.

Русија и САД су се 1993. године сложиле да удруже снаге и направе једну заједничку свемирску станицу, уз подршку Европске свемирске агенције и Јапана.

Склапање свемирске станице почело је 20. новембра 1998. године, лансирањем руског контролног модула названог „Зарја”. Затим је у свемир послат и амерички модул за повезивање делова станице који су амерички астронаути повезали са другим делом станице.

Средином 2000. станици је додат руски модул „Звезда”, контролни центар намењен за смештај астронаута, да би 2. новембра исте године примио прве станаре, руске астронауте Сергеја Крикалева и Јурија Гидзенка и Американца Била Шеперда, који су долетели на свемирску станицу руском летелицом „сојуз”. Од тог дана Међународна свемирска станица готово да није остајала без људске посаде. Временом је НАСА направила лабораторију за проучавање гравитације, а касније су додавани делови па се станица ширила. Данас има велики број лабораторија у којима се изводе разни експерименти. Станица је с временом добила и бројне соларне панеле и термалне радијаторе како би се олакшали услови за живот астронаута док су у свемирској мисији.

Осим САД и Русије, у изградњу МСС-а укључени су и Канада, Бразил и Јапан, али и 11 земаља које су чланице Европске свемирске агенције. Руски модули су се после лансирања са Земље аутоматски повезивали са Међународном станицом. Друге делове, које су допремали спејс-шатлови, астронаути су сами монтирали током слободне шетње ван станице. Астронауте су у свемир подједнако превозили и руски и амерички спејс-шатлови, али је ипак руски „сојуз” остао као главно превозно средство до свемирске станице.

Први експерименти били су усредсређени на истраживање живота у свемиру и бестежинског стања.

После експлозије приликом лансирања спејс-шатла „Колумбија” у фебруару 2003. године, астронаути са свемирске станице превентивно су послати на Земљу, што је утицало на смањење развоја станице. Затим је број астронаута који бораве на станици смањен са три на два и углавном су се бавили само редовним одржавањем станице, док су научне експерименте свели на минимум.

После обнављања летова у свемир 2006. године, поново је број астронаута на станици повећан на три. Следеће године на станицу је додат нови модул који се користи као „долазни перон” за спејс-шатлове који стижу са Земље. На њега су закачене и европска лабораторија „Колумбус”, али и јапанска лабораторија „Кибо”. Следеће године додати су нови модули.

Слањем ракете „Аријана 5”, у свемир је стигла рекордна количина опреме тешка 7.700 килограма. У марту 2008. године допремљен је канадски робот „Декстер”, који је заменио астронауте у свемирским шетњама.

Свемирска станица послала је потпуно функционална у мају 2009. године када је примила шест астронаута. За то је било потребно да се са станицом трајно повежу две летелице „сојуз”. Посада се обично састоји од три Руса, два Американца и по једног астронаута из Јапана, Канаде или Европске свемирске агенције.

Годинама су додаване платформе па је станица постајала све већа и већа.

Договором Русије, САД и Европске свемирске агенције продужено је финансирање Међународне станице до 2024. године.

Коментари0
aecae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља