уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:51
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Вештина решавања животних проблема

Техника састављена из пет менталних корака – дефинисање проблема, измишљање (не)могућих решења, анализа, избор решења и, најзад, акција – помаже нам да се боље носимо са изазовима свакодневице
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 26.11.2018. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Када смо будни, поље наше свести заузимају одређени ментални токови, било да је реч о ономе што опажамо, што замишљамо или чега се сећамо. Мишљење може бити и вољна, на циљ усмерена активност – један облик рада. Тако, на пример, интезивно и дуго фокусирано размишљамо да бисмо нашли решење неког животног проблема који нас мучи.

Често се сматра да је начин на који неко мисли урођен, јер је израз природне интелигенције или талента са којим је неко дошао на овај свет. У извесној мери то може бити тачно, али је такође тачно да деца и одрасли могу научити да размишљају на аналитичан и систематичан начин. А када то науче, боље ће се носити са малим, средњим и великим проблемима са којима ће се сусретати у свакодневном животу.

Цела прича са подучавањем „технике решавања проблема” започела је деведесетих у једном поправном дому у Њу Мексику. Тада је један васпитач почео да сумња да ће анализа прошлости заиста бити од помоћи његовим малолетним штићеницима, тако да се одлучио да их подучава менталним вештинама које нису научили код куће, а које би им могле помоћи у животу. Иако је суштина ове технике остала иста, данас постоји више њених верзија које су прилагођене појединцима, групама и тимовима.

Дисциплина мишљења

Када се људи суоче са неким животним проблемом, тада покушавају да у тренутку смисле неко добро решење. Некада им то полази за руком, а некада не. Техника решавања проблема је састављена из пет менталних корака које је потребно направити да би се дошло до одлуке – избора најпримеренијег решења. Тајна успешности ове технике је управо у томе да се дисциплинује мишљење како би се проблеми решавали корак по корак, по логичном редоследу који омогућује ширину приступа и сагледавања могућих решења, њихових добрих и лоших страна, као и последица.

Први корак је дефинисање проблема. Људи треба да се запитају: Шта је заправо проблем? Неке проблеме је могуће лако дефинисати, друге много теже. Ако је проблем погрешно дефинисан, тада ће највероватније и следећи кораци бити погрешни.

Други корак је измишљање што више могућих решења. Не треба се усмерити на тражење „најбољег” решења, већ опустити и записивати сва могућа и немогућа решења која особи падају на памет. Ово је фаза креативности у којој су добродошле све, па и оне најглупље идеје. Одавно је примећено да је некада пут до најбољег решења управо преко неке глупе идеје, тј. да особа не би помислила на генијално решење да пре тога није чула неку глупу идеју. Зато у овом кораку није дозвољено критиковање и одбацивање „глупих” предлога решења. У овом кораку су једноставно све могуће идеје добродошле.

Трећи корак је анализа, критика и процена свих предложених решења из претходног корака. Особа (или група) размишља о разлозима за и против сваког предлога, као и о последицама које би његова примена могла имати. Размишља се и о околностима у којима би неки предлог могао да има предност.

Четврти корак следи из трећег – одлука за избор оног предлога решења за који је процена показала да је најпримеренији. Некада особа може изабрати неколико решења која ће применити у зависности од околности. Како је одлука, то јест избор, логична последица претходног промишљања, особа је доноси са сигурношћу.

Како сама одлука без стварне акције не решава проблем, пети корак јесте спровођење у дело изабраног решења за дати проблем, и процена у којој мери решава проблем.

Одлучивање у групи

Када особа дисциплинује своје размишљање и стекне навику да решавању различитих проблема приступа правећи пет корака, биће сигурна у своје изборе, јер они произлазе из ширег, а опет фокусираног размишљања. Чак и ако изабрано решење не доноси резултат, особа ће знати да је добро промислила. Примењујући ову технику, особа развија поверење у своје интелектуалне способности.

Када ову технику користе тимови или групе које заједнички решавају проблем, сви чланови тима морају знати који ментални корак група прави. Није добро ако је група у трећој или четвртој фази, а појединац у тиму каже: Ја сам сигуран да је проблем нешто сасвим друго!


Коментари14
0f1b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
@Berislavci Kažete: "Mocart: Ja cujem svoju sinfoniju pre nego sam je komponovao." Rmantičarski mit! Mocart je svoje muzičke ideje organizovao oruđem – tehničkim metodima – koje su stvorili njegovi svremenici; uzgred bez klavijature nije mogao da komponuje (to saznajemo iz pisama koje je slao svom ocu kompozitoru Leopoldu)! "Don Giovanni Tenorio" Đuzepea Gacanige (premijera u Veneciji 5.02. 1787.) je evolucijom postao Mocartov "Don Žuan" (Prag 29.10. 1787)! Da bez predhodnih dela nema vrhunskih kreacija pokazue i njegova "Figarove ženidbe" (1786) i to njenim poređenjem sa tri opere koje prethode – Gretrijevom bufo operom "Ljubomorni ljubavnik" (1778, izvedena 260 puta!), a naročito (na tekst Bomaršea) Paiselov "Seviljski berberin" ("Il Barbiere di Siviglia" 1782. Giovanni Paisiello), Pičinijevom "Didonom" (1783). Mocartov "Rekvijem" je zapravo: J. L. Eybler / F. X. Süßmayr: "Domine Jesu Christe", Franz Xaver Süßmayr: "Sanctus, Benedictus i Agnus Dei"!
zoran stokic
"Ko ništa ne zna, ne voli ništa. Ko ne ume ništa, ne razume ništa. Ko ne razume ništa, bezvredan je" - pisao je Paracelzijus, dodajući da "onaj ko razume, taj i voli, zapaža, vidi". Mi bismo dodali i: taj i preživljava! Znanje je ne samo mogući nego i nužan proizvod prirodne selekcije i upravo zahvaljujući njemu mi kao vrsta još postojimo. Percepcija, memorija i ispravno zaključivanje omogućavaju kauzalne procese koji proizvode znanje. Bez razmišljanja i znanja ne možemo otkriti ni najobičnije činjenice, a kamoli stvoriti misaona oruđa neophodna za naš opstanak. Istorija nam govori da je do sada na hiljade naroda izumrlo. Zašto su izumrli? Pre svega zato što su unutar svojih kulturnih matrica imali problem sa ispravnim zaključivanjem. Svaki pojedinac se rađa u jednoj kulturi verovanja, zaključivanja, oruđa, običaja i ustanova, koje postoje pre njega. U našim mozgovima se odvija sinteza kulturnih elemenata, tj. naš mozak je samo katalitički činilac u tekućem kulturnom procesu...
Berislavci
@Zoran Stokic -Da li je violina vas najomiljeniji instrument?", pitali W.A.Mocarta. On im je odgovorio: "Ne! Ja znam bolji- dve violine!" A. Ajnstajn je bio virtuoz na violini i narocito je voleo Mocartovu polifonijsku muziku. On je govorio da je vise naucio od Mocarta i Dostojevskog nego od svih fizicara. Bilo bi nepravedno da ovde ne pomenemo i jedan slican a mnogo stariji instrument. To su g u s l e kojima je Ajnstajn, kao srpski zet, dosta dobro baratao. Pomenimo ovde kao izuzetno vazan kulturni dogadjaj i to da su se ovih dana gusle nasle na Unesko-voj listi kao zasticeno blago kulturne bastine covecanstva, sto je veliko priznanje ovom tradicionalnom cudesnom instrumentu ciji zvuci su nadahnjivali mnoge generacije.
Препоручујем 12
Berislavci
Da li fizicki ili metafizicki, ili fizicki i metafizicki, dilema je koja datira jos od Aristotelovog vremena(ili/ili, i/i). Drzeci statuu u ruci, Aristotel je pitao svoje sledbenike: da li je ova statua lezala "vec gotova" u drvetu kao bozja kreacija pa smo je mi " oslobodili", ili smo je mi kao ljudska stvorenja nalik na Boga "stvorili"? Za religijske ljude nema dileme jer "sve je bozja kreacija, a tajni su putevi bozji". Fizicari i tehnicari bi jednoststavno rekli da je ona rezultat ljudske delatnosti, a filozofi bi to uopstili i kazali da je u pitanju i jedno i drugo: bozansvena ljudska kreacija u skladu sa bozjim zakonima, dok umetnici, ma koliko imali "zlatne ruke", ne mogu uraditi takvo delo bez bozanstvene inspiracije(Mocart: Ja cujem svoju sinfoniju pre nego sam je komponovao.) Istina je celina, rece Hegel, pa odgovor lezi u interdisciplinarnom prilazu i kompleksnom sagledavanju integracije nauke, filozofije, religije i umetnosti, kao fundamentalnih oblika ljudske svesti.
Препоручујем 13
Прикажи још одговора
Petar V. Terzic
Za ideju koju bi prvi put cuo od entuzijasticnih pojedinaca is svog kopenhagenskog tima, cuveni svetski fizicar Nils Bor bi govorio:"Pred nama je l u d a ideja, pitanje je samo da li je d o v o lj n o l u d a da bi bila genijalna". Dakle, sa aspekta subjektivnog fenomenoloskog idealizma kopenhagenske skole, u procesu stvaralackog misljenja pre bi se moglo govoriti o "ludim" nego o "glupim" idejama. Kako svaka teorija, ukoliko nije toliko otudjena, jalova i nefunkcionalna -predstavlja " odlozenu praksu", te ima samo relativnu vaznost i, uz odgovarajucu aproksimaciju, prakticno vazi samo za odredjene uslove i domene, to se pojavom novih "ludih" ideja koje treba optimizovati za date okolnosti, radjaju nove teorije koje su prakticno ostarljivije. Dakle, u procesu stvaralackog misljenja bitno je jedinstvo teorije i prakse.
Predrag Kovačević
Zanimljiva tehnika-slična je tehnici Tonija Buzana -6 šešira.
Zoran
Ma kakvih 5 koraka. Ko ne zna sta hoce, ne zna ni sta mu je problem. Cim tacno znas sta hoces, znas i sta ti je problem ili sta su ti problemi. Najcesce covek ne zna sta mu je problem jer ne zna sta hoce ili zeli nesto sto mu pravi problem. Recimo masa vas u Srbiji zeli socijalu i imate problem odlaska pametnih, jer pametan nece socijalu, hoce da on sam poitegne i zaradi. Ili recimo ne znate da li je bolje d avas drzava leci ili privatnik i onda imate lose lecenje i kod drzave i kod privatnika.
ivana
@Zorane: znati šta je problem i znati rešiti ga su dve sasvim odvojene stvari. Mnogo je ljudi koji tačno znaju šta im je problem, ali ne znaju kako da ga reše. Drago mi je da ste zadovoljni u inostranstvu.
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља