понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05
ИНТЕРВЈУ: МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ, глумица

Петрија живи у гужви сећања

Она ме је подсетила на то да је живот неподношљиво тежак без ведрине. Мораш да будеш жилав, да се не предајеш
петак, 23.11.2018. у 22:00
(Фото В. Шпорчић)

Необичан сценски спој догодиће се сутра увече на премијери представе „Петријин венац” по делу Драгослава Михаиловића, у драматизацији Миле Машовић Николић и режији Бобана Скерлића, од 20 сати на Сцени „Мира Траиловић” у Атељеу 212. Глумица Милица Михајловић тумачи насловну јунакињу, Петрију удовицу, у култном делу свога оца Драгослава Михаиловића. У ауторској екипи су и Горан Стојчетовић, сценограф, Татјана Радишић, костимографкиња, композитор је Мате Матишић… Михаиловићеве јунаке тумаче и Јована Гавриловић, Марта Бјелица, Тихомир Станић, Игор Ђорђевић, Иван Марковић, Исидора Минић, Бранислав Зеремски, Владислав Михаиловић и Јелена Ракочевић.

„Људи су се и некада и сада делили на добре и зле, беле и црне, голубове и јастребове, проклете и благословене, а ја бих радије поделио људе на оне који су имали Петрију и оне који је нису имали. Али Михаиловић је писао свој роман и за једне и за друге. Јер нико нема довољно Петрије у себи, и оном ко је имао поред себе и за дуго Петрију, треба подсећања, јер је заборавља и јер се заборавља, а и оном ко је није имао не може Петрија да не пробуди велику чежњу за њом”, речи су Владете Јеротића поводом романа „Петријин венац”, а са Милицом Михајловић разговарамо о њеној новој улози.

Несаломиви Петријин дух, њено страдалништво и губилиште, раскош и беда синоними су за ширину „високе књижевности”. Да ли се сећате времена када је ово дело настајало?

Периода када је настајало дело„Петријин венац” се не сећам, јер сам у то време била исувише мала да бих све то носила у памћењу. Ипак, осећам Петријину причу, судбину, тачније овај роман, не само као културну, већ и своју интимну породичну баштину. „Петријин венац” је ванвременско дело. То је прича о судбини човека који се не да упркос животу. У овом конкретном случају реч је о судбини жене и будући да се и наша представа бави темом патријархата, иако онако бочно, узгредно, то јесте тема која се намеће. Да ли смо данас по том питању одмакли? Чини ми се да нисмо довољно.

„Хоћу још мало да поживим. Човек ја таква стрвина. Воли да живи живина”, каже Петрија. Са каквим емоцијама и размишљањима сте ви ушли у лик ове особене јунакиње из богатог драмског опуса вашег оца?

Најлепше је код Петрије то што се хвата укоштац са животом који јој намеће ужасне препреке. Она једноставно гура даље и не сматра да јој је било шта обећано. Није неко ко животне губитке доживљава као увреду. То су ударци, трагични губици које Петрија доживљава као људску судбину која је човеку дата и преко које мора да се плива. Реч је о огромној виталности, непобедивој вољи за животом и кроткој борбености. Прихватање губитака и нужност борбе за опстанак. У глумачком смислу ми је било важно да не потонем у трагедију, него да сачувам Петријину духовитост, виталност. У драматизацији Миле Машовић, када је ова представа у питању, суочени смо са великим изазовом и због Петрије, коју тумаче три глумице.

Младу Петрију тумачи Марта Бјелица, лик Петрије градске дочараће Јована Гавриловић. Колико вам је било комплексно да се трансформишете у лик Петрије удовице? Чега је она данас симбол, инспирација?

Све три Петрије су током целе представе на сцени, тако да је наш глумачки израз на известан начин хорски. Не хорски тако да је у извесном смислу унисон, него да се све време допуњујемо, усклађујемо. Заједно творимо, градимо тај лик и ту судбину. Веома ме се дубоко тиче Петријина судбина и мислим да је то немерљиви квалитет сваке велике литературе. Да се у њу увек учитавамо и да се препознајемо, у било којем времену да живимо, било којег да смо пола, што је такође важно у овој причи о жени. Било којег да смо статуса, класне припадности, ово се нас тиче и дубоко нас дира. Нешто ту има што се шуња по нашој колективној несвести, нешто што ми тако дубоко препознајемо. У смислу ако нисам ја, онда је моја мајка или бака. Тога смо се и те како надисали, напили, нагледали. Петрија удовица има потоњу памет. С обзиром на то да је то замка и да није довољно сценски активно, овај сегмент приче активирали смо на разне начине. У сваком случају, нас три се све време преливамо. Веома нам је била важна та веза коју нам је Бобан Скерлић са Милом Машовић задао.

„Петријин венац” је и симбол победе, а оно што прати главну јунакињу јесте: самоћа. Дело карактерише и посебна употреба дијалекта. Како сте то решили у представи?

Самоћа прати Петрију удовицу. Међутим, она живи у свету сећања и сви њени покојници су и даље изузетно присутни, сви они су са њом све време. Петрија заправо живи у гужви сећања, и тако интензивно све то изнова и изнова доживљава, тако да заправо није сама. Апсолутно се служимо Петријиним говором, дијалектом. Мени је то једна од лепших ствари које је сама књига „Петријин венац” донела, а коју ће, надам се, и наша представа донети. То је говор који обично служи за комедије, а који се помало омаловажава. Он је кроз ову књигу апсолутно подигнут на високу поетску раван и то јесте текст који треба говорити као стих. На известан начин људи из тог говорног запећка постају еманципованији овом књигом и, надам се, представом.

Ово је ваш први сценски сусрет и сарадња са академиком Драгославом Михаиловићем. Да ли је Драгослав имао неку сугестију коју вам је професионално или можда интимно упутио?

Није. Наравно да често разговарамо о професионалним плановима, али се не мешамо једно другоме у посао. Врло смо ту стидљиви, деликатни. Трудимо се да у том смислу не узнемиравамо једно друго очекивањима, захтевима. Оно што је у овом случају заједничко јесте да смо обоје прожети тихом радошћу што нас је овај посао сада и у том професионалном плану спојио. Мислим да се Драгослав веома радује новом сценском животу „Петрије” и да премијеру са нестрпљењем ишчекује, што је и нормално.

Улоге долазе и пролазе. Свака од њих је авантура за себе. Шта бисте од Петрије усвојили у личном животу. Колико вас је променила, отрезнила, оснажила…?

То и јесте задатак ове представе. Да нас мало ојача. Нама учесницима у представи постаје део личног, интимног искуства. Проживљавање судбине сценског јунака те обогаћује и оснажује. Петрија ме је подсетила на нешто што сам и раније знала, а то је да је живот неподношљиво тежак без ведрине. Мораш да будеш жилав, да се не предајеш. Главни одбрамбени зид су хумор и нада.

Михаиловић Михајловић

Да ли можемо да разрешимо једну словну недоумицу: у програму представе „Петријин венац” Атељеа 212 као аутор дела наводи се Драгослав Михаиловић, а вас су као члана глумачке екипе представили саМилица Михајловић. Која је варијанта презимена заправо исправна?

Омашка са презименом. Михаиловић – Михајловић догодила се још када је мој отац Драгослав написао своје прво драмско дело. Тада га је неко омашком ословио са Михаиловић и тако је остало до данас. Наше презиме заправо је Михајловић.


Коментари2
b888e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Отац и ћерка, двоје великих уметника.
Vladimir Cosic
Ova zena je izuzetno kulturna i otmena

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља