Да ли су надлежни у Београду буквално схватили назив дела општине Врачар Црвени крст па у дречаву нијансу ове боје офарбали заштитни знак овог краја града, Возарев крст? Има ли разлога да се таквог буквализма плаше становници Зеленог венца и Белих вода? Шта ли ће тек бити са грађанима Црне траве?
Ово су само нека од питања која су претходних дана постављали духовити „твитераши” јер их је негативно изненадила црвена новина у комшилуку коју у Заводу за заштиту споменика називају само „фазом” у обнови овог значајног обележја. Реч је о чишћењу, делимичној санацији и заштити крста израђеног од вештачког црвенкастог камена.

Премазивањем споменика нанет је и консолидујући слој који би, како објашњава директорка Завода Оливера Вучковић, требало да учврсти делове споменика који су склони отпадању.

– Примењени поступак произвео је ефекат црвеног обојења на спољним површинама. Добијени црвени филм је пескирањем уклоњен, а облога од вештачког камена учвршћена. По завршном прању и чишћењу, по свим површинама споменика биће нанета заштита – наведено је у саопштењу Завода.

Њихова намера, дакле, није била да крст сасвим поцрвени, али је због реакције површине на нането средство добијена управо та нијанса која је и изазвала дебату на друштвеним мрежама. Боја споменика добијена после пескирања, светло розе, ипак се разликује од првобитне која је због патине настале током година била тамнија.

Возарев крст који се налази на скверу између Милешевске и Улице војводе Шупљикца, објашњава хроничар Београда Видоје Голубовић, на овом месту поставио је први градски књиговезац Глигорије Возаревић.

– Он је сањао да су на том месту 1554. године спаљене мошти Светог Саве и зато је подигао дрвени крст, оградио га, а потом га окречио црвеном бојом. По томе је цео овај крај добио назив. То је само једна од верзија које се у народу спомињу кад је реч о спаљивању моштију највећег српског светитеља – објашњава Голубовић.

Споменик који овај штампар и књижар поставио 1847.  културно је добро. Дотрајали дрвени крст Београдска општина обновила је 1933. године у црвеном вештачком камену и он се сматра првим јавним спомеником у престоници.