уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Возарев крст у три нијансе црвене

Наношење учвршћујућег слоја у току обнове обојило споменик на Врачару у јаркоцрвену која је после пескирања постала светлоружичаста
Аутор: Ана Вуковићсубота, 24.11.2018. у 21:53
Пре обнове и после (Фото Градски завод за заштиту споменика културе и А. Вуковић)

 Да ли су надлежни у Београду буквално схватили назив дела општине Врачар Црвени крст па у дречаву нијансу ове боје офарбали заштитни знак овог краја града, Возарев крст? Има ли разлога да се таквог буквализма плаше становници Зеленог венца и Белих вода? Шта ли ће тек бити са грађанима Црне траве?
Ово су само нека од питања која су претходних дана постављали духовити „твитераши” јер их је негативно изненадила црвена новина у комшилуку коју у Заводу за заштиту споменика називају само „фазом” у обнови овог значајног обележја. Реч је о чишћењу, делимичној санацији и заштити крста израђеног од вештачког црвенкастог камена.

Премазивањем споменика нанет је и консолидујући слој који би, како објашњава директорка Завода Оливера Вучковић, требало да учврсти делове споменика који су склони отпадању.

– Примењени поступак произвео је ефекат црвеног обојења на спољним површинама. Добијени црвени филм је пескирањем уклоњен, а облога од вештачког камена учвршћена. По завршном прању и чишћењу, по свим површинама споменика биће нанета заштита – наведено је у саопштењу Завода.

Њихова намера, дакле, није била да крст сасвим поцрвени, али је због реакције површине на нането средство добијена управо та нијанса која је и изазвала дебату на друштвеним мрежама. Боја споменика добијена после пескирања, светло розе, ипак се разликује од првобитне која је због патине настале током година била тамнија.

Возарев крст који се налази на скверу између Милешевске и Улице војводе Шупљикца, објашњава хроничар Београда Видоје Голубовић, на овом месту поставио је први градски књиговезац Глигорије Возаревић.

– Он је сањао да су на том месту 1554. године спаљене мошти Светог Саве и зато је подигао дрвени крст, оградио га, а потом га окречио црвеном бојом. По томе је цео овај крај добио назив. То је само једна од верзија које се у народу спомињу кад је реч о спаљивању моштију највећег српског светитеља – објашњава Голубовић.

Споменик који овај штампар и књижар поставио 1847.  културно је добро. Дотрајали дрвени крст Београдска општина обновила је 1933. године у црвеном вештачком камену и он се сматра првим јавним спомеником у престоници.


Коментари3
5cbd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Podhitno ga ofarbati u trobojku...dominante palete boja.I da znamo,ko je nasledio krst,jer ovi pre,nisu znali za ovaj krst,u blizini okretnice autobusa...
Ц. Крстић
Питање бесмислено, објашњење исто тако. Укратко, зашто "Црвени крст" треба да буде црвене или бледоцрвене боје, кад је у изворном облику био црвене боје?
Zoran R.
To je isto kao kada bi pitao zašto krov skupštine Srbije nije bakarne boje nego je zelen? U izvirnom obliku je bio od posebnog crvenog kamena čija boja vremenom bledi, što ne znači da ga treba obojiti u crveno, naročito ne na način kako je to urađeno.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља