петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:51

Остварен сан

Пре сто година одржана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Срему. На њој је донета одлука о уједињењу ових крајева са Србијом
Аутор: Јован Гајићнедеља, 25.11.2018. у 11:14
Aнастас Боцарић: Велика народна скупштина у Новом Саду 25. новембра 1918. године, уље на платну, 1927. године

Про­шло је тач­но сто го­ди­на от­ка­ко је 25. но­вем­бра 1918. у Но­вом Са­ду одр­жа­на Ве­ли­ка на­род­на скуп­шти­на Ср­ба, Бу­ње­ва­ца и оста­лих Сло­ве­на у Ба­на­ту, Бач­кој и Ба­ра­њи. На овом ску­пу, по­зна­том и под на­зи­вом Но­во­сад­ска скуп­шти­на, гла­со­ви­ма 757 по­сла­ни­ка до­не­та је сле­де­ћа од­лу­ка: „Мо­ли­мо вла­ду брат­ске Ср­би­је да на кон­гре­су ми­ра за­сту­па на­ше ин­те­ре­се.

При­кљу­чу­је­мо се Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји, ко­ја сво­јим до­са­да­шњим ра­дом и раз­вит­ком ујем­ча­ва сло­бо­ду, рав­но­прав­ност, на­пре­дак у сва­ком прав­цу не са­мо на­ма не­го и сви­ма сло­вен­ским, па и не­сло­вен­ским на­ро­ди­ма ко­ји са на­ма за­јед­но жи­ве. Овај наш зах­тев хо­ће да ујед­но по­мог­не те­жње свих Ју­го­сло­ве­на, јер је на­ша искре­на же­ља да срп­ска вла­да удру­же­на са На­род­ним ве­ћем у За­гре­бу учи­ни све да до­ђе до ства­ра­ња је­дин­стве­не др­жа­ве Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца под вођ­ством кра­ља Пе­тра и ње­го­ве ди­на­сти­је.”

Овом, сло­бод­но се мо­же ре­ћи, исто­риј­ском од­лу­ком Ба­нат, Бач­ка и Ба­ра­ња пре јед­ног ве­ка ује­ди­ни­ли су се са Кра­ље­ви­ном Ср­би­јом. Дан ра­ни­је, 24. но­вем­бра у Ру­ми је, у ку­ћи углед­ног по­ли­ти­ча­ра Жар­ка Ми­ла­ди­но­ви­ћа, одр­жан збор иза­сла­ни­ка На­род­ног ве­ћа Сре­ма, ко­јем је при­су­ство­ва­ло око 700 уче­сни­ка.

На ње­му је усво­је­на сле­де­ћа од­лу­ка: „Да­на­шњи збор иза­сла­ни­ка На­род­них ве­ћа из Сре­ма тра­жи да се оства­ри је­дин­стве­на и де­мо­крат­ски уре­ђе­на др­жа­ва Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца под ди­на­сти­јом Ка­ра­ђор­ђе­вић и оче­ку­је од На­род­ног ве­ћа у За­гре­бу да се што пре оства­ри јед­на за­јед­нич­ка вла­да са се­ди­штем у Бе­о­гра­ду.” 

За слу­чај пле­мен­ског или по­ли­тич­ког це­па­ња из­ја­вљу­ју за­ступ­ни­ци на­род­них ве­ћа из Сре­ма, као иза­сла­ни­ци на­ро­да, да се од­лу­чу­ју за не­по­сред­но при­са­је­ди­ње­ње Сре­ма Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји.” Од­лу­че­но је и да се упу­ти де­ле­га­ци­ја на скуп­шти­ну у Но­ви Сад, ко­ја ће ње­не уче­сни­ке упо­зна­ти са овим од­лу­ка­ма.

Од­лу­ке Но­во­сад­ске скуп­шти­не, као и чла­но­ва На­род­ног ве­ћа из Сре­ма, по­ка­зи­ва­ле су ис­кре­ну те­жњу срп­ског на­ро­да са ових про­сто­ра. Али, пут за оства­ре­ње те те­жње ни­је био та­ко јед­но­ста­ван и за­ви­сио је од рат­них успе­ха срп­ске вој­ске, али и ин­те­ре­са ве­ли­ких си­ла. 

По­ло­жај срп­ског на­ро­да у Ба­на­ту, Бач­кој, Ба­ра­њи и Сре­му, као и оста­лим де­ло­ви­ма Аустро­у­гар­ске, све до сеп­тем­бра 1918. био је не­по­во­љан, а њи­хо­ва бу­дућ­ност крај­ње не­из­ве­сна. Окол­но­сти су се, ме­ђу­тим, про­ме­ни­ле ка­да је про­би­јен Со­лун­ски фронт, а срп­ска вој­ска кре­ну­ла у ју­риш за осло­бо­ђе­ње зе­мље. Већ 1. но­вем­бра она је ушла у Бе­о­град и из­би­ла на Са­ву и Ду­нав. Би­ло је ја­сно да је крај ра­та бли­зу и да ће Аустро­у­гар­ска до­жи­ве­ти по­раз ко­ји ће за­пе­ча­ти­ти ње­ну суд­би­ну. Већ 3. но­вем­бра Аустро­у­гар­ска је пот­пи­са­ла ка­пи­ту­ла­ци­ју, а ши­ром ца­ре­ви­не на­сту­пи­ли су про­те­сти и ко­ме­ша­ња ко­ји ће убр­зо до­ве­сти до ње­ног рас­па­да. 

Сви ти про­це­си ни­су ми­мо­и­шли ни наш на­род на про­сто­ру да­на­шње Вој­во­ди­не. Ср­би пре­ча­ни осе­ти­ли су да је на­сту­пио тре­ну­так да њи­хо­ва ве­ков­на те­жња за ује­ди­ње­њем ових кра­је­ва са Ср­би­јом нај­зад бу­де и ре­а­ли­зо­ва­на. У свим де­ло­ви­ма Ба­на­та, Бач­ке, Сре­ма и Ба­ра­ње, али и дру­гих кра­је­ва у ко­ји­ма је жи­вео наш на­род осни­ва­ни су на­род­ни од­бо­ри ко­ји су пре­у­зи­ма­ли власт и по­че­ли ис­ти­ца­ти сво­је по­ли­тич­ке ци­ље­ве. Пр­ви та­кав од­бор осно­ван је 31. ок­то­бра у Ве­ли­ком Беч­ке­ре­ку (Зре­ња­ни­ну) и на ње­го­вом че­лу се на­ла­зио Слав­ко Жу­пун­ски. Нај­ва­жни­ји, но­во­сад­ски од­бор осно­ван је 3. но­вем­бра. Ње­га је пред­во­дио Ја­ков Ја­ша То­мић, сва­ка­ко наш нај­зна­чај­ни­ји пре­чан­ски по­ли­ти­чар то­га вре­ме­на, глав­ни уред­ник ли­ста „За­ста­ва” и во­ђа Ра­ди­кал­не стран­ке. Овај Вр­шча­нин, ко­ји је ве­ћи­ну жи­во­та про­вео у Но­вом Са­ду, а го­то­во цео Пр­ви свет­ски рат у за­ро­бље­ни­штву, има­ће и нај­ва­жни­ју уло­гу у до­га­ђа­ји­ма ко­ји ће до­ве­сти до ује­ди­ње­ња Ба­на­та, Бач­ке и Ба­ра­ње са Ср­би­јом.

Грб Војводине

До­дат­ну си­гур­ност у бор­би за сво­је ци­ље­ве пру­жа­ла им је срп­ска вој­ска ко­ја је од­мах по ка­пи­ту­ла­ци­ји Аустро­у­гар­ске пре­шла Ду­нав и Са­ву и пре­шла на те­ри­то­ри­ју да­на­шње Вој­во­ди­не. Још пре ка­пи­ту­ла­ци­је Ни­ко­ла Па­шић је вој­во­ди Жи­во­ји­ну Ми­ши­ћу упу­тио де­пе­шу у ко­јој се ка­же: „При­мир­је са Аустро­у­гар­ском би­ће уско­ро пот­пи­са­но. Хи­тај­те нај­бр­же ићи у Бо­сну, Ба­нат, Срем и оста­ле кра­је­ве у ко­ји­ма жи­ви наш на­род...” То је и оства­ре­но. Срп­ска вој­ска је у Но­ви Сад ушла већ 9. но­вем­бра, где јој је при­ре­ђен све­ча­ни до­чек, а до по­ло­ви­не но­вем­бра из­би­ла је на ли­ни­ју Бес­те­ре­це–Мо­риш–Су­бо­ти­ца–Пе­чуј–Дра­ва, ко­ја је озна­че­на као де­мар­ка­ци­о­на зо­на до окон­ча­ња пре­го­во­ра и фор­ми­ра­ња но­вих ме­ђу­др­жав­них гра­ни­ца. Ва­ља, ме­ђу­тим, ре­ћи да је Но­ви Сад осло­бо­ђен још у но­ћи 27. ок­то­бра, и то за­слу­гом пот­по­руч­ни­ка Бо­шка Па­вло­ви­ћа, ко­ји је, по по­врат­ку во­зом из за­ро­бље­ни­штва, с гру­пом вој­ни­ка за­у­зео кључ­на ме­ста у гра­ду и ти­ме, прак­тич­но омо­гу­ћио фор­ми­ра­ње но­ве вла­сти.

Али, та­да се још ни­је зна­ло на ко­ји на­чин ће иде­ја о ује­ди­ње­њу са Ср­би­јом би­ти ре­а­ли­зо­ва­на. У ве­зи с тим по­ја­ви­ла су се два пред­ло­га. Пр­ви је био да се ује­ди­ње­ње спро­ве­де пре­ко На­род­ног ве­ћа Сло­ве­на­ца, Хр­ва­та и Ср­ба у За­гре­бу, од­но­сно да ови кра­је­ви пр­во уђу у са­став Др­жа­ве Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца (про­гла­ше­не 27. ок­то­бра 1918), па да се он­да ује­ди­не с Кра­ље­ви­ном Ср­би­јом. Дру­ги пред­лог, иза ко­га је ста­ја­ла ве­ћи­на на­ро­да и нај­ве­ћи број вој­во­ђан­ских по­ли­ти­ча­ра био је да се Ба­нат, Ба­ра­ња и Бач­ка пр­во ује­ди­не са Кра­ље­ви­ном Ср­би­јом, па да он­да та­ко ује­ди­ње­ни кре­ну у да­ље ин­те­гра­ци­је. Ко­нач­на од­лу­ка да се при­хва­ти овај дру­ги пред­лог до­не­та је 17. но­вем­бра на при­лич­но бур­ном ску­пу на­род­них ве­ћа одр­жа­ном у Ма­ти­ци срп­ској, у Но­вом Са­ду. Том при­ли­ком Ја­ша То­мић из­го­во­рио је чу­ве­не ре­чи: „Да ми пр­во об­у­че­мо срп­ску ко­шу­љу, па тек он­да ју­го­сло­вен­ски ка­пут.”

Та­да је од­лу­че­но и да 25. но­вем­бра бу­де одр­жа­на Ве­ли­ка на­род­на скуп­шти­на Ср­ба, Бу­ње­ва­ца и оста­лих Сло­ве­на у Ба­на­ту, Бач­кој и Ба­ра­њи, на ко­јој ће ова од­лу­ка би­ти и озва­ни­че­на. Из­бо­ри за ову скуп­шти­ну одр­жа­ни су та­ко што је на сва­ких хи­ља­ду ста­нов­ни­ка би­ран по је­дан по­сла­ник на­род­ног од­бо­ра. Из­бо­ри су вр­ше­ни јав­ном акла­ма­ци­јом, а пра­во гла­са има­ли су му­шкар­ци и же­не ста­ри­ји од 20 го­ди­на, што је би­ло на­пред­но за то вре­ме. За­то је ме­ђу по­сла­ни­ци­ма би­ло и се­дам же­на. Ина­че, по­сла­ни­ци за ову скуп­шти­ну су углав­ном би­ра­ни из ре­до­ва срп­ског и оста­лих сло­вен­ских на­ро­да, што је об­ја­шња­ва­но чи­ње­ни­цом да оста­ли на­ро­ди већ има­ју сво­је од­бо­ре ко­ји за­сту­па­ју њи­хо­ве ин­те­ре­се. На тај на­чин, из свих де­ло­ва Ба­на­та, Бач­ке и Ба­ра­ње, иза­бра­но је 757 де­ле­га­та ко­ји су при­су­ство­ва­ли Но­во­сад­ској скуп­шти­ни. Од то­га бро­ја, 578 су би­ли Ср­би, 84 Бу­њев­ци, 62 Сло­ва­ци, 21 Ру­син, ше­сто­ри­ца Нем­ци, пе­то­ри­ца Хр­ва­ти и Шок­ци и је­дан Ма­ђар. 

Ве­ли­ка на­род­на скуп­шти­на Ср­ба, Бу­ње­ва­ца и оста­лих Сло­ве­на у Ба­на­ту, Бач­кој и Ба­ра­њи одр­жа­на је у по­не­де­љак, 25. но­вем­бра 1918. Скуп­шти­на је одр­жа­на у са­ли Гранд хо­те­ла „Ма­јер” – да­на­шњој згра­ди Вој­во­ђан­ске бан­ке на Тр­гу сло­бо­де, у цен­тру Но­вог Са­да. Скуп­шти­ну је отво­рио уни­јат­ски про­та Јо­ван Хра­ни­ло­вић, као нај­ста­ри­ји по­сла­ник, а пред­се­да­вао јој је Иг­њат Па­влас. На по­чет­ку скуп­шти­не Ја­ша То­мић одр­жао је го­вор ко­ји је по­чео ре­чи­ма: „Ко­сов­ски му­че­ни­ци, срећ­но вам осло­бо­ђе­ње. Ми ни­смо са­ми. Зар мо­же би­ти, а да ви то не ви­ди­те да се у овој дво­ра­ни на­ла­зи и срп­ска пет­сто­го­ди­шња исто­ри­ја, до са­да ту­жна, а са­да оза­ре­на и на­сме­ја­на. Мо­же ли би­ти да ви у зра­ку ове дво­ра­не не ви­ди­те на­ше ве­ли­ке мр­тве – дух њи­хов. Мо­же ли би­ти да не ви­ди­те ка­ко на про­зо­ре уда­ра­ју па­ху­љи­це бе­лог сне­га, а у тим па­ху­љи­ца­ма је дух оних ко­ји се још ни­су ни ро­ди­ли и ко­ји ће тек до­ћи, дух бу­дућ­но­сти на­ше. Је­смо ли до­бро ура­ди­ли? Ако пи­та­мо ср­це, ка­за­ће нам – учи­ни­ли сте по ме­ни, ако пи­та­мо па­мет – и она ће нам то исто ка­за­ти.”

На сли­чан на­чин, о по­тре­би ује­ди­ње­ња са Ср­би­јом и ства­ра­њу је­дин­стве­не ју­жно­сло­вен­ске др­жа­ве го­во­рио је и ка­то­лич­ки све­ште­ник Бла­шко Ра­јић, Бу­ње­вац из Су­бо­ти­це. По­том је гла­со­ви­ма свих по­сла­ни­ка по­твр­ђе­на од­лу­ка о ује­ди­ње­њу са Кра­ље­ви­ном Ср­би­јом, као и од­лу­ка да она убу­ду­ће за­сту­па ин­те­ре­са ста­нов­ни­ка Ба­на­та, Ба­ра­ње и Сре­ма.

Ва­жно је ре­ћи да је на Но­во­сад­ској скуп­шти­ни ис­так­ну­та и оба­ве­за да се свим не­сло­вен­ским на­ро­ди­ма, ко­ји су на про­сто­ру да­на­шње Вој­во­ди­не та­да чи­ни­ли око по­ло­ви­не ста­нов­ни­ка, га­ран­ту­ју сва пра­ва: „Не­срп­ским и не­сло­вен­ским на­ро­ди­ма ко­ји оста­ју у на­шим гра­ни­ца­ма обез­бе­ђу­је се сва­ко пра­во ко­је же­ле да, као ма­њи­на са­чу­ва­ју и раз­ви­ја­ју сво­је на­род­но би­ће.” За­шти­та истих пра­ва за­тра­же­на је и за Ср­бе и оста­ле Сло­ве­не ко­ји ће се на­ћи из­ван гра­ни­ца но­во­у­спо­ста­вље­не др­жа­ве. 

На скуп­шти­ни су иза­бра­ни и но­ви ор­га­ни вла­сти – На­род­на упра­ва за Ба­нат, Бач­ку и Ба­ра­њу (по­кра­јин­ска вла­да), чи­ји је пред­сед­ник био Јо­ван Ла­ло­ше­вић, као и Ве­ли­ки на­род­ни са­вет. Са од­лу­ка­ма Но­во­сад­ске скуп­шти­не упо­зна­та је срп­ска вла­да, ко­ја је од та­да за­сту­па­ла ње­не ин­те­ре­се, али и На­род­но ве­ће у За­гре­бу, а по­сред­но и дру­ге др­жа­ве. Сво­ју по­след­њу сед­ни­цу На­род­на упра­ва за Ба­нат, Бач­ку и Ба­ра­њу одр­жа­ла је 11. мар­та 1919, ка­да су иза­бра­ни по­сла­ни­ци из ових кра­је­ва за при­вре­ме­ну скуп­шти­ну Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца. 

Ва­ља ис­та­ћи да део ста­нов­ни­ка ових про­сто­ра, по­себ­но из ре­до­ва ма­ђар­ског и не­мач­ког на­ро­да, ни­је по­др­жао ове од­лу­ке, али их је вре­ме­ном при­хва­тио као по­сле­ди­цу ис­хо­да Пр­вог свет­ског ра­та и рас­па­да Аустро­у­гар­ске ца­ре­ви­не. Та­ко је Вој­во­ди­на, од­лу­ком ње­ног на­ро­да, ушла и до да­нас оста­ла у са­ста­ву сво­је ма­ти­це, Ср­би­је.


Коментари26
a4cad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana
Vojvodjanski Srbi, upamet se! Mante se vaseg autonomastva! Finoca, kultura, dok ne zagusti! Imate tu, malo pocenjivacku notice u sebi! To nije dobro! Osetila sam je dobro na sopstvenoj kozi! ZAPAMTITE, PRE SVEGA STE I SAMO STE SRBI! Pametnom dosta!
Рраша Поповић
@Mirjana Оставите се продавања памети,нетолеранције и др.,ничим изазваног према неким Србима који другачије мисле,а то чине ради доброг Србији.Ми Војвођани Шумадинци,Чивијаши,Чарапани и остали смо Срби и ружно је и некултурно да нам,било којима, неко такав држи лекције о лепом понашању.Нису то заслужили наши претци,Срби из Баната-Војвођани,који су са својом браћом преживели голготу рата и учествовали на пробоју Солунског фронта.О себи имате много лепо мишљење,а ружним коментаром себе демантујете.Себи приписујете право (да судите нпр.),а другима оспоравате.Машала!
Препоручујем 3
Д. М. Сибничанин
Шта сте и у чему Ви то бољи од мене који нисам рођен у Војводини? Шта Вам то значи "аутохтони Војвођанин"? То Вам је неки нарочити педигре, "раса", "пасмина", "аријевска раса"... Гадим се на такве речи. па ваљда се човек мери по свом делу, поштењу, вредности и вредноћи, моралу, патриотизму према свом народу. А шта Вама доноси то што сте "аутохтони Војвођанин"? Да ли је Вама то посебна националност?
Рраша Поповић
@Д.М.Си...Ми ,прави Војвођани,смо Срби,али смо лепо васпитани,толерантни,културни у расправи,за разлику од Вас-нас истих Срба. Као прво,не служимо се увредама,ружним квалификацијама и то Вама нека служи за част.Хоћемо да се оградимо од таквих у нашем Српском народу и да са индигнацијом реагујемо. Држање предавања о поштењу и др.стварима,нама аутохтоним то не приличи.Такви,као Ви,само у Вршцу-граду у коме живим,у прошлој 2 017.г.,на име пореза,такса,намета и др.,уберу 33 милиона динара,однесу у Београд и врате нам само 3(словима три мил.дин.).Где је разлика?Војводина пуни Буџет Србије са 55% годинама.Врати јој се ни 20%.О чему Причате?Аутохтони су културни,стручни и разумни људи,који говоре на бази чињеница,траже "да виде где иду њихове паре" и не вређају браћу Србе,као Ви.Ово Вама смета.Не пристајемо на пљачку и понижење.Овде почиње и завршава се,а Ви би на бази тога да нас прогласите сепаратистима.
Препоручујем 13
Knez
Ovo slavlje je istovremeno i pojasnjenje istorije, koja je za nas odrasle u komunizmu bila manje ili vise precutkivana cinjenica...
Miomir Maksimcev
Pomenuli ste dr. Zupanskog i Srpski narodni odbor ali niste pomenuli i da je organizovao skupstinu u zgradi u kojoj je sada Narodno pozoriste Tosa Jovanovic u Zrenjaninu PRE novosadske. Narod Banata je odlucio da se prikljuci Kraljevini Srbiji. Raspolozenje u narodu je bilo takvo jos od pocetka devetnaestog veka kada je poceo Prvi srpski ustanak i narod Banata prelazio Dunav da bi u njemu ucestvovao. Od Sretenjskog ustava 1835. i ukidanja feudalizma u Srbiji motiv je bio jos veci jer je Srbija postala moderno ustrojena drzava sa podelom na zkonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast dok je Austrougarska i dalje bila feudalna (sa nekim izmenama nakon revolucionarne 1848.). Uredbom Vlade Kraljevine SHS 1919. poceo je proces ukidanja feudalizma. Regent Aleksandar 6. januara 1919. godine: "Ja želim da se odmah pristupi pravednom rešenju agrarnog pitanja i da se ukinu kmetstva i veliki zemljišni posedi. Ujedinjene sa Srbijom je znacilo ne samo nacionalno nego i socijalno oslobodjenje.
Bole
Dakle, od 757 "delegata" 578 su bili Srbi? A samo 5 Nemaca i Madjara 1? Po popisu iz 1910 g. Srbi su bili treći a stanovništva Vojvodine. Madjara i Nemaca je bilo 49%. Nešto ovde nije uredu. Nekako podseća na Podgoričku skupštinu u Crnoj Gori u to isto vreme.
Radmila Mišić
Po aritmetici, 578 je većina od 757. A što su Srbi bili 49% stanovništva, da vas informišem da napredna Austrougarska NIJE imala opšte pravo glasa već je glasačko pravo zavisilo od poreskog cenzusa pa otuda to odstupanje. A sasvim je sigurno da nisu Srbi doneli takav izborni zakon pa što je u nekom trenutku išao u srpsku korist, žao mi je što ste razočarani.
Препоручујем 21

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља