среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:22
ВЕК ОД ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ

Заборављене, потискиване и злонамерно тумачене чињенице

Аутор: Др Драго Његованнедеља, 25.11.2018. у 18:41
Грб српске Војводине 1848. година

Одлуке Новосадске скупштине биле су далекосежне. Бивше области Српске војводине у првом периоду јужнословенске државе (1921–1929) укључене су у њену обласну структуру: Бачко-барањска област, Београдска област, Подунавска област и Сремска област. После увођења личног режима краља Александра 1929, због колапса парламентарног система, војвођанске области нашле су се у Дунавској бановини, која је обухватила и највећи део Шумадије, са центром у Новом Саду. Од тада је Нови Сад и постао гравитациони центар северне Србије, која је стварањем Југославије своју државност утопила у тада владајуће југословенство.

У почеку нерешени српско–хрватски проблем разграничења, а на шта је већ 1918. упозоравао Јаша Томић, привремено је разрешен стварањем Бановине Хрватске, у коју је без рационалног разлога (етничког пре свега) био укључен добар део Срема. Права драма настала је 1941. године нападом Хитлерове Немачке на Краљевину Југославију, односно на Србе (као и Јевреје и Роме) у тој држави. Југословенска држава је уништена, формирана је Независна држава Хрватска, која је поред традиционалне Хрватске, обухватила Славонију и Далмацију, Босну и Херцеговину и војвођански Срем. Геноцидна политика НДХ, усмерена против Срба, изазвала је и у Срему покрет отпора. Комунистичка варијанта отпора фашизму имала је средиште у Срему, с обзиром на то да је хрватски нацизам (усташтво) прокламовао антисрпски геноцидни принцип: трећину Срба убити, трећину Срба протерати, трећину Срба покатоличити и претворити у Хрвате.

Победа комунистичког антифашизма (прецизније: антинацизма и антиусташтва НДХ) довела је до федерализације тронационалне Краљевине Југославије, стварањем шест република, од којих је Босна и Херцеговина једина била тронационална, и Србија, у чијим границама су образоване две покрајине, војвођанска и косовскометохијска. Да су важили исти аршини за све републике, такве покрајине су морале бити формиране не само у Србији, већ и у Хрватској и у Македонији.

Вођа југословенских комуниста Јосип Броз Тито је преко Милована Ђиласа испословао да после Другог светског рата 1945. године војвођанска, односно српска Барања припадне федералној Хрватској. Ништа чудно: сви смо у Југославији, а федералне границе су само шара на мермеру. Но, када је дошло до разбијања Југославије деведесетих година 20. века, тада је тзв. међународна заједница, у којој су доминирали српски савезници и противници из Првог светског рата, Брозове границе потврдили као непроменљиве, а Вилсонова начела о самоопредељењу народа свела на начело о самоопредељењу и отцепљењу република федерације. У даљем развоју догађаја, запад је подстакао и омогућио отцепљење и покрајине Косово од републиканске Србије. У плану је (било?) и отцепљење аутономне Војводине.

Међутим, на подручју данашње Аутономне покрајине Војводине, дакле у Срему, Банату и Бачкој, већини Срба, а они су двотрећинска већина становништва, ни на памет не пада идеја о сепарацији од Србије. Оно што је изгласано 1918. године на Новосадској скупштини остаје трајно обележје Српства и Словенства на некадашњем подручју Српске војводине. Оно је морало бити потврђено и на комунистичкој скупштини „свих народа Војводине” 1945, с тиме да је препуштање нашег дела Барање федералној Хрватској извршено без икаквог изјашњавања њених становника.

Урушавању Српства у распадајућој Југославији супротставили су се Новосађани и остали Војвођани током тзв. антибирократске револуције 1988. године. Форсирана државност Војводине сведена је на аутономију целе популације покрајине у оквиру државе Србије. Инерција и даље траје. Ако је аутономија Војводине неопходна због националних мањина, онда су излишни државни закони о правима националних мањина на подручју Војводине.

Поуке из 1918. године постоје. Своје право на самоопредељење Срби су искористили на демократски начин и уз подршку осталих словенских националности. Обезбедили су права несловенских народа. Своју српску државотворну идеју нису подредили ни великодржављу ни југословенству. Уклопили су своје захтеве у важеће међународно право. Проширили су право гласа на све одрасло становништво, дакле и жене. Новостворена Краљевина СХС није следила војвођански пример и право жена је обновљено тек после 27 година у новој федералној Југославији.

Новосадска скупштина је омогућила да Србима и Словенима буде добро, а да несрпским и несловенским народима не буде лоше. Знали су шта значи бити дискриминисан и зато су се заложили за право нових мањина, а претходно владајућих народа. Знали су да је теза о „троплеменом народу” само теза, али не и чињеница. Вредносни систем посланика Новосадске скупштине, утемељен на прошлости, био је окренут будућности. Поднете жртве нису биле алиби за освету, већ основ за правду. А правде је за Србе пре тога било мало и стога не чуди што је српска химна „Боже правде” настала баш у Бачкој.

Да би се разумела 1918. треба најпре познавати чињенице, а оне су заборављене, потискиване и злонамерно тумачене. Најпре зарад „интегралног југословенства”, а потом и „братства и јединства”.

Стогодишњица је добар повод да се о свему још једном размисли.

*музејски и научни саветник, директор Музеја Војводине


Коментари13
f774d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir Horvat
Prota Stevan Mihaldžić zapisao, Baranja pamti, Srbija zaboravila.
Nikola IS
Sve što su Srbi dobili pobedama i velikim žrtvama u 4 rata (2 balkanska i 2 svjetska) oduzeo je Josip Broz, najveći neprijatelj Srba u čitavoj srpskoj istoriji.
Драхан Н.
Јосип Броз није никоме ништа одузимао, одузимали су они из владе/савезног извршног већа, дакле Срби у влади ФНРЈ. У Српској историји, након усташа, енглеза, бугара, немаца, шиптара и турака, један од највећих непријатеља Срба јесу сами Срби, који не знају шта хоће и за шта се боре.
Препоручујем 13
Петар,Загреб.
@Г.Славко све је тачно што сте навели. Али молим Вас онда објасните неукима како то да су ,,Шокци" тада као већинско становништво на територији данашње Мађарске Барање, прогласили за Беле Куна,Српску републику Барања?Угушена је у крви.Проучите па нам кажите . Иначе сваком мора бити познато да је укинућем Војводства Србија,такав назив је у законском конституивном акту Његовог царског величанства Краља и Цара...Фрање Јосипа,наступила убрзана мађаризација.Већина Мађара се населила као мађарска сиротиња након укинућа Војводства и нису били посиједници земље као њемачки колонисти и српски сељаци,наши драги паори. Да није наступило ослобођење 1918г.и мало Међимурје и Барања и Банат и Бачка били би потпуно мађаризирани.Ти брзи процеси мађаризације у инд.револуцији и урбанизацији били би убрзанији. Хисторијски догађаји оцијењују се по резултату. У овом случају резултат је добар. Међимурје и Барања су у Р.Хрватској,а Војводина у Србији. Све друго је злонамјерно тумачење хисторијској тока.
slavko
" s time da je prepuštanje našeg dela Baranje federalnoj Hrvatskoj izvršeno bez ikakvog izjašnjavanja njenih stanovnika". A pošto je u Baranji 1991 živelo 20% Srba a 1918 manje od 10% nije jasno kakav se rezultat očekivao na izjašnjavanju? Jedino ako bi opet bilo kao na Novosadski skupštini na kojoj je 95% poslanika bilo Srba, Mađara 1%, Švaba 0% i Hrvata 0% mada su Mađari i Švabe tada bili 70% stanovništva Vojvodine i Baranje.
Radmila Mišić
Pa vi navedoste u komentaru na drugi članak da je od 700 i kusur poslanika prisustvovalo 560 a to nije 95%. A pročitajte u prethodnom komentaru o naseljavanju mađarske SIROTiNJE tj ljudi koji nisu imali pravo glasa. Izborni zakon je u Austrougarskoj bio takav da je za pravo glasa bilo potrebno plaćati određen iznos poreza, takav izborni zakon nisu doneli Srbi već Austrijanci i Mađari a što je u jednom trenutku odgovarao Srbima, žalite se nevladinim organizacijama.
Препоручујем 11
kasno
Tacno, ali se o tome ne govori...
Препоручујем 4
Саша
Не заборавимо на српску историју у Босни, Крајни, Косову, Старој Србији. Све земље из којих Срби потичу. Много тога се деца данас не уче. Док на Косову жире теорију заблуде да су Срби дошљаци и тиме оправдавају мржњу Србија би веома активно требала прећи у културно-медијско-научну офанзиву и ставити свима до знања да смо као народ били веома велики кроз векове и да тражимо минимум поштења. Али и да поштење дамо.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља