субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:29
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Интерпол и плазманосталгија

Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 25.11.2018. у 20:00

Вероватно би вест да су Словенија, Хрватска, Македонија и Црна Гора гласале против пријема Косова у Интерпол била схваћена као још један црнохуморни извештај неког сатиричног портала. Наравно да званичници новостворених држава, патрљака некадашње транзитне творевине зване Југославија, нису пропустили још једну прилику да се у међународној арени нарочито истакну против интереса Србије.

Дакле, на развалинама бивше Југе ништа ново. С овереном смртовницом и узаврелим страстима, идеја југословенства постала је од почетка деведесетих година земља Недођија с крвавим траговима, коју заувек треба избацити из наших сећања, јер смо се ваљда и ми, и сви они, уверили да је лудост да народи који говоре истим језиком, са ситним говорним манама, поново живе у било каквој заједници. Да, то је немогуће, али је и једино логично! Али та чудна наука, звана логика, сада је забрањена и за нас и за њих!

Овом констатацијом ризикујем да испаднем глуп у друштву, али је и тај осећај благотворан у односу на цинизам Волфганга Петрича који је изјавио да ће само у јединственој Европи Срби бити уједињени, те је потребно избацити из наших лудих глава мултиетничке идеје каква је била Југославија. Такви типови су желели да нас убеде да је све био лош сан и успели су у толикој мери да би сваки глас у корист Србије, од стране бивше браће, била национална издаја новонасталих политичких елита и њихових нових поглавица.

Драган Стојановић

Иронија је да је Босна и Херцеговина једина од земаља из југогалактичке уније која лебди балканским универзумом гласала против тога да Тачију, Харадинају и Весељију из Дубаија стигну значке Интерпола. Али та дејтонска творевина коју су створили Американци као послератног др Џекила, који се по потреби може претворити у мистер Хајда, поседује и састојак Републике Српске. Није ништа ново рећи да би њен шеф Милорад Додик, одскора члан Председништва БиХ, подржао сваку одлуку Београда, па чак и када би се с ове стране Дрине одлучило да уместо у ЕУ Срби пешке крену на Месец.

Апсурдно је нешто друго. Да је током операције „Олуја” протерано око 250.000 Срба, док главнокомандујући те операције, ослобођени хашки оптуженик Анте Готовина, некадашњи конобар-поднаредник Легије странаца, седи у кабинету председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, као саветник за одбрану и националну безбедност, док се неоусташтво промовише као пожељно друштвено понашање. Не пушта ли, уосталом, председница Китаровић својој дечици Томпсонове песме, уместо успаванки?

Међутим, у новом политичком распореду снага у Босни, избором грађанисте Жељка Комшића за представника Хрвата у Сарајеву, Додик постаје опуномоћени и драги адвокат Хрвата у БиХ. Није се то, наравно, догодило због изненадне љубави Срба и Хрвата на том парчету Андрићеве земље утопије, већ заједничких интереса који Милета, донедавно реметилачког фактора унитарне Босне, могу претворити у њеног истинског, последњег чувара. Таква теза звучи као политичка научна фантастика, али причекајмо да видимо крај босанске саге.

Косово, после дипломатског краха у борби за чланство у Интерполу, поново букти, због ирационалних потеза приштинских власти које поново могу разгорети страшан регионални пожар, али ко би рекао да у сенци незабележене царинске објаве рата против Београда, упада специјалних јединица РОСУ на север и лицемерног понашања њихових покровитеља, постоји нешто веома укусно и слатко, како за Србе, тако и за Албанце. С омиљеним дечјим кексом „плазма” одрастали су и једни и други. И никако да га се одвикну, па су двојица младих Албанаца направили духовит видео-клип у којем броје силне евре како би истрговали тајанственим теретом. Нису куповали „калашњиков”, већ кутију „плазме”.

Наравно да кекс који се производи у Пожаревцу, па чак и ако се умочи у млеко, неће вратити Косово у Србију, нити ће покренути дијалог Београда и Приштине. Тешко је очекивати и да ће довести до политичког компромиса, али треба похвалити двојицу младих Албанаца на храбрости. Усудили су се да, без маски, искажу плазманостагију. Надам се да због тог осећања, тако блиског југоносталгији или југотрагици, како вам драго, неће горети на ломачи.

Србија је, подсетимо, једна од првих земаља која је признала Македонију по њеном уставном имену и, за разлику од Бугарске и Грчке, чланица ЕУ и НАТО-а, нема никакве територијалне и идентитеске претензије према нашем јужном суседу. Како је узвратило Скопље? Међу првима је признало независност Косова и гласало за пријем Косова у Унеско. Ни око Интерпола нису имали никакве дилеме, попут нашег другог ока у глави, због којег нам се чини да се осећамо разроко. За Мила Ђукановића, песник Матија Бећковић представља опасност за националну безбедност, док вође Косова, чије су биографије исписивали Карла дел Понте и Дик Марти, треба да се укључе у међународну организацију за борбу против организованог криминала и тероризма.

Да ли је онда инфантилно подсећати на било какав облик југоносталгије или њен мутирани облик, попут плазманосталгије, у пределима где се у правилним историјским размацима грлимо и убијамо, па тако укруг, док са стране стоје типови попут Петрича и његових клонова који се наслађују нашим веровањем да је Аристотел, творац те јеретичке логике, схваћен као инвеститор с Кипра који се не налази на Интерполовој потерници? Верујем да јесте, све док је људи попут загребачког новинара и писца Игора Мандића који тврди да је распад земље, као последњег остатка социјалистичке мисли на Истоку, био последица големе снаге разних агентура и капитала. Стари момци попут Игора полако одлазе, њихова реч нема никакав политички утицај, али вредно је подсетити неке нове клинце да такви ликови још постоје. Нико не нервира менторе наших трагедија као они! 


Коментари2
2b33a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

V sodelovanju z naravo nostalgicar
Apostolski, sa godinama, svaki clanak sve bolji. Kao staro vino. Svaka cast za pominjanje dela Igora Mandica, jednog od retkih intelektualaca kojega je Bivsa Jugoslavija imala. Covek, koji je mozda uspeo da bude i Homunkulus.
Tetka Persa
Nema tu neke prevelike mudrosti. Potrebno se naoružati strpljdnjem i čekati da američki hegemon dokrajči sam sebe. Danas čitam kako savetuju evropskim zemljama da ne kupuju isplativiju kinesku telekomunikacionu tehnologiju, već logično njihovu koja je mnogo skuplja i bez prednosti u kvalitetu. To je jasan signal njihove nemoći da opstanu u uslovima slobodnog tržišta u koje su se uvek kleli i koje je od nih stvorilo svetsku velesilu. Posle toga će sve doći na svoja mesta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља