среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:24

Меморијални комплекс у славу церских јунака

Аутор: понедељак, 26.11.2018. у 16:15
Првонаграђено решење спомен-обележја: 56 метара висине

Шабац – Планина Цер на којој се 1914. године одиграла чувена битка, у којој је, у претходним балканским ратовима, потпуно исцрпљена војска Краљевине Србије до ногу потукла бројнију и опремљенију аустроугарску солдатеску, требало би да постане трајни споменар не само првог великог успеха савезника Антанте већ и целокупног страдања српског народа и његове велике победе у Великом рату. Цер јесте већ стотину година духовна вертикала Србије, али је у сваком другом погледу био скрајнут.

Изградња меморијалног комплекса на овој изразито шумовитој планини, обраслој цером и грабом – која се као острво издиже на ободу панонског басена – пројекат је који је подржао председник Србије Александар Вучић,  коначно ће исправити ову велику историјску неправду.

Влада Републике Србије је донела одлуку, а Министарство грађевина саобраћаја и инфраструктуре је наручило израду просторног плана подручја посебне намене планине Цер и за то определило 12,6 милиона динара.

Границом просторног плана обухваћене су катастарске општине: Бела Река, Петковица, Радовашница, Десић, Двориште, Румска, Текериш, Трбосиље, Милина, Лешница, Чокешина, Каменица, Јошева, Јадранска Лешница, Ново Село и Доњи Добрић. Планирано заштићено подручје Цера простире се на укупној површини од око 80 квадратних километара.

– Није било лако кренути, имајући у виду отпор који је према Церу деценијама стваран у комунистичкој Југославији. У обележавање једног века од почетка Великог рата, говорим о нашем подручју, ушли смо скромно, отварањем Цркве Светог Јована Шангајског на Церу (2014), али ево, имамо прилику да пропуштено исправимо – истиче протојереј Војислав Петровић, један од најагилнијих у Иницијативном одбору за изградњу меморијалног комплекса на Церу.

Он каже да је од осам градова и општина Мачванског округа, њих седам: Лозница, Крупањ, Љубовија, Коцељева, Владимирци, Мали Зворник и Богатић прихватило иницијативу и одазвало се позиву за формирање привредног друштва које ће бринути о реализацији пројекта, видевши у њему могућност не само за туристички већ и привредни развој руралног подручја у својим срединама, осим највеће – града Шапца.

– Несхватљиво је да свој однос према републичкој власти шабачки челници демонстрирају чак и опструкцијом једне овако племените идеје – наглашава свештеник Петровић.

У међувремену, Министарство грађевина саобраћаја и инфраструктуре, у сарадњи са Удружењем архитеката Србије расписало је конкурс за идејно решење меморијалног комплекса на Церу. На конкурс је стигло 18 радова, о којима је недавно одлучивао жири у саставу: академик проф. Бранислав Митровић, архитекта, као председник, и чланови – мр Ђорђе Милић, дипл. просторни планер, Видоје Петровић, градоначелник Лознице, Милан Ђурић, архитекта, и др Владимир Миленковић, архитекта.

Фонд од 1.550.000 динара распоређен је на прву и другу награду, две треће награде и два откупа. Прва награда у износу од 500.000 динара додељена је ауторском тиму „Wорксхоп 4минд АРЋИТЕЦТУРЕ”, који су чинили Иља Микитишин, дипломирани инжењер архитектуре, и Игор Микитишин, Миљан Салата и Рајко Анђелић, сви мастери архитектуре. Сва награђена решења биће јавно изложена, а конкурс дозвољава могућност евентуалних дорада или измена.

Будући комплекс, по пројектном задатку, налазиће се на другој највишој коти Цера, између Цркве Светог Јована Шангајског и планинарског дома, на подручју изломљеног правоугаоног облика од око два хектара, који се налази у самој шуми уз постојећи римски пут.

Имајући у виду опредељени простор и његов историјски значај, првонаграђени аутори су урбанистичка решења поставили по узору на позицију српских армија, распоређених уочи и током саме Церске битке. Од трију армија, примат је добила Друга с генералом Степом Степановићем на челу, док преостале чувају бокове. Тематски разбацани објекти по остатку локације представљају дивизије и пукове.

Централни мотив меморијалног комплекса јесте споменик – видиковац, са крстом у основи, висок чак 56 метара, који би с обзиром на положај Цера био уочљив из великог дела Србије, а свакако и преко Дрине. До њега би се стизало симболичком паралелом, која прави засек у терену и улива се у „крст”. Комплекс предвиђа и изградњу музеја Великог рата од 1.500 квадрата, документационог центра од 886 квадрата и едукативног центра од 1.314 квадрата, затим пансионски смештај од 709 квадрата и помоћне објекте од 126 квадрата.

Укупна површина планираних објеката на локацији меморијалног комплекса је 4.500 квадрата, а оријентациона инвестициона вредност око 2,7 милиона евра. Претпостављена вредност спомен-обележја од пуних и празних коцки, која симболизују живе и пале јунаке Великог рата, износи око 160.000 евра и оно би могло да буде међу првима урађено. У изградњу и уређење путне мреже на Церу Влада Србије је већ ове године уложила   преко 150 милиона динара.

 


Коментари7
15398
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
Шта су се повамирили духови одједанпут да подижу споменике као луди? Ко стоји иза ове "епидемије"?
Aca šapčanin
Činjenice su te, da su svi događaji iz Velikog rata do sada bili marginalizovani, ovo je potrebno. Ovo, sa pop Vojom na čelu, ne sluti na dobro. Prednost je njegova u tome što je neće biti velikih problema, jer njegova pripadnost vladajućoj političkoj eliti, će to amortizovati a ima i iskustva u vođenju ugostiteljskog objekta. Verovatno će mu pomagati, njegove kolege, koji rade na istim, mislim na kafane. Zahvaljujući šabačkom episkopu, preduzetništvo je na velika vrata ušlo u crkvu, tako da se i pop Voja ispraksovao. Sa obzirom da se radi o jednom takvom projektu, normalno bi bilo da da nosilac posla bude neka ustanova kulture, Muzej Jadra iz Loznice ili neka druga republička institucija a ne privredno društvo, verovatno d.o.o., sa osnivačkim kapitalom od 10.000 din. Znači, pop Voja, diže zadužbinu sebi za života u rodnom kraju. Hvala Bogu, imao je od koga i da se nauči!
Дечак
На Церу већ постоји Спомен-костурница у форми природне стене висине 10 метара. У њеним темељима су сахрањени посмртни остаци палих ратника. На врху споменика је орао раширених крила, који у кљуну држи ловоров венац. Са предње, западне стране пирамиде налази се штит са крстом, четири оцила, круном, датумом „18. август 1914 г“ и текстом „ВАША ДЕЛА СУ БЕСМРТНА“. На постаменту је седам спомен-плоча са посветама и ликовима војводе Радомира Путника и војводе Степе Степановића. Споменик је пројектовао архитекта Бојић.
Bikar Dragiša
Cer kao planina je od vrlo važnog strateškog-voknog značaja jer svojim položajem pokriva celu severoističnu bosnu veliki deo hrvatske posavine , Srem do i Fruškom Gorom, posavinu do Beograda i deo teritoije do valjevskih planina. Kao takav sa svojim vojnim objektima nije bio dozvoljen pristup strancima na samu planinu Cer, niti je na njemu bilo šta građeno. Izuzetak je obod južnog dela gde se nalazi planinarski dom , par vikendica i novosagrađena crkva. Zbog svega navedenog prvo konsultovati vojne stručnjake pa odrediti zonu gradnje . Navedena zona u tekstu obuhvata ceo Cer kao planinu te deo pcerine s obe strane planine. No, graditi treba na tom već građevinskom delu prema Tekerišu i to poštujući staru građevinsku i spomen kompleksa ratničku srpsku tradiciju a ne ubacivati " svremena dela , savremenih umetnika" da ne ispadne kao skulptura patrijarhu u Beogradu .
Дечак
Немојмо заборавити да је у аустроугарској војсци било безброј Хрвата, Срба, Бошњака, Словенаца, Чеха и других Словена. На Церу је тада погинуло око 11 000 а рањено око 45 000 војника са обе зараћене стране. Углавном Јужних Словена. Да ли то заслужује овако монументалан и скуп пројекат ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља