петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:33

Ако ти јаве: умро сам

Састављајући антологију песама о смрти за децу и младе, Владимир Вукомановић Растегорац показао је да се помислима о овој теми емпатија код човека развија од најмлађег узраста
Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 26.11.2018. у 18:12
Владимир Вукомановић Растегорац (Фото Јана Растегорац Вукомановић )

Када су хладне кише наставиле да падају и убиле пролеће, било је то као да је млада особа умрла без разлога..., писао је у „Покретном празнику” Ернест Хемингвеј, слутећи колико је несклада и чак нелогичности у поређењу младости и прекида живота. Још се непримеренијим чини разговор о тако тешком поводу са најмлађима. Како су се наши песници, пишући за најмлађе, односили према најтежој и највећој егзистенцијалној теми смрти студиозно је објаснио Владимир Вукомановић Растегорац (1986), песник и доцент на Учитељском факултету у Београду, у уводу антологијског избора песама о смрти за децу и младе од 1856. до 2014. године, названом „Ако ти јаве: умро сам”. Ово несвакидашње издање објавио је Дом културе Студентски град.

Поред тога што је овом феномену, у опширном уводу, пришао са културолошког и социолошког становишта, али и са психолошке, филозофске, књижевно-историјске и методичке позиције, показавши како се на основу смене друштвених вредности и однос према смрти мењао, Владимир Вукомановић Растегорац је посвећивањем пажње овом питању заправо показао да се помислима о смрти емпатија код човека развија од најмлађег узраста. Он је такође анализирао и околности у којима је тема смрти изопштена у новом добу, у култури среће. Ово је запажање уочљиво и у Бодријаровој „Симболичкој размени”, где је страх од смрти објашњен дугом традицијом изопштавања мртвих и раскида симболичке размене са њима. Смрт од фигуре косача постаје унутарњи човеков пакао. Како је тај ужас коначности објашњен младој особи кроз уметнички језик и метафору, питање је са којим се суочава аутор на страницама књиге „Ако ти јаве: умро сам”.

За разлику од ранијих епоха, када деци није признавана достојност да приступе темама одраслих, Растегорац указује на суптилне начине на које песници српскога језика, почев од 19. века, најмлађе заправо полако уводе у реалност, приступајући певању о смрти са моралистичког, емпатијског и хумористичког концепта.

У избору приређивача нашла се поезија свештеника Јована Сундечића (1825–1900), учитеља Ђорђа Рајковића (1825–1886) и Петра Деспотовића (1847–1917), Јована Јовановића Змаја, Десанке Максимовић, Бранка Ћопића, Григора Витеза, Душана Радовића, Добрице Ерића, Душка Трифуновића, Раше Попова, Мирослава Антића, Гордане Брајовић, Љубивоја Ршумовића, Владимира Андрића, Рајка Петрова Нога, Пере Зупца, Моше Одаловића....

Могуће је констатовати континуитет певања о смрти у српској књижевности за децу и младе, како примећује приређивач овог поетског избора, али на песничкој маргини.

„На почецима српске поезије за децу, песници ће више говорити о смрти типских карактера, који отеловљују поједине мане или пороке... Тада ће бити учесталији говор о смрти ликова који припадају библијском и, уже, новозаветном кругу. У другој половини 20. века, више ће се певати о смрти ликова који воде порекло из света фикције, везаних за народну бајку или вестерн филмове”, објашњава Владимир Вукомановић Растегорац, издвајајући тугу и понос као доминантне емоције ових песама.

Као почетак модерне српске дечје поезије Растегорац наводи песме Душана Радовића, а његову „Тужну песму”, о чудној старој госпођи Клари и њених шест белих мачака, као једну од највише тумачених дечјих песама са мотивом смрти. По суду приређивача, збирка Милована Данојлића „Како спавају трамваји” обележила је другу половину 20. века.

На примеру песништва Љубивоја Ршумовића приређивач објашњава тематизовање смрти у хумористичком кључу, али у случају стваралаштва Владимира Андрића, које је читаво обележено аутентичним хумором, као изузетке издваја песме које „у оквиру емпатијског модела тематизују смрт”– „Мој деда” и „Моја нана”...

У уводном тексту аутор објашњава и личне подстицаје за настанак овог избора. Као асистент на Учитељском факултету у Београду посматрао је припреме за часове и разговоре студената са децом у вртићима и нижим разредима основне школе. Пример дечака коме је преминула две године старија сестрица, његова потреба да о њој говори и понашање друге деце, која су се трудила да схвате његов губитак, навели су га, како пише, да се озбиљније посвети овој теми. Као други импулс Вукомановић Растегорац наводи смрт блиске особе у породици, после чега је написао поему „Бајка о смрти”. Поему је илустровала Јана Растегорац Вукомановић, а објавио је „Мали врт” 2016. године.

Позивајући се на Бернхарда Таурека, који је у огледу о иконолошкој модернизацији наше комуникације са смрћу приметио да сваки исказ о смрти нужно прелази у метафору, будући да нешто потпуно непознато треба именовати познатим, аутор закључује да се онда сваки говор о смрти заправо користи другостепеним, песничким језиком.


Коментари7
2ed81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола
Лоше изабран наслов. Ако је то све што ДКСГ има да понуди, онда ће тешко неког привући. Досадни, немаштовити програми које води уредница књижевног програма Дома културе Студентски град подсећају на доба социјализма када су само политички подобни могли да се запосле у јавним установама. А тако је и данас.
Д. З.
"Ако ти јаве: умро сам" не разумем како неко може да напише такав стих за најмлађе. А такав стих није, вала, ни за старије...
Драгана Димитријевић
@Brdoviti Balkan Није то у овом случају песма, то је наслов на корицама. Љубавна песма Мике Антића започиње тим стиховима, али она сасвим другачије значење има и наслов јој није тај него "Бесмртна песма". Јесте ли је Ви читали? Не припада суштински жанру поезије за децу иако је Мирослав Антић значајни дечији песник. Антологија поезије за децу ма о чему, због свега овога, не треба да носи овај наслов. То је велики промашај, тим већи што га је направио доцент Учитељског факултета. На жалост, наши најбољи тумачи песништва за децу не раде на учитељским факултетима, а предмет Књижевност за децу на филолошким катедрама је деградиран и држе га неки професори којима је то "уз пут", који никада ништа нису написали о томе.
Препоручујем 11
Brdoviti Balkan
To je prelepa ljubavna pesma Mike Antića. Verovatno je niste ni pročitali, a komentarišete...
Препоручујем 19
Велики песник,сликар,човек
Један је Мика Антић и непоновљив.
pitanje
Zar nije malo morbidno?
Ceca
Pa, baš zato što Vam je reakcija: morbidno, i treba da se govori o smrti sa najmlađima, jer ona, zaista jeste sastavni deo života.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља