четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:30
ДИГИТАЛНИ СВЕТ

Чиповани Швеђани

Величине зрна грашка, чипови се уграђују испод коже у корену палца. – Цела процедура кошта око 180 долара
Аутор: Александар Тодоровићуторак, 27.11.2018. у 20:00
(Фото Википедија CC BY SA 4.0)

Технологија је увелико постала саставни део нашег живота. Од мобилних телефона и рачунара, до модерних кућних уређаја и аутомобила. Данас готово да нема тренутка када нам није потребна. Постала је део нас, до те мере да нам се буквално увлачи под кожу. Очигледан пример је Шведска, високотехнолошки развијена земља, у којој је хиљаде људи пристало да им се микрочип угради поткожно на руци. Минијатурни чипови убацују се шприцем.

Сврха ових чипова јесте да корисницима олакшају обављање дневних обавеза, од уласка у зграду до доласка у канцеларије, теретане, само уз један покрет руком преко дигиталног читача. Захваљујући чиповима могу се, такође, наћи подаци који се користе у случају опасности, затим, подаци са друштвених мрежа, па чак и електронске карте за културне догађаје. Исти случај је и са картама за воз које се могу очитати са чипа док се возите широм Шведске, преносе електронски медији.

Заговорници сићушних чипова тврде да су веома безбедни и заштићени од хакерских напада.

Међутим, научници су забринути због заштите приватности корисника јер им није најјасније који би све подаци из, рецимо, здравственог картона смели да се нађу на чипу.

Величине зрна грашка, чипови се уграђују испод коже у корену палца. Цела процедура кошта око 180 долара.

Заинтересованост грађана је велика, толика да фирма која их производи не може да испоручи довољан број чипова.

Више од 4.000 грађана Шведске већ је уградило микрочип.

Како тврде заговорници чиповања, главна предност чипа јесте што не морате да носите разне картице како бисте, када је потребно, потврдили свој идентитет.

Ерик Фриск, тридесетогодишњи веб-девелопер и дизајнер, уградио је чип 2014. године. Каже да га је радозналост привукла новој технологији. Фриск тврди да чип не поседује извор енергије и да се понаша пасивно, односно, када га прислоните на читач, он шаље само податке о врсти чипа.

Конкретну корист Фриск је имао када се преселио у нови стан који дели са цимерима. За улаз у зграду из 16. века више не користе кључ, већ прислоне руку на дигитални читач на главним вратима који их аутоматски отвара.

Силвија Варшеги користи чип за размену података са друштвених мрежа. Када је на пословним састанцима, довољно је да прислони шаку на екран нечијег телефона који аутоматски добија податке о њеном профилу на „Линкдину”, тако да нема потребе за записивањем или спеловањем имена и презимена.

Највећа шведска железничка компанија увела је услугу очитавања возне карте преко микрочипа. У плану је да се чипови користе и за плаћање у продавницама или ресторанима.

Шведска влада је још почетком деведесетих година почела да улаже у развој брзог интернета. Компанијама које су делиле својим запосленима кућне рачунаре држава је умањивала порез све у циљу што бржег примењивања нових технологија у свакодневни живот људи.

Само један од четири Швеђанина користи готовину за плаћање у току недеље.

Они су навикли да деле личне информације. Бројеви мобилних телефона се могу лако пронаћи путем интернет претраге. Грађани чак могу без проблема да сазнају висину плате једноставним позивом пореске управе.

Стручњаци тврде да је микрочипове тешко хаковати зато што се налазе под кожом корисника, па не би било лако изводљиво очитати их без знања корисника.


Коментари6
e695d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Brančilo
Jao, Bože... Žig zveri Mislio sam da su Šveđani pametniji ljudi.
Богдан
Да, наводе се "предности" а шта је са могућим злоупотребама оних који контролишу те чипове? Имате локатор који вам зна тачну позицију у сваком тренутку, могу знати до детаља где сте били шта сте купили шта говорите снимање свега итд. значи општа "задруга", "фарма" односно "велики брат" али не на тв-у него у стварном животу, замислите да се побуните против власти довољан је један "клик" на дугме па да стаклена ампула пукне и литијум или шта већ се излије у крвоток и довиђења са животом. Ово је изузетно опасна ствар против које се треба борити.
Radoslav
Pozelecemo da umremo poput Vinstona Smita, ali ljudima poput O Brajena i to nece biti dovoljno. Ne radi se vise ni u zlatnoj milijardi i tezama Bil Gejtsa, ovde se radi o cistoj kontroli jednog uma.
Bane L.
Lepo i primamljujuće sročeno. Prosto da čovek poželi jedan za sebe. Pa i barut su Kinezi izmislili isključivo za pravljenje vatrometa. A onda je pao u ruke zapadnjacima koji su u njemu videli druge potencijale. Zašto bi sa mikročipovima namere bile poštenije?
stanislavsr
Još da ih vakcinišu protiv besnila pa mogu na povodac. Bolesno i opasno. Veliki Brat će dobiti totalnu kontrolu - možda omogući i slanje impulsa za likvidacijui čipovane individue.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља