среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Срби и даље дискриминисани поводом питања хрватског држављанства

У Хрватској завршена јавна расправа о изменама и допунама Закона о држављанству, а предложеним решењима се игноришу проблеми националних мањина
Аутор: Јелена Попадићпонедељак, 26.11.2018. у 23:40
Загреб: у по­след­њој де­це­ни­ји из Хрватске је еми­гри­ра­ло око 400.000 љу­ди, а де­ве­де­се­тих је про­те­ра­но око 400.000 Ср­ба (Фото Р. Крстинић)

У Хрватској је управо завршена јавна расправа о изменама и допунама Закона о држављанству чији је циљ „демографска обнова” најмлађе чланице ЕУ. С обзиром на то да је из ове земље у последњој деценији емигрирало око 400.000 људи, а да је деведесетих протерано око 400.000 Срба, ове мере су им више него потребне. Међутим, новим законским решењима држава и даље игнорише проблеме припадника националних мањина, Срба, Рома, азиланата... „Демографска обнова” односи се пре свега на давање ширих могућности потомцима хрватских исељеника, али само онима који су напустили Хрватску пре 8. октобра 1991. године. То значи да Срби из Крајине не спадају у ову категорију.

Уколико нова правила буду усвојена, биће укинуто генерацијско ограничење, тако да ће хрватско држављанство моћи да добију сви потомци, без обзира на то да ли им је деда, прадеда или чукундеда био хрватски држављанин. Такође, Хрватска ће покушати да задржи високообразоване странце који се школују у овој земљи. Право на држављанство имаће све особе које су завршиле дипломске или последипломске студије у Хрватској, а наредних 18 месеци су имали пријављено боравиште у овој земљи.

Реагујући на измене и допуне, глас је подигла хрватска омбудсманка Лора Видовић. Упозорила је да држава наставља да игнорише проблем припадника националних мањина који годинама живе или су живели у Хрватској, као и особа без држављанства и азиланата. Видовићева је подсетила да њена канцеларија, у годишњим извештајима Сабору указује на потребу олакшаног пријема у држављанство особа које нису хрватске националности, али су рођене у Хрватској, имају дуготрајан боравак или уже родбинске везе са хрватским држављанином. Устав, како је навела, гарантује равноправност припадницима националних мањина у Хрватској. Подсетила је да је Европска комисија за борбу против расизма препоручила овој земљи да „предузме све мере” за решавање овог проблема.

Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра „Веритас”, каже за наш лист да ће нови пропис, уколико буде усвојен у овом облику, имати само један члан који би могао да олакша регулисање статуса протераних Срба. Наиме, биће померена граница за пријаву у евиденцију држављана на 21 годину живота. „На тај начин ће младићи и девојке, чији су родитељи хрватски држављани, а не живе тамо, имати шансу да сами поднесу захтев за држављанство уколико желе хрватски пасош. Неки наши људи нису желели да предају захтеве за децу, али ће сада та деца моћи сама да реше ово питање”, објашњава Штрбац.

Гомила проблема ће и даље остати нерешена, а самим тим остаје неизвестан велики број људских судбина. Нелогичности је много. Дешава се да људи који су рођени усред Загреба не могу да добију држављанство јер су их, приликом рођења, родитељи уписали у књигу рођених да су држављани Србије. Особе које су деценијама живеле у Хрватској, али су рођене у БиХ, на путу до хрватских папира морају да прођу третман као странци, тачније да имају пријављен боравак у Хрватској осам година.

Рођен у Дубровнику, прогласили га за мигранта

Хрватски медији су недавно извештавали о Дражену Матовићу, Србину који је рођен у Дубровнику, али више од 10 година не може да поврати хрватско држављанство. У Србији је боравио само неколико година након рата, као избеглица. Убрзо се вратио у Хрватску, тачније у Книн. Његов захтев за враћање држављанства је одбијен уз образложење да је држављанин Србије. Није му помогла ни потврда о избегличком статусу. Дражен се у земљи рођења води као мигрант, нема личну карту, ни здравствено осигурање. Не може да се запосли, нити да се пријави на биро за незапослене. Када је започео штрајк глађу, извештавали су медији, смештен је на психијатријско лечење. Драженову судбину нови прописи неће успети да реше, а хрватски МУП је недавно саопштио да измене и допуне Закона о држављанству „неће имати учинак на људска права”.


Коментари24
7e532
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Dzajic
"у по­след­њој де­це­ни­ји из Хрватске је еми­гри­ра­ло око 400.000 љу­ди, а де­ве­де­се­тих је про­те­ра­но око 400.000 Ср­ба" ? Ako je ovo istina, zasto se ne bavi nasa drzava time nego sa kosovom? Meni to nije jasno. Ili mozda ne mozemo sa hrvatima tako lako da igramo, kao sa albancima?
Vladan P.
Zakljucak: Hrvati uvek nesposobni bili da naprave veliku drzavu sa preko 20 miliona gradana...sa glavnim gradom velicine Beograda. Kao i Albanci i Makedonci i Muslimani i Montenegrini. Zato im smetaju Srbi&Rep Srbija&Rep Srpska...a kao izgovor se koristi takozvana velikosrpska ideologija.
Петар,Загреб.
Врло поштовани Г.Брлек. Свака Вам част. Показали сте да сте људина.Имали сте снагу испричати се. Ви сте се борили за независну Хрватску,ја знам да је то била воља већине грађана Хрватске и својом вољом нисам хтјео против већине,нисам хтјео против својих пријатеља и суграђана,али имао сам право,да плачем.И јесам плакао. И формула је једноставна. Ако ја поштујем Ваше хтијење ,а ви мој плач и жал,онда је то основ за нормалан живот и сурадњу два народа из обостраног интереса. Запамтите.Дијелили смо заједнички етнографски простор из којег су се обликавале савремена хрватска и српска нација. Сваки даљи губитак у том простору,било на Косову,било у Босни,било исељавењем из Хрватске умањује шансу за опстанак наших народа у будућим стољећима. Ево гдје су данас Хрвати из Јањева,из Средње Босне....нема их. А ја би хтјео да сватко буде на свом мјесту,да су наша поља обрађена и да се нормално живи. Зато ,нек се за почетак сложе политичари барем у једној тачци. То би био добар почетак ,користан за оба народа.
Петар,Загреб.
@Г.Брлек,Ви или било тко Вама сличан,када читавој групи људи,етничкој скупини или народу приписујете колективну мржњу,прво пропитајте и испитајте себе и своју мржњу и да ли оваквим изјавама вршите замијену теза и приписивањем и оптужавањем за мржњу других,СВИХдругих,оправдавате своју мржњу. Видите ,овакве као Ви никад нисам мрзио. Потцјијењивао,да,нажалост,нисам требао.
Stjepan Brlek v.s. @Петар,Загреб.
Poštovani @Петар,Загреб, pratim vaše komentare i znam da su vrlo dobronamjerni. Stoga se ispričavam ako sam vas osobno (i ljude slične vama) povrijedio jer to nisam imao ni u primisli niti mi je to bila namjera. Znam da nisu svi Srbi isti, jednako kao što uostalom nisu ni svi Hrvati isti i znam da u svakom žitu ima kukolja i da svako uopćavanje u sebi nosi opasnost od i nepravednosti prema pojedincima koji odudaraju od većinskog "trenda". Srbe kao narod uopće ne mrzim jer su u mnogo čemu slični nama Hrvatima. Neki od mojih najboljih prijatelja su Srbi , a i neki moji suborci su bili Srbi što posebno cijenim jer znam da im iz mnogo razloga nije bilo ni lako ni jednostavno odlučiti se da oružjem brane ustavni poredak Hrvatske. Ali (naravno da ima i "ali") malo je kazati da sam gnjevan na velikosrpsku ideju i ideologiju, koja kao uzrok stoji iza svih krvarenja i sukoba na Balkanu i kada netko, inficiran tim virusom, "manevrira" kako bi dobio hrvatsku putovnicu!
Препоручујем 11
Marko
Sjećam se 1990.-te kada su Srbi u Kninu kidali i bacali hrvatske dokumente i urlali "Ovo je Srbija!" Sad više nisu tako gadljivi na hrvatsko državljanstvo i dokumente. Imaju srbijansko državljanstvo - ali izgleda to baš i nije neka sreća.
marko
Када би ти сећање допирало мало ближе онда би се сетио разних трикова и махинација којима се служи твоја држава и да једва чекају да избришу Србе са пписа становништва и да им покупе сву имовину. Срби су натерани да се враћају и да дају паре за папире који им уопште у животу не требају. Тако да из породице дође један члан, обично најстарији, извади документа да би понекад обишао имовину и због пензије. Ни то им не значи пуно јер све то убрзано пропада. Тако да јави тамо а и ти немој да се бринеш, Срби се неће вратити, нашли су своју срећу овде међу својим Србима, а бившим Србима се и онако мало ко враћа.
Препоручујем 8
Stipe G.
@Marko upravo u tome i jest problem. Čestitam na komentaru!
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља