среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Породице које су се одлучиле за Србију

У делу Суботице, познатом као Чикерија, некада је било 28 салаша, такозваних оптантских породица, које су након Првог светског рата из Мађарске прешле у земљу матицу
Аутор: Александра Исаковпонедељак, 26.11.2018. у 21:30
Оптантска породица Стеванов: њени потомци и данас одржавају салаш својих предака (Фото Лична архива)

Суботица – На северу Бачке још понегде се уз неко породично име може чути да су то „оптанти”, а међу овдашњим становништвом прилично прецизно се зна које су то породице које су пре готово једног века „оптирале” и за своју домовину одабрале Србију.

„Оптанти” су једна од мирнодопских последица Првог светског рата, јер када је Тријанонским уговором о миру 4. јуна 1920. повучена граница између Србије и Мађарске, у две земље су се нашле породице које су хтеле да буду са друге стране. Власти обеју држава подстицале су ову размену становништва те је започет процес опције који је трајао у неким изнимним случајевима још читаву деценију. У својој двотомној студији „Сеоба у матицу”, Гојко Маловић наводи: 1920. године у Мађарској је било 19.000 Срба, у наредној деценији за Србију је отишло 14.000 Срба.

Породица Даринке Милутиновић (91), рођене Рус, једна је од оптантских. Ова витална старица о том времену може да говори по сведочењу својих родитеља Јане и Радослава Руса који су сеоским колима са два мала сина у наручју стигли на земљу на Чикерији, насељу надомак Суботице. „Све оптантске породице настањене су тамо на Чикерији”, прича нам Даринка. Земљу у Дески родитељи су мењали за ову надомак Суботице, после докупљивали земљу и подигли и два салаша. Гајили су преко сто свиња, десетину крава, имали коње и по некадашњем обичају и кућу у граду у којој су била деца док су ишла у школу. „Сви су нас звали оптанти, али тамо на Чикерији данас нема ниједног више салаша осим Стеванових”, каже Даринка.

Породица Стеванов још једина одржава салаш на који су се населили након што су за земљу у Дески, селу надомак Сегедина, добили од државе исту количину ораница. Вукосава Богешић, рођена Стеванов, с много енергије се труди да сачува породичну историју и набраја: на Чикерију, сеоским колима, а међу последњима из Деске, упутила се породица њеног прадеде Ђурице, са својим сином Славком, који је у то време већ имао троје деце. Једно од њих је био и Ђурица, Вукичин отац. „Породична прича каже да је прадеда Ђурица био вешт трговац и добро се сналазио у Дески, те није био вољан да мења велико имање од 136 јутара земље. Међутим, управо је његов унук, исто Ђурица, био заслужан што су дошли јер му је као дечаку недостајало друштво које је све отишло за Војводину”, прича нам данас Вукица Богешић док показује лепо уређен породични албум са сликама и документима.

У породици су још сачуване приче о томе да се долазило у неколико наврата: прво је сазидана штала да би имали где да доведу своје стадо, а тек потом подигли су и салаш. „Укупно 28 оптантских породица било је на Чикерији, наравно да су се дружили и испомагали међусобно”, каже Вукосава.

Обе породице, и Рус и Стеванов, настојале су да се посећују са родбином која је остала у Дески, за славе и велике празнике путовало се на обе стране границе. Време је, кажу, учинило своје и некадашње рођачке везе су покидане, а породичне историје оптаната памте само најупорнији.


Коментари1
b1c17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. З.
Како су ти људи и деца на слици лепи и господствени, продуховљени и хумани. То се лако види.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља