субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Реституција - рок за исплату обештећења се одлаже за три године

уторак, 27.11.2018. у 16:30
(Фото Драгослав Жарковић)

Рок за исплату обештећења власницима одузете имовине биће одложен за још три године, тако да ће прву рату државних обвезница стари власници или њихови наследници добити 15. децембра 2021. године. То је предвиђено изменама Закона о враћању одузете имовине, које су на дневном реду седнице Скупштине Србије која је данас почела.

Ово је треће одлагање рока за почетак исплате обвезница, а у Агенцији за реституцију кажу да се померају раније утврђени рокови за обештећење за одузету имовину како у погледу исплате доспелости обвезница, тако и у погледу аконтације. Објашњавају да се рокови померају због обимног посла и тешкоћа у прикупљању свих потребних доказа.

„Рокови се померају за три године, тако да уместо 15. децембра 2018. године, 15. децмбар 2021. године је датум када би по закону који је предложен требало да почне испата обештећења путем државних обвезница”, рекла је за Танјуг Марија Крстић из Агенције за реституцију.

Навела је да ће исплата аконтације, која износи 10 одсто утврђеног износа за обештећење, помера на 31. март 2020. године. Укупна износ који је држава одредила за обештећење старих власника је укупно две милијарде евра, а Крстић је објаснила да се обештећење остварује у два вида, један је аконтација, а други обвезнице.

„Општи рок доспелости обвезница које се исплаћују на једнаке годишње рате је 12 година. Међутим, посебни су рокови доспелости за лица старија од 70 година и износе пет година и за лица старија од 65 година ту је рок 10 година”, каже Крстић.

Упитана када би онда могао да буде завршен процес реституције, Крстић је рекла да тај поступак подразумева да сви захтеви буду правноснажно решени.

„Грађани морају имати у виду да је то поступка у коме учествује више странака. Поред подносиоца захтева, учествује Државно правобранилаштво, правобранилаштво града , односно јединице локалне самоуправе и да свима њима треба обезбедити да на законит начин учествују у поступку”, каже Крстић. То, додаје, значи, и улагање правног лека, жалбе, као и доношење другостепене одлуке против којег грађани даље имају право подношења тужбе.

„Друго, процена одузете имовине отежана је због недостатка архивске грађе и доказа о површини објеката, односно кућа, пословног простора, станова који су у односу на време када се то дешавало пре 60 и 70 година порушени. То је, такође, један од разлога што поступак реституције не може да се споведе у тако кратком року у којем грађани то очекују”, каже Крстић.

Прва решења о враћању имовине у натури донета су 2012. године. До сада је враћено укупно 6.436 објеката укупне површине 475.000 квадратних метара, скоро 350 хектара неизграђеног грађевинског земљишта, близу 5.500 хектара шума, а грађанима је враћено и нешто више од 37.500 хекатара пољопривредног змељишта по закону из 2011. године.

Цркви је враћено 26.710 хектара пољопривредног земљишта, 32.280 хекатара шума, 92 хектара неизграђеног градског грађевинског земљишта и 91.000 квадратних метара објеката. Када је реч о имовини Карађопрђевића, Бели двор је у поступку процене имовине, а у Агенцији за реституцију наводе да ће и њима припадати право на обештећење будући да, по закону, та непокретност не може бити враћена у натуралном облику.


Коментари17
2db9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena Mihailovic
Само ви тако.Кд се одузимало било је преко ноћи,а сада све ово траје три деценије.Устаће јадни народ.
Ненад
Поступак реституције опструише прво Агенција за реституцију својим нерадом јер нису у законом предвиђеном року решили предмете из разлога да запослени имају запослење. Закон је лош због тога што и ако се приликом доношења јавни интерес за његово доношење образлагао потребом да се исправи деценијска неправда и дискриминација људи који су погођени национализацијом а у суштини је закон којим се врши легализација отете имовине за даљу продају. Тумачењем закона од стране агенција прокламовани јавни интерес је још више извргнут руглу нарочито кроз одлуку агенције да се не враћа целокупна имовина корисницима како пише у закону већ уколико неко од наследника није поднео захтев сматрају супротно закону да ту имовину нико није тражио и задржавају за државу а такво незаконито поступање желе да озаконе изменама увођењем одредбе "да се враћа део" И судови саучествују у даљој дискримнацији корисника за разлику од колега у Хрватској који се у истој ситуацији позивају на сврху закона и враћају све.
Петар Луковић
Сасвим легитимно рекао бих... Држава нема пара, али ми стари власници паре и не тражимо. увек смо били доследни у ставу да тражимо само нашу дедовину у натури, а да нас паре грађана - пореских обвезника не занимају. Они који су били наивни и полакомили се на имагинарни непостојећи новац који је Ђелић 2011. године обећавао, као и они што су похрлили у Агенцију да траже решења о обештећењу, сада ваљда виде колико греше. А ваљда је и властима сада јасно да од обештећење у новцу никада неће бити у прилици да исплате и да треба да убрзају измене Закона о реституцују, којима се уводи субституција тј. обештећење другом државном имовином, које по свим анализама званичних органа има много више него довољно за компензацију.
Zaista je nejasno
Zaista je nejasno Nije jasno zašto se država brine o vlasnicima u čijim stanovima žive tzv. zaštićeni stanari jer u 90 odsto slučajeva su ti vlasnici poslovni ljudi koji su ulagali kapital u kupovinu neuseljivih stanova posle rata, dakle kojima niko ništa nije oduzeo, a s druge strane ta ista država uopšte ne brine o vlasnicima čije stanove je oduzela posle rata jer je naknada od 10% vrednosti stana u vrednosnim papirima sa početkom isplate koji se opet odlaže za tri godine najblaže rečeno uvredljiva.
Крађа и прекрађа
Можда сте Јордане и ви и Милојко у праву. Можда су се станови по Београду и читаве улице по градовима заиста зидали израбљивањем радника. Али како бисте назвали појаву кад неко приватизацијом постане власник таквог стана за 300-400 немачких марака а затим га издаје бескућницима за 500 и 600 евра месечно? У принципу то се зове крађа и прекрађа. Нисам наишао на друштвеним мрежама да неко помиње те „поштене“ власнике којима је држава „продала“ милионски вредне станове предратних власника за 30 или 40 хиљада динара. Не видим ни да се законодавац труди да мерама пореске политике или на други одговарајући начин бар ублажи ту скандалозну друштвену неправду.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља