среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

СПЦ тражи сазивање свеправославног сабора о аутокефалији

На недавном састанку са васељенским патријархом Вартоломејем, митрополит Амфилохије поновио је овај став српске цркве, који је у директној вези са ситуацијом у Украјини
Аутор: Јелена Чалијауторак, 27.11.2018. у 20:30
Митрополит Амфилохије и патријарх Вартоломеј разговарали су и о цркви у Црној Гори (Фо­то СПЦ)

Васељенски патријарх Вартоломеј још једном је у директном разговору упознат са ставом Српске православне цркве у вези са ситуацијом у Украјини, а поновљена му је и иницијатива највишег црквеног тела српске цркве Светог архијерејског Сабора да о овом питању треба сазвати нови свеправославни сабор.

Са васељенским патријархом састао се крајем прошле недеље митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је у патријаршијску резиденцију на Фанару дошао на путу за Молдавију. Састанак са патријархом Вартоломејем трајао је два сата и том приликом великодостојници су, како је саопштено из Митрополије црногорско-приморске, разговарали о свеправославним темама, нарочито о цркви у Црној Гори, Македонији, са посебним освртом на новонасталу ситуацији у Украјини. Понављајући став Сабора СПЦ о неопходности сазивања новог свеправославног сабора, уз учешће свих помесних православних цркава, митрополит Амфилохије истакао је да би сабор решио и ово, али и друга нерешена питања у православљу и да би био својеврстан наставак Критског сабора, одржаног пре две и по године.

На ванредном заседању, одржаном почетком новембра, Сабор СПЦ предложио је Цариградској патријаршији и свим осталим помесним аутокефалним православним црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору, „како би се потврдили и оснажили саборност и јединство православне цркве и убудуће избегла искушења као што је ово кроз које сада пролази свето православље”. У саопштењу се под искушењем, мисли на ситуацију насталу после одлуке Синода Васељенске патријаршије да отпочне процес давања аутокефалије неканонским црквеним структурама у Украјини, што је довело до прекида канонског општења Московске и Цариградске патријаршије.

Предлог Сабора СПЦ да буде сазван свеправославни сабор послат је свим православним помесним црквама. Иначе, и на мајском заседању Сабора српске цркве цариградски патријарх позван је да у вези са ситуацијом у Украјини иде путем дијалога и свеправославног консензуса, а тај став поновио му је и патријарх српски Иринеј, када се у септембру састао са њим у Солуну.

Посебно је питање да ли је у овом тренутку, када су прекинути сви односи између Москве и Цариграда, могуће сазвати свеправославни сабор. Наиме, овај сабор по правилу сазива и њиме председава васељенски патријарх, као први међу једнакима. Међутим, став је Московске патријаршије да је последњим одлукама у вези са Украјином, које се оцењују као рушење вековног канонског поретка, васељенски патријарх то право примата изгубио. У недавном интервјуу „Политици”, митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, навео је да свеправославним сабором не може председавати цариградски патријарх, јер су најважнији проблеми у православном свету везани управо за његове антиканонске активности. Бојазан у вези са могућношћу решавања спорних питања свеправославно изразио је и поглавар Албанске православне цркве архиепископ Анастасије у писму упућеном почетком октобра руском патријарху Кирилу. „Колико год се чинило немогућим, верујемо да сви морамо учинити све што је у нашој моћи да се вратимо планирању новог великог сабора. Свесни смо да ће неки тај предлог сматрати нереалним и неостваривим. Ипак, уверен сам да нико не може бити реалиста верујући у чуда и да ’ствари које су немогуће човеку, могуће су Богу’.”

Вреди подсетити и да је последњи велики сабор православних цркава одржан пре две и по године на Криту, али иако је требало да буде свеправославни, на њему нису учествовале четири православне помесне цркве: Руска, Антиохијска, Бугарска и Грузијска. Готово до самог почетка заседања у јуну 2016. било је неизвесно да ли ће учествовати и српска црква. Делегација СПЦ, међутим, ипак је дошла на Крит, иако многи од њених претходно послатих предлога нису били усвојени. Међу њима је био и онај да Критски сабор расправља о аутокефалији и начину њеног стицања, уз образложење да је ова тема детаљно разрађена на припремним саборима. Упркос томе, на Криту се није говорило о аутокефалији, већ само о аутономији и начину њеног стицања.


Коментари15
1a196
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Протојереј Саша Петровић
Једина права одлука тог Свеправославног Сабора требало би да буде осуда Истамбулског патријарха Вартоломеја као расколника и екуменског јеретика, коначно одузимање првенства бившој Цариградској патријаршији (садашњој испостави ЦИА) и њеном бирократско-паразитском епископату на Фанару и давање овог права првенства Москви - Трећем Риму.
Ацки
Почело исплаћивање рата (без камата) нашој браћи, за разна вета у УН?!
Ivan M.
I da nisam upoznao proroštva svetih Pravoslavlja, dakle mimo njih, sada vidim da je ww3 neminovnost. Jer Bog podiže i obara, a gnev je sve veći i preliće se onda kada se potpuno povuče "onaj koji zadržava" kako je najlepše rekao apostol Pavle. A Pravoslavlje kao jedini sasud koji može da izgubi blagodat (u drugima ih nema) ovakvim neblagoslovenim aktima bezumlja pojedinaca u Pravoslavlju to i čini. Pa čak i priznati sveti Pravoslavlja, dakle od Boga osvedočeni sveci, su učili da je termin Ukrajina lažan i bogoboran i priznavali jedino Rusko (u crkvenom smislu). A oni koji pristadoše na to neće se naći u večnosti sa tim svetima, a gde će biti ne želim i ne interesuje me da znam. Meni su ti sveti dovoljan autoritet da i ceo svet stane na stranu drugačijeg tumačenja, ne bih se povinovao. Svako bira kome će da veruje.
др Милан Лекић
Аутор критског документа о коме се није расправљало, него је одмах усвојен - "О аутономији и начину њеног стицања" - јесте митрополит зетски СПЦ Амфилохије. Он је текст тог документа - месец дана пре почетка заседања - објавио у посебној монографији о доприносу СПЦ Критском сабору. Према том акту који је СПЦ потписала - васељенски патријарх нема право да без претходне сагласности помесне аутокефалне цркве додељује аутономију. О аутокефалији није било речи на Критском сабору. Митрополит зетски СПЦ могао би да сачини предлог новог документа, овог пута "о аутокефалији и начинима њеног стицања" за нови свеправославни сабор на коме би били присутни и Руска, Антиохијска, Бугарска и Грузијска црква. Овде се ради о самоиницијативној исхитреној реакцији митрополита зетског СПЦ, иначе присног Цариградској паријаршији.
Милош Миленковић
СПЦ треба да тражи од Вартоломеја да повуче своје самовољно стварање независне Украјинске Цркве, а не да се сазива Сабор на разматрање те штете коју је већ нанео.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља