понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Годишњи порез и на приход од одштете?

Контроверзе око питања да ли се додатни порез на доходак већи од 2,3 милиона мора платити и на новац од накнаде изгубљене зараде
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићуторак, 27.11.2018. у 23:40
(Фото А. Васиљевић)

Када је Милици А. из Сомбора ових дана на кућну адресу стигао позив да се у року од два дана јави Пореској управи, жена није могла да претпостави о чему се ради. Зна да на време плаћа порез на имовину, да послодавац редовно измирује порезе и доприносе…

– Била сам запањена када су ми рекли да ћу морати да платим годишњи порез на доходак грађана, јер су моје укупне уплате прешле 2,3 милиона динара, колики је лимит за плаћање овог пореза. Објаснила сам им да је то новац који сам као одштету наплатила од послодавца, будући да ми је пре седам година противзаконито дао отказ. Поднела сам жалбу и судила се све ово време, да бих почетком година добила спор. Фирма је морала да ми исплати све заостале зараде с каматом, што јесте велики новац и да ме врати на посао. Значи, ја сам по логици порезника постала богаташица због заосталих зарада, Јер, колико знам овај порез плаћају само они с највећим зарадама – прича Милица.

– Објаснила сам им још да су то зараде у протеклих седам година, а не за 2017. годину и да је на све то већ плаћен порез. Платио је све то послодавац. И зашто бих морала поново да плаћам држави исту глобу – пита ова жена која је решила да пресавије табак и сада тужи порезнике.

– Седам година сам била без сталног посла. Сналазила сам се како сам знала. Срећом па сам нашла адвоката који је пристао да ме заступа без динара, док не добијем спор, па сам га тек тада и исплатила. Адвокат је од старта знао да ћу добити послодавца на суду и зато је и хтео да ме сачека за новац. Значи, ја сам седам година трпела штету од послодавца и сада треба да платим порез, где је ту логика, пита наша читатељка.

У Пореској управи су је, прича, пажљиво саслушали, објаснили да закон није на њеној страни и да порез мора да плати. Уколико то не уради, ићи ће јој камата сваки дан и дуг ће јој бити све већи.

– Објаснили су ми да имам разне одбитке на чланове породице и да бих требало да платим око 200.000 динара када се све одбије. Рекла сам им да ми не пада на памет и да ћу се жалити поново суду – прича Милица.

Горан Радосављевић, проф. др са ФЕФА универзитета на предмету јавне финансије, каже да је закон у овом случају заиста на страни порезника.

– Годишњи порез на доходак грађана се плаћа уколико је исплаћена зарада у току те календарске године већа од три просечне годишње бруто зараде исплаћене у тој години (што је више од 2,3 милиона динара годишње). Порез се плаћа по стопи од 10 одсто за разлику између дохотка, који је остварен, и троструке просечне зараде. Ако тај износ прелази шестоструку просечну зараду у Србији, плаћа се на разлику порез по стопи од 15 процената – објашњава наш саговорник.

Обвезник годишњег пореза на доходак грађана је прималац зараде, а не послодавац. Тако стоји у закону и зараде се опорезују према тренутку исплате. Дакле, ако је овој жени, али и сваком другом пореском обвезнику, све исплаћено у једној години, онда то улази у годишњи порез на доходак грађана – истиче проф. Радосављевић.

Упитан да ли се то, што неко није седам година примао плату, не подводи под штету која не би требало да подлеже опорезивању, саговорник „Политике”, каже да члан 9, став 1. тачка 8 закона каже да је из опорезивог дохотка изузета накнада материјалне и нематеријалне штете, осим накнаде зараде (плате) или накнаде за изгубљену зараду (плату).

Oдредбама члана 9. Закона о порезу на доходак грађана прописује се да накнаду изгубљене зараде (која је у конкретном случају наплаћена судским путем), исплаћује послодавац запосленом коме је незаконитом одлуком престао радни однос. И то у висини зараде коју би запослени остварио да је спорни период радио код тог послодавца и остварио права из радног односа, што се опорезује порезом на доходак грађана на зараде, сагласно члановима 13-18. Закона о порезу на доходак грађана.

С друге стране, Ђорђе Поповић, адвокат, каже да накнада штете не улази у основицу за опорезивање.

– Исплаћена зарада за претходну годину по судској пресуди представља накнаду штете за изгубљену добит и на то се порез не плаћа. То би исто било као да је неко после саобраћајне несреће наплатио велико осигурање за претрпљену штету, а онда му дошли порезници да му наплате годишњи порез на доходак зато што је претрпео штету – каже овај адвокат.

На питање кога послушати, а да се не направи још већа штета, Поповић одговара да је на пореском обвезнику да одлучи. Уколико је решио да се жали обвезник не треба ништа да потписује у Пореској управи, а шансе да се ствар оспори на суду су велике.


Коментари12
1a3ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Trbojević
Isplaćena zarada se ne odnosi na kalendarsku godinu u kojoj je isplaćena već na ostvarene zarade po kalendarskim godinama nevedenim u sudskoj presudi te se mora za svaku godinu utvrditi visina poreza na dohodak i ako postoji porez tada zbirno zahtevati njegovu isplatu . Prihvatajući mišljenje poreske uprave upoređivalo bi se neuporedivo tj. neoporeziva vrednost dohotka za jednu godinu sa neoporezivom vrednošću dohotkom koji čini dohodak za više godina .
Zoran
To ne bi trebalo da se oporezuje.
dragan matejić
Država će i štetu presuditi u našu korist!
Aleksandar Mihailović
Najobičnije birokratske gluposti koje vode u nemoral. Po ovoj logici uskratiš primanja radnicima u visini minimalca 10g, minimalnih penzija takođe, dobiješ spor i onda platiš drakonsku kaznu a ne porez jer si 10g živeo od kontejnerskih usluga, koristio si redovno pelene a nisi se preselio u "večne banje". To nisu nikakve evropske vrednosti, to su vrednosti feudalnorobovlasničkih sistema. Zato nas i neće u EU, pravosuđe i zakoni su nam na -77, sa toliko rupa, nedorečenosti i prostora za slalome i veleslalome da bode oči, a nije ni čudo kada ih usvajaju polupismeni demagozi, i to po 20 na dan, koji treba da služe samo za slikanje. Država može da ih ne poštuje, da reketira penzionere i da ih juri kada im vrati reket, naravno, ako su opstali, da plate porez na enormna primanja, a onda neka podignu kredite da vrate sudske troškove i pozajmice kako bi mogli da prežive dok postupak traje. Diplomatski rečeno, klasični banditizam.
Nenad
Apsolutno se slažem sa prethodnikom. To je dvostruko oporezovanje što nema nigde u svetu. Država je već naplatila sve poreze koji joj pripadaju a na iznos koji preostane naplaćuje još i ektra porez. Na žalost, ovaj feudalni stav "porez na porez" ima uporište i u tzv. "profesorima" tipa prof. Radosavljević. Dok Srbija ima ovakve "stručnjaka" nema joj mesta u EU. Ovakve presude će sud u Strazburu oboriti a Srbija će imati više đtete nego koristi.
Препоручујем 3
Milorad
Ima li neki porez na ljudsku i birokratsku glupost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља