среда, 27.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 01.12.2018. у 18:00 Ђорђе Вукадиновић
ПОГЛЕДИ

Путин, Тачи – и ми

Невероватно много догађаја нагурало се од моје последње колумне. И готово сви су лоши, трауматични и забрињавајући. Од вишеструког понижења Србије на прослави стогодишњице окончања Првог светског рата (које се није смело дозволити), па до најновије ескалације стања на КиМ и прошлонедељног бруталног напада на Борка Стефановића.

Кратки париски сусрет и фотографија косовског лидера Хашима Тачија са председником Путином узбуркали су духове на Балкану. Фотографија је изазвала буру одушевљења у антисрпским и антируским круговима у Србији и региону и била пропраћена коментарима типа – „ето, Срби, и Русија вам окреће леђа”.

Овај утисак је, додуше, у међувремену мало ублажен серијом изјава и појашњења из руских политичких и дипломатских кругова (Пушков, Лавров, Косачов...), али су неке недоумице ипак остале.

С једне стране, формално гледано, Русији се ту нема шта замерити. Више пута смо из уста самог Владимира Путина и Сергеја Лаврова чули да они „не могу бити већи Срби од Срба”. А то у основи значи да они подржавају позицију Србије до оне мере у којој је сама Србија спремна да свој став брани. И ако је Србија спремна на договор са косовским Албанцима који подразумева измену резолуције 1244 и мирење са независношћу највећег дела своје јужне покрајине, како Русија може да тај договор не прихвати, или макар не „прими к знању”? И зашто би Путин требало да се скрива и склања од Тачија, ако се већ српски председник са својим косовским „колегом” интензивно виђа и договара по Бриселу, Паризу и Вашингтону?

Шта је, дакле, онда уопште спорно у овом „руско-косовском” париском сусрету?

Изузмемо ли „ситницу” да је Тачи био вођа терористичке ОВК, те да он, слично као и Рамуш Харадинај, има српске крви на рукама, спорно је то што је руковање руског председника са Тачијем дубоко погодило и растужило све Србе.

Чини се да Срби већински ипак очекују да Русија и њен председник буду „већи Срби од Срба”. Отуда и овај помало трагикомичан парадокс (мада би неко то могао назвати и лицемерјем!) да Србе оволико погађа једно узгредно Путиново руковање са Тачијем – у исто време док се њихови (тј. наши) председници и премијери са тим Тачијем и Харадинајем увелико и већ годинама срећу, сарађују и преговарају под туторством Европске уније и САД.

Нема сумње да ће српски режим овај париски сусрет искористити (и већ користи) као доказ како, ето, и Русија „подржава споразум о разграничењу са Косовом”. Другим речима, у српском, доминантно проруски наклоњеном јавном мњењу принципијелан став Русије да се не меша у унутрашње ствари других земаља и увек сарађује са легалном влашћу тенденциозно се представља као безрезервна подршка актуелном руководству (читај, Вучићу) и користи као алиби за вођење, у основи, српским националним интересима, па и интересима Русије, ненаклоњене и капитулантске политике. Јер, нема никакве дилеме да независно Косово данас, значи „Велику Албанију” сутра, као и једну малу, крњу и НАТО-изовану Србију прекосутра.

Другим речима, иако ће званични Београд јавно заузети став дипломатске уздржаности, то руковање руског председника са Тачијем српским властима у основи одговара, пре свега, зато да би пред својим русофилним бирачима могли да правдају све своје претходне, као и будуће разговоре и договоре са лидерима косовских сепаратиста.

Једино ко ту остаје помало збуњен, изневерен и разочаран јесте опозициони и проруски део српске јавности. Из угла те јавности, чини се да Русија, или услед недовољне обавештености, или због неког „вишег” геостратешког интереса, мало и недовољно чини за српску (а онда и руску) ствар у самом Београду. И тој јавности остаје збуњујућа и нејасна подршка коју сусретима и пригодним изјавама руски политички врх перманентно пружа српском режиму, иако он, бар по мишљењу писца ових редова, води према Москви неискрену политику – заправо, сличну оној коју је у Црној Гори, обмањујући Москву, годинама водио Мило Ђукановић.

Наравно, увек је могуће да постоји и неко „дупло дно”. Неки договори и нека обећања који онда бацају сасвим ново и другачије светло на видљиво понашање свих актера ове приче. Тако се, уосталом, у „добро обавештеним круговима” дуго говорило и за Ђукановића. И то је, заправо, порука коју у увијеној форми непрестано емитују режиму блиски медији и, наводно, добри „познаваоци” српско-руских односа. („Ма, без бриге. Све је океј, све је то договорено”.) Мада се са доста поуздања може закључити да од тих спекулација на крају не буде ништа и да су ствари обично, мање-више, управо онакве како изгледају. То јест, да иза – наизглед – конфузних, глупих и погрешних потеза на крају обично и стоје само конфузија, глупости и грешке. А оно што „личи” на кукавичлук и издају, кукавичлук и издаја на крају обично и буде.

 Народни посланик и уредник портала НСПМ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
Коментари0
e7cd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља