среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:36
ИСХРАНА

Риба у санти леда

Трикови и обмане произвођача хране, несавесних трговаца и технолога који су преузели улогу злих алхемичара из кухиње
четвртак, 29.11.2018. у 20:00
(Фото Пиксабеј)

Несавесни трговци, али пре свега произвођачи хране обмањују нас мање или више и продају нам оно што не желимо. Од настанка великих индустрија хране, технолози су преузели улогу злих алхемичара из кухиње, па нам сервирају разне гадости у перфектно обликованим и привлачним намирницама. Разлог је наравно, новац, јер ако за исто време и уз мање трошкова можете произвести више хране, остварићете већи профит. О чему говорим? О триковима.

Можда је најбоље да све ово објасним на примерима. Колико вас би купило обичан бели хлеб ако бисте знали да је један од његових састојака (Л-цистеин, Е-920) добијен прерадом људске косе? Не много, у то сам сигурна. Замислите рецимо да постите. Такав производ дефинитивно није посан само због тог једног састојка, који, узгред да кажем, може да се произведе и на алтернативан начин, али се то не чини јер је прерада људских власи јефтинија. Овај адитив се не мора навести на декларацији, али он је дефинитивно ту. Служи да би тесто било еластичније и да се лакше меси. Није само реч о хлебу, и многа друга пецива деле исту судбину.

Индустријска производња хлеба и пецива почива на масовној употреби адитива, јер да ли заиста мислите да неки пекарски гигант може себи да дозволи да му се једна векна прави четири сата? Не може, али ни неће, јер време је новац, а ако се тесто брже диже и хлеб остаје мекан и леп по печењу, то је рецепт за добру продају. Да не трошим речи на специјалне врсте хлеба којима је листа адитива дугачка као чланак који управо читате. Решење је да сами правите свој хлеб.

Адитива има много и свуда су присутни, па ако произвођач жели да вам прода воду по цени меса, он ће наћи начина да неки месни производ „нафилује” водом и тако га прода. Сведоци смо појаве да када купујете замрзнуту рибу, ви у ствари купујете санту леда са њом, па када је одледите, схватите да сте преварени. То наравно није једини начин да купите воду по цени меса.

Постоји адитив Е-407, карагенан, згушњивач, који везује воду у смеси у којој се налази. Обилато се користи у свим паризерима и мортаделама. Дакле, пица шунка је пуна воде коју је карагенан везао, па једући ову месну прерађевину, ви једете, то јест пијете – воду. Наравно, уз гомилу других адитива који дефинитивно нису здрави. О паштетама а и виршлама да вас не замарам, то је отпад најгоре категорије где је самлевено све што би се у супротном бацило. Трик је све то лепо зачинити и спаковати, па нацртати Дизнијеве јунаке на амбалажи како би наша деца јела тај отпад од меса.

Сиреви, нарочито они тврди, зрели садрже и адитиве који нису често наведени у декларацији. Најгори избор су топљени сиреви крцати адитивима, који се добијају претапањем разних покварених сирева повучених из продаје, али та чињеница је обично скривена од нас потрошача. Када погледате цене неких „посних” сирева, не можете се отети утиску да су знатно јефтинији од обичних.

Можда је највећи од свих трикова из рукава прехрамбене индустрије управо маргарин. Створен је као замена за путер, од којег је знатно јефтинији, а није нимало здрав. Маргарин је производ добијен хидрогенизацијом биљних уља (рафинисаних) и обилно се употребљава у производњи лиснатих пецива, колача, торти, кремова, прелива и осталих слатких и сланих ђаконија.

Поред тога постоје и стони маргарини, прелепо упаковани и у рекламама сервираних деци уз помоћ познатих личности као да је реч о здравој храни пуној витамина и минерала.

Очигледно да је интерес произвођача изнад здравог разума и истине. Зато добро размислите шта купујете. И, поступите мудро.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com


Коментари5
5ae04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Kad pomenu virsle i pastete. Srbin sam zivim u USA. Godinama radim razne delove i unapredjenja jednom nasem coveku koji pravi industrijske masine za mlevenje mesa. I tako jednom mu redizajnujem neke nozeve koji su pucali prilikom rada. I u znak zahvalnosti , covek kupi novi Ferari i ajda se provozamo i tako krenemo u klanicu na severu drzave Viskonsin , kaze hoce da mi pokaze kako to sve radi . I ja sav sretan , voznja tu traje oko 10 sati u oba pravca , masina skoro 700 KS i milina. Kad sam tamo otisao vlasnik , saznavsi da sam ja napravio te nozeve, me provede kroz sve hale i u detalje pokaze proces. E tu sam video sta ide u pastete i virsle jer te nase masine to melju. Kad se govedo ubije nista se ali bas ne baca osim ( govana , ono u crevima , to se istisne , a creva iskoriste) . Meso se po klasama tranzira, a u pastetu idu papci, koske, kozura, soja , razni aditivi i ne vise od 5% mesa najgoreg kvaliteta , hrskavice dakle onaj najgori otpad. Posle toga nikad vise to u usta.
Dragan Jaćimović
Izuzetan tekst prepun korisnih informacija... Veliko hvala autoru...
Bravo za zanimanje nutricionista
Utricionisti bi mogli malo i da proučavaju istroiju. U tom slučaju ne bi pisali o tome da z viršle ide sve što bi se inače bacilo. Hrana je tokom najvećeg dela istorije bila suviše vredna da bi se išta bacalo i ljudi su se dovijali kako da sve iskoriste i imali su u tome dosta uspeha. Naravno da je najveći problem konzervisanje, tu aditivi mnogo pomažu. Malo je koristi od ovakvih članaka u kojima se govori šta je loše j opasno, a ne nude nikakva rešenja (osim da sami pečemo svoj hleb).
Богдан
Није проблем индустрија него влада која не штити интересе нас грађана јер таква храна која није обележена ознаком "опасно по здравље" је опаснија од цигарета које су јесу означене. Зашто законом не забране преваре потрошача које очигледно штете здрављу? Зашто рецимо производи који су прављени од одпада и пуни адитива не би могли да се пакују у црну фолију или конзерву, а производи који су дефинитивно здрави и евентуално без адитива запаковани у тамно зелену? Велики проблем је кад људи морају да стално читају декларације а гомила ствари се и није ни написана. Надлежно министарство ово треба да решава.
Raca
Шта рећи , а не заплакати ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља